Decenijama posmatram kako ljudi oko mene žive, i – iskreno rečeno, za većinu još ne vidim da menja navike po pitanju trošenja novca.
Normalno, kukanje je do neba se čuje, ali i kad skoči “Švajcarac”, i kad keš kredit (za more i Manual tašne) odnese pola plate – i dalje se navike ne menjaju.
Jednom rekoh da sam na prvom radnom mestu imala načelnika Jevrejina rođenog u Austriji, i danas se sećam njegovih saveta i odnosa prema novcu.
1. Štedite.
Ovo zvuči kao ludilo, u doba kad ljudi jedva sastavljaju kraj s krajem, ali u ma kakvim okolnostima može da se uštedi poprilično, ja živi primer.
Nađite način da uštedite 10% od svih primanja.
Verujte da ovo uopšte nije teško, mada zvuči kao mnogo.
Ako imate dugove i 10% vam zvuči kao stvarno mnogo – krenite sa 3%, makar i 1%, jer tokom vremena možete doći do zanimljivog iznosa.
Za ovo koristim obično dva načina:
– Lyoness,
članstvom u Lyoness-u dobijate mogućnost da vam vrate deo para koje ste potrošili u tim prodavnicama/lokalima (1-2-4%).
– imam Erste aktivnu štednju, pa na to “Kusur štednju”.
Aktivna štednja u eurima znači da im date malko para, pa oročenje “hvata” sve što nadalje dodate na tu osnovnu sumu u periodu oročenja.
Iskreno, uopšte se nisam udubljivala u to kolika je kamata, jer mi ovo primarno služi da “sakrijem pare” od sebe same :).
“Kusur štednja” je vid štednje u kojoj vi banci dajete pravo da vam pri svakoj kupovini karticom skine malo više (u mom slučaju 10%), i te pare prebaci na štednju, kako možete videti u samom opisu na sajtu Erste banke.
Ovo je jako mudro rešenje – jer ne samo da mi skine malo više para, pretvori u eure i prebaci na aktivnu deviznu štednju, nego vi triput promislite da li ćete se uhvatiti za karticu :D.
Kupite kasicu prasicu.
Kad je ćerka otišla na more i dala mi ključeve od stana, ja sam “ukrupnila” pare iz njihove prasice – skoro 1.500 dinara.
Puta 12 meseci…
O svemu promišljajte tako: na duge staze.
2. Ne kupujte ono što sebi ne možete da priuštite.
Napravite prioritete, i nemojte kupovati još jedan par cipela pre nego što platite struju.
Ponavljam, prosto NEMOJTE :).
Po ovom pitanju se ponašajte kao sa dijetom: držite se dijete jedno vreme (sami procenite koliko možete), pa jednom nedeljno, mesečno ili godišnje odredite sebi OŽDER DAN. Tako i sa novcem.
Ako mislite da nemate para, samo krenite da uzimate račune i stavljate u svesku.
Posle mesec dana sve pregledajte.
Pre toga popijte jedan Bromazepam, trebaće vam kad vidite na šta ste sve zapravo bacili pare.
3. Ako nešto ne možete da platite u kešu i odmah, znači da sebi to ne možete da priuštite.
Ako vam treba kredit ili kreditna kartica da platite letovanje, kožnu tašnu ili ne znam šta, to znači da je to zapravo izvan vaših mogućnosti.
Nema laži, nema prevare, jer…
4. Plaćanje kamate na ma šta DRUGOG čini bogatijim.
Ne znam kako je u vašem okruženju, ali u mojoj struci je prosto neverovatno kakve sve gluposti ljudi uzimaju na kredit i onda na taj dug plaćaju i do 45% kamate. To me uvek iznova fascinira.
Treba vam šporet?
S mojim primanjima, mogu da ga kupim odmah, za gotovinu.
Kola već ne mogu – ali ako ste namislili da odvajate mesečno šta znam, 50 ili 500 eura za kredit za kola, isto to možete i PRE kupovine, štednjom, pa onda kupite.
