Al’ moram da se osvrnem na jedan deo teksta o korupciji u zdravstu dr Dragane Jovanović: da postoji “prinuda” da lekar uzme novac, jer se to smatra do te mere uobičajenim u kolektivu da doktor u protivnom ispadne crna ovca; e, to se odnosi i na krađu sa radnog mesta…

Mislim, ja to zovem krađa, jer drugo i nije.
Tu NEMA pacijenta koji daje mito – kao one druge strane, na koju se “slobodno” može baciti blatom…

Sa radnog mesta se uzimalo odavno, dokle mi (profesionalno) sećanje dopire.

Pre bar 25 godina, sa fakulteta je jedna mlada asistentkinja doslovno kolicima iznosila materijal za (muževljevu) privatnu ordinaciju – parking je bio vrlo blizu.

Jedan od majstora koji je na fakultetu održavao mašine je kasnije otvorio svoj servis – jasno i direktno mi se pohvalio da je bar godinu dana radio a da nije kupio nijedan deo, sve je “poneo” sa radnog mesta servisera fakulteta.

Zubni tehničari su imali svoje metode: mnogi su radili privatne radove na državnom radnom mestu, ali – bilo je i suptilnijih tehnika: nekada davno, dok se radilo sa zlatom, jedan stari tehničar je radio na filcanom “stolnjaku”.
Za malo više od godinu dana, iz njega je istresao sveukupno jednu teglu zlatne prašine…

I inače je još odavno bio “dobar običaj” da se sa odlaskom u penziju ili ma kojim drugim napuštanjem radnog mesta iz ordinacije ponese šta god se može – a danas je to poprimilo groteskne razmere.

Neko je nosio samo materijal (da ponovim: u kutiji od cipela ili ženskoj tašni možete izneti i za par hiljada eura materijala – samo kvalitetnija svrdla za turbinu su od 2 – 7.5 eura), a poneko je nosio i nasadne instrumente i delove opreme – pogotovo ako otvara svoju ordinaciju.

Sad zamislite da jedna mašina ima u proseku najmanje tri nasadna instrumenta: turbinu, nasadnik i kolenjak. Svaki od ovih košta više stotina eura polovan, svaki je veličine malo deblje olovke, a većina mašina ima i rezervno isto to: dakle, dve turbine, dva ili tri kolenjaka (različitih brzina), slično je i sa nasadnicima…

Ja sam na to “navikla”, ne može im niko ništa, niti izgleda koga zanima…
Ono što mene dovodi do ludila je sledeće: pazite, oni dolaze MENI da prodaju to što su nakrali u domu zdravlja…

Slučajno sam čovek koji je platio sve što ima (ponešto i po dvaput), zaradio svojim radom i sa deset prstiju; nisu mi poklonili mama i tata, nisam uzela sa državnog radnog mesta, nisam nikad ni olovku uzela…
I sad kolega/koleginica iz doma zdravlja meni dolazi da proda materijal, delove opreme, bilo šta…

Kad im kažem da su lopovi, onda se uprepaste.
Pošto imam dovoljno godina i umem oštro da govorim kad treba, onda se ne usude da mi oštro oponiraju, nego obično krenu da mi objašnjavaju kako je to “normalno”, kako to “svi rade”, i što je “najbolje” – kako imaju pravo na to.

Kad im kažem da svi koji doprinose punjenju budžeta samim tim imaju jednako pravo na tu turbinu ili materijal, i moje komšije, i ja, i vi koji čitate ovo, onda se – nećete verovati – totalno zbune.
Mislim, znam da zvuči “veselo”, ali verujte da oni koji to rade izistinski veruju da je to njihovo, da su zaradili, da imaju pravo na to…

Ranije, kao mlađa, sam se “naterivala” sa takvima, pokušavala da ih nateram da shvate da su lopovi; nema svrhe, verujte.

Ja sam sad potpuno zanemarila činjenicu da neću da kupim ništa bez računa, da je kradene robe (pa i celih mašina) bilo na kamione u doba raspada Jugoslavije i ratova, da je samo jedna moja turbina nova koštala 2.000 eura (ja zaradila, ja kupila, ne – ukrala) itd.

Šta hoću da kažem: ovakav mindset je nemoguće naterati da misli drugačije.
Bar ja ne vidim način…
Uprkos sugestijama razumnijih kolega/koleginica, sa boljim nervima na ovakvu temu, ja ne mogu da se vinem u više sfere i da mislim da su to “posledice komunizma” ili ko zna čega: to je krađa, prosto i jednostavno.

Normalno, u današnjoj… demokratiji, sve ovo ima i more jedno drugih pojavnih oblika.
Nabavke bez tendera, recimo – zamislite kako izgleda kada jedan dom zdravlja kupuje 5 ili 10 mašina za (red veličine) 12.000 eura, a realno (ka meni, recimo) koštaju 3.600 (maloprodajna cena)….
Ili – zamislite tender na kojem ogroman dom zdravlja sa više hiljada zaposlenih traži snabdevača za celu narednu godinu.

Jeste zamislili?

A sad: zamislite ogromnu državnu kliniku zvučnog imena, koja odjednom kupuje mnogo mašina koje u slobodnoj prodaji koštaju 72.000 eura jedna.

stop stealing

Ne vidim kako se ovakva pojava može rešiti, a možda i bolje da se ne upuštam u razmatranje toga,  jer sam veliki poštovalac kineskog zakonodavstva i pravosuđa, što u demokratskom društvu ne nailazi baš na razumevanje…

U ovu ludu glavu ama nikako ne može da uđe da me ma ko na radnom mestu može naterati da ukradem; pritiskom, ucenom, ko zna čime…
Da ne govorim o osnovnom principu – posledica toga što su svi u talu je (naravno i normalno) da svi jedan drugom drže leđa, mrtva lopta…

I – ne mogu a da ne pomenem deo jednog teksta o korupciji (Mračni blog) gospodina @Mraka :

“Borba protiv korupcije počinje tako da sam nisi korumpiran.”

(Mart Laar,  bivši Estonski premijer).

……….

Povezani članci:
Hana Kazazović: Je li sramota biti pošten?

 

Ilustracija: http://www.watchfox29.com/story/30349034/lcpd-investigate-armed-robbery-at-dominos

Pročitajte i ovo: