To je još jedna od stereotipnih zabluda o ovoj profesiji :).
Normalno, istina je nešto drugo.
U državnoj službi se niko (pošten) obogatio nije; dom zdravlja ima 1001 problem na tu temu – ja ću da navedem samo jedan.
Da bi neko dobio tih 45 ili 55.000 plate, treba da ima normu. Da bi imao normu, treba da ima pacijenata.
Laičko mišljenje je da stomatolog ima mnogo pacijenata ako je zlatan, dobar i sposoban doktor – to jednostavno nema veze s istinom.
Takođe, da bi neko imao normu, ne može da radi na kineskoj mašini koja je u kvaru nedeljama….
Da ne idem dalje u priču kako je dotle došlo da imaju (nove) takve mašine – a ne nemačke, to svi znamo kako ide…
Problem je i što ljudi nemaju para – jedna koleginica mojih godina, danas načelnik jednog velikog dispanzera, vrlo sposobna zubarica i dobar čovek, sama kaže da joj više ne dolaze ni ljudi koji su godinama vodili računa i dolazili makar samo na kontrolu – i 300 dinara za pregled neko nema….
Ako će da pacijentu da vizitkartu i da ga pozove u privatnu ordinaciju, em rizikuje da izgubi posao – što slabo ko hoće, em tokom godina ne može da izdrži rad u dve smene, a da taj rad liči na nešto…
Normalno, to mnogi rade, ali ni to nije način kako možete kupiti SUV :).
Privatna praksa je posebna priča.
Prvo, čovek treba da ima zadosta godina – da ja razmišljam iz svoje kože, teško bih dala nekom 100 ili 1100 eura ako ima 25 godina, bez uvrede ikome.
A dok dođe do nekog iskustva i specijalnosti, već ima daleko više….
“Uzeti pare” u privatnoj praksi je jako teško; troškovi su ogromni, ilegalaca je mnogo i sve više, ali – ljudi su takvi da “svi znaju” onog zubara koji ima džip i ide na Kanare…
A takvih ima troje na hiljadu.
Iza toga postoji neka sredina – ono kao nekadašnja srednja klasa, a iza toga sloj koji teško sastavlja kraj sa krajem – što ne znači da su loši stomatolozi, da se opet jasno razumemo.
Mislim da najviše zarađuju danas kolege koje rade implante; no, pošto je to “neobičan” posao, oni imaju i žestoka siguranja od profesionalne greške.
Da se razumemo, ugraditi implantat nije stručna greška, ni slučajno, ali kako da objasnite pacijentu koji je to platio 5.000 ili 35.000 eura da je posle godinu dana došlo do odbacivanja, i da to nije ni vaša ni njegova greška?!
Osim toga, to nije posao u kojem možete imati “lanac radnji” – to je krivično delo.
Ja mogu biti vlasnik jedne ordinacije, i nijedne više.
Danas je situacija doslovno jeziva; naši serviseri kažu da demontiraju bar jednu mašinu nedeljno (zbog zatvaranja ili preseljenja u stan stomatologa), Dom zdravlja ima sve one stare bolesti koje je uvek i imao – samo udesetostručene, para nema niotkud…
Drugim rečima…
Ako neko misli da zaradi pare danas, moj savet mu je da ide na neku funkciju u državnoj ustanovi, ili u inostranstvo :).
Od zanata koji neko sam radi sa deset prstiju – velikih para nema…
Ilustracije: www.123rf.com, lushquotes.com
01/07/2015 at 18:26
Vi “koji se ne slažete”,
a čiji komentar neću objaviti zbog neprimerenog rečnika, da vas pitam – koliko imate staža u stomatološkoj struci, dakle – za mašinom?
Ili kao preduzetnik ma koje struke, a da je uslužna delatnost?
E, tako sam i mislila…
02/07/2015 at 09:32
Sve je tako, ako ne i gore.
Možda je za ozbiljnije intervencije potrebno više iskustva, ali ja imam pozitivan primer devojke, sada mlade žene, koja je odradivši staž na klinici stomatološkog fakulteta, nastavila da tamo volontira i imala pacijenata da nije mogla da postigne. Sada ona ima 5-6 godina iskustva, ne računajući staž i to volontiranje i radi u jednoj privatnoj ordinaciji, gde je gazdarici utrostručila broj pacijenata. Neko se rodi za taj posao i obavlja ga sa posvećenošću i ljubavlju.
S druge strane, ja sam jedna od onih koje nisu posetile zubara skoro pet godina, a i boli me jedan zub, a o čišćenju kamenca i parodontalnim džepovima da ne govorim. Stalno čekam sledeću platu.
Kad živimo u zamlji u kojoj sudije nemaju za zubara, pa čak ni za čarape, ne mogu ni stomatolozi biti bogati. Pa čak i da jesu, šta je u tome loše, zaradili su velikim, poštanim i savesnim radom. Jer, kako se preporukom širi posao, tako se i gubi.
U vezi s tim, moram da dodam i ovo: Davno, kad se privatna praksa tek razvijala, u Domu zdravlja su svi izbegavali jednog zubara, koji je, uprkos stučnosti, bio grub i neljubazan, a znao je i da viče na pacijente. Kad je otvorio privatnu ordinaciju, postao je med i mleko. Pišem iz ličnog iskustva, od pre dvadesetak godina.
02/07/2015 at 15:48
Izuzetno me raduje da ima nekog mladog i vrednog ko uspeva u ovom vremenu, ma koje struke bio, danas je to posebna umetnost.
Čitala sam neke tekstove o vašim iskustvima, šta da vam kažem..:(
A profesija koja je usluga, prosperira taman koliko i celo društvo, baš kako ste rekli. Na žalost…