Kola ćete imati par godina ili ne znam koliko kasnije, ali toeto.
P.S. Niti imam kreditnu karticu, niti sam kad imala.
Za tako šta ne samo da nisam karakter, nego bih za 6 meseci završila u dužničkom ropstvu :D.
5. Ako imate dug, prestanite sa trošenjem.
Prosto, PRESTANITE.
Uvedite moratorijum na sve obaška troškove dok ne vratite dug, nije tačno da dete MORA da ima nov mobilni ili farmerice.
U nekim periodima života, moje dete (dete “bogatog” doktora) je imalo od obuće dva para patika i jedan par solidnih kanađanki, to je sve. I nije joj ništa bilo, dapače.
6. POČNITE DA MISLITE. I to ODMAH.
Nedavno sam čula za prijatelje (koji žive u stanu) da im je došao račun za struju od skoro 30.000 dinara (primarni uzrok: TA peć).
I oni sad “ne znaju šta će”.
Izdržaće nekako još par meseci, pa će ONDA nekako da smisle šta dalje.
Ljudi, da meni stigne račun od 30.000, prvo što bi bilo to je da zubima isečem vodove do stana i živim na sveći, za inat :D.
Sledeće što bi se desilo – to je da (nekako) platim tih 30.000, a nadalje da kupim za 10.000 neku furunu s Najlona i par metara drva, i da lepo ložim do kraja sezone.
Isturim sulundar kroz prozor i da me Bog vidi.
Pazite, ovi ljudi NEMAJU.
Oni će na kredit da plate i ovih 30 i narednih 50 ili 60.000 dinara, pozajmiće, ko zna kako.
Ali neće se domisliti da reše ODMAH šta dalje… Šta naredne zime? Opet po 30.000 mesečno?!
Aman…
Pratite sniženja, ponesite užinu na posao, kupujte sa listom i DRŽITE SE TOGA, promislite gde ćete surfovati s mobilnog i o čijem trošku…
Zašto koristim Erste net-banking?
Jer je provizija 15 dinara.
PETNAEST.
Mislite.
7. Prodajte sve što vam ne treba.
Posle nekog velikog spremanja, ćerka i ja prodadosmo preko Limunda između ostalog i 11 (jedanaest) pari cipela VIŠKA, iz ormana, raznih špajzova i od baba i deda.
Ovde imate jednu sličicu sa mog Limundo računa, samo da imate predstavu – sve su to (nove ili polovne) NEPOTREBNE stvari koje su stajale kojegde.
Kliknite na sliku da pogledate iznose.
8. Osigurajte SVE. ODMAH.
Mislim da samo ja imam 4 osiguranja života, od najtežih oboljenja i slično, da ne nabrajam dalje.
Pare koje dajete za osiguranje nikad nisu bačene – prvo jer će vam se vratiti (isto, ja svedok – podigla sam već jedno životno osiguranje), drugo – za ne daj Bože…
Jednom mi je poplava iz stana iznad “pokvarila” farbu na doslovno 1,5 kvadratnom metru zida – osiguranje mi je platilo preko 4.000 dinara. Dozvolićete, više nego dovoljno da se sve ostruže i nanovo okreči.
9. Gledajte da na bilo koji način uštedite dovoljno novca da možete preživeti 2-6 meseci bez problema.
Ovo je staro privatničko pravilo, i duga priča.
Uopšte nije bitno da li će vam za ovo trebati godinu ili pet, ali: procenite mesečne troškove, sračunajte koliko vam treba para da (skromno) preživite 6 meseci, i uvek imajte te pare.
I jednostavno zaboravite na njih.
U slučaju (ne daj Bože) bombardovanja, bolesti, bilo kakve nesreće – ovo može da vas spase, ali doslovno.
Osim toga, znam bar nekoliko ljudi koji su se zahvaljujući ovim sredstvima odvažili da daju otkaz na radnom mestu koje ih je doslovno trovalo, i krenu dalje – imali su safety net.
10. NE NADAJTE SE DA ĆE VAM NEKO POMOĆI.
Ponavljam: ne čekajte pomoć od ma koga.
