Zamislite da neki političar kaže ovo.
“Ako želite zdravstvenu zaštitu, treba da zaradite pare i – da je platite.
Ako nemate para, nemate da platite, neće vas niko lečiti.
Hja, Bože moj.
S druge strane – ako ne želite da plaćate zdravstvenu zaštitu, iz ma kog nebeskog razloga (a možete sebi da je priuštite) – nema sile, zakona ni vlade koja vas može na to naterati.
Normalno – time nećete ni imati nikakvu zdravstvenu zaštitu.” *
Koje probleme ima Javno zdravlje sa stavovima ovog tipa?
PRVO.
S jedne strane – izjava “pije vodu”, iz jednog jasnog razloga: para obično nema dovoljno.
I daleko razvijenije zemlje od Srbije imaju ogromne probleme sa rastućim troškovima zdravstvene zaštite – u Evropi je neprekidna “borba” za povećanje priliva sredstava s jedne strane, i smanjenja troškova s druge strane.
Postoje posebni etički sistemi koji se bave ovim aspektima, o ekonomskim i menadžerskim da i ne počinjem…
DRUGO.
Prema stanovištu većine stručnjaka za Javno zdravlje – država mora da kontroliše i finansira određene segmente zdravstvene zaštite.
Ključna reč je – MORA.
Dakle – vakcinacija, asanacija zemljišta, kvalitet vode, sve slično – normalna, civilizovana država mora da drži pod kontrolom.
Neke stvari se ne mogu ostaviti dobroj volji građana – obično se kaže da Javno zdravlje ne priznaje autonomiju volje stanovništva.
A i za to treba para…
Odakle – ako ne postoji obavezno davanje za zdravstvenu zaštitu?
Pazite – ona teza da bogate zemlje kao Švajcarska ili Švedska mogu čisto onako, iz budžeta da daju pare za ovakve stvari – ne pije vodu.
Projekti javnozdravstvenog tipa se vode na 50 i više godina i koštaju naučno-fantastično, čak i takve države imaju problema s troškovima ovih razmera.
TREĆE, ili PRVO.
Osnovna razlika između goreopisanog stava i stava koji je nama poznat (da svi treba da imaju makar elementarnu zdravstvenu zaštitu) je – vrednosna.
Zdravstvenu zaštitu autor ove izjave posmatra kao PROIZVOD.
Dakle – nešto što “kupite”ako imate para.
Ko ima para – kupi, ko nema – eh.
Evropsko stanovište je – da je zdravstvena zaštita MORALNA VREDNOST.
Zdravlje i zdravstvena zaštita se ne gledaju primarno kao ekonomske kategorije.
Zdravstvena zaštita nije primarno PROIZVOD, nego LJUDSKO PRAVO.
Evropska škola pretežno ne posmatra zdravstvo primarno kroz termine “tržište”, “plaćanje”, “proizvod” ili “izbor ‘robe'”, nego kao pravo – kao moralnu vrednost.
Sve ovo je krajnje uprošćeno izneto, jer se celi kongresi održavaju na temu samo jedne od rečenica u ovom tekstu.
No – verujte na reč – kroz svaku rečenicu zapravo provejava stav ove ili one političke struje.
Bazično, ako se pita samo Javno zdravlje, velikog mozganja nema… Sve što se danas NE uradi, ma ko to platio – sutra će se svima nama olupati o glavu.
Direktno i krajnje uprošćeno rečeno – prave dileme se tiču novca, i političke interpretacije cele priče kako će da se vodi zdravstvena politika.
U Srbiji dilema takođe ne postoji: para nema…
As simple as that.
……….
* Ovo je izgovorio Rudi Đulijani, 2008.
Ilustracija: http://eventful.com/performers/rudy-giuliani-/P0-001-000023527-0
Leave a Reply