Sistem vrednosti i uverenja jednog preduzetnika su u oštroj suprotnosti sa stavovima vladine i/ili korporativne birokratije.
Mislim da je ovo jasno da ne može biti jasnije, i to nije samo u Srbiji, da se ne lažemo.
Uprkos tome, mnoge zemlje su uspele da stvore zdravu sredinu za zdravo preduzetništvo; kako se to radi?
Promeniti okruženje je najstrašniji deo posla, jer podrazumeva vrlo ozbiljan rad na svim nivoima; prema OECD, preduzetništvo – sistemski gledano – može da se predstavi ovako:
Mislim da je iz ovog prikaza savršeno jasno šta je sve potrebno da bi se ljudi preduzetnog duha odvažili da krenu u male preduzetnike.
I da ostanu tamo.
Prema J. M. Toulouse.u (1990), preduzetnička kultura postaje favorizovani način razmišljanja kada su visoko vrednovane:
– poslovne aktivnosti (RAD, bre ljudi :),
– individualne i grupne (kolektivne) inicijative,
– odlučnost i upornost da se dođe do cilja (uprkos ometanjima).
Potrebno je:
– uspostaviti ravnotežu između rizika i sigurnosti u poslu,
– rešiti tenziju između zone sigurnosti i promene.
Ovde nema ničeg nejasnog.
Slično je kao i sa korupcijom, osnovni princip je otprilike isti kao i kod vaspitanja deteta:
Ohrabriti poželjno ponašanje.
Kazniti nepoželjno ponašanje.
Držati se toga bar par generacija.
No, tu postoji problemčić.
Preduzetnička kultura treba da maksimalno olakša i dalje hrabri kapacitet ljudi da kreiraju i vode posao – KA ZARAĐIVANJU NOVCA.
Jer to je suština ohrabrivanja preduzetništva – izlazak iz siromaštva.
Dobro, posle će i država da zaradi od toga, ali zaradiće i dotični preduzetnik.
Ovo već zvuči sumnjivo, ne? :D
No, po meni, daleko veći problem je onaj iz prvog pasusa: birokratija.
Kako reče jedan ekonomista (D. Osborne), bureaucracy breeds bureaucracy.
Po svojoj prirodi, birokratija ne stvara preduzetnike – samo nove birokrate…
Elem… Javnite mi ako krene ka obrnutom procesu.
Nadam se da ću poživeti još toliko…
Ilustracija: http://www.huffingtonpost.com/darren-hardy/fake-it-till-you-make-it_1_b_6264944.html
Leave a Reply