Ljudi nemaju, o državi da i ne počinjem.
Sve što dobijete “ovako”, obaška, smatrajte srećnim dobitkom na lutriji; moj lični način je da polovinu “iznenadnog” prihoda (koji nije iz osnovne delatnosti, na primer honorar, prodaja na Limundu ili slično) – opet dodam na aktivnu štednju.
………
Svi ovi načini imaju svoje nedostatke, da se ne lažemo.
Ali, iz ličnog iskustva: ovako možete tokom godina doći do “interesantnih” suma novca, a sve je posebno značajno ako razmišljate o penziji.
I još nešto: STVARNO bogat narod, kao što su npr. Japanci ili Nemci – računaju i rade otprilike ovako kako sam opisala.
P.S. Nemojte misliti da autor teksta nikad nije bio u situaciji da doslovno nema hleba da jede…
Srećno :).
……….
NAPOMENA:
Ovaj post nisu sponzorisale firme koje se pominju; dapače, ja plaćam njima, a ne oni meni :D.
Ilustracija: http://www.webdam.com/blog/top-5-ways-digital-asset-management-saves-money/
25/01/2015 at 17:20
Sve su to lepi saveti, ali život je nešto drugo. Jedino sada mogu da se složim sa poslednjim savetom. Mnogi su me vukli za nos,jer sam u svojoj profesiji mogla da pomognem,a kad sam pomogla,otkačili su me. Dok je i muž radio, starija ćerka je bila teško bolesna,sve je išlo na lečenje. Kad se ode kod privatnika,tretirali su nas kao kraljevski par,a nju kao princezu,u državnom zdravstvu su nas tretirali kao krivce, otaljavali su i to bez izuzetka, jer smo za deset godina promenili više lekara. Sada muž ne radi,već četiri godine imamo stambeni kredit da ne bi bili podstanari,a moja plata nedovoljna je za kredit i račune. Ne znam šta je to godišnji odmor,ne kupujemo ni potrebne stvari,a kamoli nepotrebne. Za nas je i sto dinara veliko. Jedino imamo ovaj net,najviše radi potrage za poslom. Ne znam ni zašto sam ovo pisala, pravdam sebe što ne štedim i što godinama nisam bila kod zubara,a potrebno mi je. Bar je ćerka sada prilično dobro,ali je depresivna jer i ona uzalud trsži posao.
25/01/2015 at 17:39
Slažem se sa vama – ovo je tekst koji govori o tome šta kada kako-tako imate para.
Tekst koji govori o tome – kako se domisliti da imate para je nešto sasvim drugo…
Tu kao primer uvek uzimam tzv. izbeglice, od njih čovek itekako može da nauči na tu temu.
U vašim uslovima, kada čovek nema ono osnovno – zdravlje, dalje više nema šta.
Ali, i to je jedna stara privatnička: vredim samo onoliko kolike su mi radne sposobnosti.
To je nešto što zvuči okrutno, ali – na žalost – i vi i ja odlično znamo da je istina.
Zuba što se tiče… Ja uvek kažem pacijentima u nevolji, toplo koliko god srce može da mi izdrži: dao Bog glave na ramenima, zube ćemo nekako napraviti <3.
25/01/2015 at 19:11
Odličan tekst! Iako je moje iskustvo za raspolaganje sopstvenim i kućnim finansijama kratko, znam ono najbitnije- krediti su zlo, kreditne kartice navlakuša, i da od svake zarade treba odvojiti makar i taj 1%.
Ja moju raspodelim lepo na deo za štednju, deo za tošenje i deo za materijal. Nekad mi ne uspe jer iskrsnu neplanirani troškovi, ali se trudim. Zagovornik sam štednje, naučila sam tako od malena. Kad se sakupi, lako ćemo kupiti šta treba. A ne da razmišljam gde treba da vraćam i da mi stoji taj teret nad glavom.
Imam i 2 kasice- za metalni novac i sitni papirni- nakupi se tu koja hiljadarka, pa im se baš obradujem :) I prodajem stare stvari na Limundu i Kupindu, pa kad kapne i od toga radujem se kao malo dete.
