Pre neko veče sam prisustvovala vrlo zanimljivom razgovoru: jedna sredovečna žena želi da investira u drugu delatnost.
Ozbiljna, obrazovana, uspešna, starija od mene – a ja se sve vreme štipala da ne umrem od smeha.
Iako nije baš smešno…
Dama želi da se upusti u posao u kojem nikad dosad nije bila.
Preciznije, o kojem pojma blagog nema.
Drugim rečima – znate kad vidite da neki posao “dobro ide”, pa pomislite da ne bi bilo loše da i vi krenete u isto to.
E sad, što ja ne verujem u takve poduvate, to je drugo nešto :D.
Normalno, naviđala sam se takvih priča…
Recimo:
Dva stomatologa otvore EKSTRA kafić.
Ekonomista iz državne firme krene u posao s gorivom.
Autoprevoznik (serviser, elektroinženjer…) otvore: apoteku, stomatološku ordinaciju, stolarsku radionicu.
Šta su nevolje kod konkretne gospođe i njene ideje?
1. Nema blage veze o delatnosti u koju želi da se “proširi”.
Vidite, ako uzmemo ordinaciju, ona funkcioniše kao i svaka druga radnja.
Teoretski.
A praktično, imate 1001 problem više, koji na primer STR nema.
Ukratko, ja mogu otvoriti STR, ali vlasnik STR da otvori ordinaciju… Dok shvati što ga je puklo 800.000 ili milion i po dinara kazne, prekasno.
Neke delatnosti, kao moja, kao npr. psihijatrijsko savetovalište i sl., mogu da ZVUČE kao profitabilne i privlačne delatnosti – ali nemoguće je otvoriti niz ordinacija kao npr. niz frizerskih salona, to jednostavno tako ne radi.
Imam sestru koja fantastično vodi jednu turističku agenciju.
Što ja to ne bih mogla? Jaka stvar.
Evo zašto ne bih mogla:
– ne znam nekoliko jezika tečno kao srpski,
– nisam nikad radila u turizmu,
– nemam nikakva poslovna poznanstva ni u zemlji ni u inostranstvu na tu temu,
– ne volim da putujem, da danas zanoćim u Amanu a probudim se sutra u Cirihu,
– nisam navikla da me dok sam u nedelju u podne na ručku u Budimpešti zove moj turista iz Egipta DA SE ZAHVALI kako mu je lepo… itd. itd.
2. Nema blagog pojma o svetu u kojem se odvija željena druga delatnost.
Cenjene kolege koje su spirile milion eura u kafić koji je propao su izuzetno pametni, sposobni ljudi. Nisu bili ni deca ni budale.
Ali: upali su u svet kafedžija (u negativnom smislu), kladionica, igrača bilijara i sličnog – gde sredovečan doktor niti dobro pliva niti zna pravila igre.
Mene su 1001 put pitali što se ne bavim politikom – šta vam je bre ljudi.
Za mene je to POTPUNO drugačiji svet, u kojem važe neka druga, meni nepoznata pravila, bila bih kao pala s Marsa.
Da ne govorim o tome da bi me stari vuci u toj profesiji verovatno pojeli za doručak za dva dana, potpuno isto kao što bi ja nekog sličnog u svom poslu.
Da se ne lažemo.
3. Gospođa je već propala u širenju SVOJE OSNOVNE PROFESIJE.
U mom poslu ima kolega koji npr. imaju ordinaciju, pa se onda prošire opremanjem RTG kabineta, pa dodaju kasnije smeštaj za strane goste, pa…
To je zaokruživanje poslovnog procesa, i (bar u mom poslu) obično uspeva, koliko sam dosad videla.
Ali, ako imate ordinaciju, proširite se npr. kupovinom/opremanjem zubne tenike i ta tehnika PROPADNE – onda nije mudro otvarati npr. kladionicu.
Gotovi ste u startu.
4. Gospođa je nekadašnji SFRJ direktor i svoj sadašnji status “uspešnog preduzetnika” dobrim delom zahvaljuje tome.
Ovo je već jako veliki problem.
Vidite šta je: kad neko zahvaljujući SFRJ pozicijama postane “uspešan preduzetnik”, počne da misli da je to zahvaljujući njegovom poslovnom geniju.
Drugim rečima, problem je mindset.
On NIJE sam, od nule nešto stekao, primarno radom – nego primarno vezama i znanjem koje je stekao iz državne firme.
Tu nema dalje šta…
REŠENJE?
Uortačiti se s nekim iz tog drugog poslovnog sveta.
U današnje vreme – osim da je već uspešan i da se dokazao u tom svetu – jedino i da vam je brat rođeni.
Iz prostog razloga: morate imati poverenje u njega kao u sebe, i obrnuto – drugačije će teško biti.
Da imate isti sistem vrednosti, profesionalnu etiku i sve slično…
A ovo, ovo su samo fantazije.
Kad još malko bolje promislim, sve moje goreopisane teorije funkcionišu u privredi koja funkcioniše…
……..
Ilustracija: http://www.businessjournalng.com/why-businesses-fail/
Leave a Reply