Žrtve tranzicije

Mislim na “profesionalne” žrtve tranzicije – sasvim isto kao što postoje npr. “profesionalne samohrane majke” – osobe koje ne rade Bog zna šta drugo osim igranja te uloge.

U jednom periodu sam ih viđala vrlo mnogo, sad već malo manje.
To su, u proseku, ljudi srednjih godina, koji su dugo sedeli u firmi u kojoj su radili decenijama – a koja je i konačno i jasno propala, našli se “na ulici” – i ne rade više ništa.

Osim kukanja i priče o tome “kako je nekad bilo sjajno”.
Prototip ovakvog “slučaja” mi je jedan pacijent – jedini koji se našalio da me pita šta mislim :).
Uf, greška :).

Čoveka znam godinama – u to doba je imao ženu, službenicu u državnoj službi sa skromnom platom, i dva deteta u srednjoj školi.

Po obrazovanju varilac, radio je u jednoj (vrlo solidnoj) firmi, pa je onda “preko veze” prešao pre više decenija u ekskluzivno dobrostojeću spoljnotrgovinsku kuću.
Kao komercijalista.

Sad, za mlad svet – ne znam koliko možete imati predstavu šta to znači: službeni auto za kraće staze, veliki službeni sa šoferom na duže, fantastičnu platu, reprezentaciju, devizne dnevnice…
U doba kad sam ja bila početnik, mlad komercijalista u njihovoj firmi je imao skoro 2.5 puta veću platu od mene.
Samo platu, a gde ostalo…

I – to je tako išlo sve do raspada SFRJ i uvođenja embarga.
Firma je propala brzinom svetlosti, imovina firme se polako rasprodavala, ljudi su odlazili sami ili otpuštani, i desetak godina kasnije, sve je (praktično) propalo, ali je još po nekoj inerciji nastavilo da živucka.

Pre par godina je situacija bila takva da je od cele te glamurozne kuće ostalo ukupno 27 zaposlenih (i ovaj “moj” među njima), te ih je onda preuzela (kupila) druga firma, deo radnika je ostao, a deo otpušten – i moj pacijent među otpuštenima.

Svaki put, tokom par godina, mi je pričao samo i jedino o tome kako je njegova firma bila Nešto.
Mislim, znala sam i njegovog ondašnjeg direktora i firmu, ali ga to nikad nije sprečilo da mi prepričava iznova i iznova kako je sve to izgledalo.

Verovatno je tome doprinelo moje totalno neshvatanje :).
Mislim, čovek koji 10 godina gleda kako mu firma propada, i koji onda još oko 8 godina prima minimalac i čeka – šta? Da ga država spase?
To baš nisam mogla da dobacim…:).

U “mojoj religiji” (zdrav) čovek koji ima decu ne može sebi da dozvoli da ne radi ništa, vrteći palčeve i kukajući kako je nekad bilo, dok žena pokušava da nađe još jedan posao…

I jednog dana, od silnog kukanja od veličanja svoje davno upokojene firme, on me upita – šta ja mislim, i šta bih ja.
Uz ono obavezno – posla nema, on nikom ne treba, znate već.

Ja mu iz puške rekoh:
Kupila bih mesečnu kartu za V. (prigradsko naselje).

Čovek me u čudu pogleda, na čega ja nastavih – pošto pacijent u tom naselju ima staru majku, sa kućom, štalom, nešto zemlje, mehanizacijom i kukuruzom – ja bih lepo pozajmila pare, kupila stotinak tovnih pilića, tamo ih gajila i hranila, kod žene u firmi bih pitala ko bi kupio (“lepe, domaće, malo ispod pijačne cene…”), za par meseci dođu do par kila, to sve se najdalje za par dana pokolje, očisti i razveze i – eto.
Ako ništa drugo, bar će deca imati šta da jedu.
Jako prosto :).

Čovek me je gledao kao da sam mu rekla da prepliva Dunav u januaru.

Onda je povratio disanje, i rekao mi da nisam normalna :).
Pa je u sledećem prizivu svesti valjda pomislio da je bio previše direktan, i rekao mi – da ne znam šta govorim.

Onda sam ja umrla od smeha, i rekla da sam imala tovne piliće, i znam precizno o čemu govorim, a on ako se odluči to da radi, ja ću doći sve da pokoljem i sredim, samo da mi plati dnevnicu :).

Ne znam da li možete sebi da predstavite šta me tek onda snašlo :).

On, komercijalista, iz onakve firme, da se TIME bavi?!
Pa nije na to spao, eto on je na birou, valjda će se naći neki posao, ON da bude seljačina koja hrani piliće, pa pre bi umro…

Ja sam se samo smejuckala i gledala ga.
Takvih sam viđala na desetine….

Danas još uvek ne radi, žena je otišla u invalidsku penziju, na žalost, deca su u belom svetu.

Još uvek priča o tome kako je žrtva tranzicije….

Ilustracija: http://bankruptcy-aid.com/