25/01/2015 at 20:24
Draga Nataša,
ovo nije ništa novo – dapače, i naši stari i mnoge druge nacije se vekovima vode ovakvim i sličnim pravilima… Jedini je problem što se, kako mislim, kod nas veruje da je čovek sa ovakvim standardima škrtac :D.
Puno pozdrava :).
25/01/2015 at 22:55
Ja se držim većine tvojih pravila.
Kredit (za sada) još uvek nisam upoznao… što ne znači da neću jer… ne znam kakva vremena dolaze… nikad ne reci nikad.
Kreditnu karticu imam… ne jednu… tri. Ali uredno pišem sve što potrošim i ne idem preko limita naše… recimo, privatničke knjigovođstvene plate.
Ali… troje dece…
Znam još uvek da se zaletim na vetrenjače… zbog nekog novog mobilnog nekome od njih… za LCD TV nekome od njih…
Život nas iskušava… a ko izdrži iskušenje…
Znam i staro pravilo da se štedi kada se ima a ne kada se nema, ali… nekada se prosto otvore dizne.
26/01/2015 at 08:27
Hvala. Izbeglice je pomagala država,a oni su se, uglavnom bavili švercom i preprodajom, gde im se opet gledalo kroz prste. Ne znam zubara koji bi mi očisto kamenac i parodotanle džepove sa popustom,a kamoli da radi mostove i popunjava rupe koje su napravili stomatoloti,dok sam bila mlada i ne pitajući,bilo lakše vaditi nego lečiti. Hvala puno.
26/01/2015 at 10:42
Odličan tekst :)
Većine saveta se pridržavam, jedino nisam još došla do nivoa 3 meseci unapred, to mi je cilj.
A u vezi sa kreditnim karticama imam jednu anegdotu. Kad sam krenula da radim plata mi je bila minimalac. Odem u banku kad službenuca mi ponudi kreditnu karticu. Reko ja živim sa roditeljima i ovo što primim mi je dovoljno taman za mene i moje osnovne potrebe. Službenica će “pa kartice su baš za ljude sa manjim primanjima da priušte sebi veće stvari koje inače ne mogu kupiti od plate”.
Prošle su godine, radilo se i usavršavalo, meni se plata značajno povećala, nekoliko puta. Opet odem ja u banku i službenica će “što ne uzmete kreditnu karticu”. Rekoh meni su moja primanja više nego dovoljna za sve moje potrebe + živim sa roditeljima. Kaže “pa kreditne kartice su baš za ljude sa većim primanjima da se još lagodnije osećaju”.
26/01/2015 at 13:51
sve stoji, međutim, reklama ubija: na sve strane lihvari se trude da navuku što veći broj ljudi, postalo je pravilo da kupuju na rate i kredit, niko ne obraća pažnju da ništa nema za DŽ i da to ipak debelo plate,
kad sam pokušavao da nekima iz moje okoline to objasnim oni me gledali kao loodaka, a svelo se na to: ti ne razumeš, ja dobijem odmah i sada a tvoja priča da sakupim, uštedim ne pije vodu :(
26/01/2015 at 17:51
Generalno pravilo: UŽIVAJ SADA, DAJ ODMAH.
A računanje nam nije jača strana…
25/03/2015 at 10:27
Prvo , želim da Vam uputim veliki pozdrav i da Vam kažem da u jednom dahu pročitam sve Vaše tekstove . Dok ih čitam pomislim da su izašli iz moje glave :)
Tek nedavno sam na preporuku kolegice otkrila Vaš blog i oduševila se.
Ja sam mladja “zubarica” sa privatlukom iz Sarajeva :) Trenutno sam u ruznom periodu zivota- prekretnici, sa milion pitanja koji se motaju po glavi (sigurno ste to dozivili mnogo puta). Nekako citajući Vaše tekstove na neka pitanja sam našla i odgovore.
Puno Vas pozdravljam i želim puno sreće !