Ne treba, i stojim tvrdo iza toga da ne treba, jer se to radi drugačije.
Uzmimo da je njihov problem to što imaju male plate, jel’.
Fond ima odgovarajuća sredstva koja su za to namenjena, i to je to.
Logika menadžmenta u zdravstvu je sledeća, uprošćeno rečeno:
– utvrditi tzv. leakage i sprečiti isti,
– prestruktuirati način plaćanja zdravstvenih radnika.
Prvo – utvrditi gde curi (iz Fonda) nije tako veliki problem kao što se misli.
Poznato je da mi imamo skoro 40% nemedicinskog osoblja koje je zaposleno u zdravstvu; ne vidim koji je problem to sve otpratiti, kako se moglo sa drugim zaposlenima u državnoj službi, može i ovo da se reši.
Dalje, utvrditi ko su sve tzv. ghost workers; Kolumbija ima jedan program, tzv. Law 100, gde je eliminisan ogroman broj radnika u zdravstvu koji postoje, ali ne dolaze na posao, ili ne postoje uopšte – samo ime na platnom spisku.
I time se stiču određena sredstva, ITEKAKO.
Da napomenem: ovo gore navedeno – ko je višak, ko je fiktivno zaposlen, a ko je samo ime na spisku – ZNA SVAKI ZDRAVSTVENI RADNIK TE USTANOVE.
Što se ne izbore da se to likvidira?
Drugo – ima “dva miliona” validnih istraživanja koja pokazuju da puko povećanje plata zdravstvenim radnicima nema ama baš nikakav efekat, ni na njihovu efektivnost, ni na smanjenje korupcije.
Prema OECD, kako, kada i koliko su zdravstveni radnici plaćeni ima dramatične efekte na koruptivno ponašanje – ali samo i jedino pod uslovom da postoje odgovarajući kazneni mehanizmi; i još ponešto..
Jasno je dokazana manja produktivnost osoblja koje radi samo za platu.
Daleko bolja varijanta je: osnovna plata + kapitacija + bonus za smenski rad i slično + fee-for usluge itd. (Gosden, Pedersen and Torgerson, 1999).
Dakle, slično kao i sa studentskim protestom… Zalažite se ljudi za malko ozbiljnije stvari, ako želite da poboljšate svoj status, ovo je komunistička varijanta koja ne pije vodu.
A temu ko se školuje u pravcu zdravstvenog menadžmenta, na kom nivou i tome slično neću počinjati….
Ilustracija: http://www.ashworthblack.co.uk/salaryreview.htm
22/04/2012 at 09:45
Za razliku od Kolumbijskih, naši fantomski radnici itekako dolaze na posao, rade nešto malo i ostavljaju drugima da popravljaju njihove brljotine. A u statusu Dr. itekako uživaju i na poslu i van njega. Bar sam takav utisak stekao na faksu i stažu, ali sumnjam da se nešto promenilo u poslednje tri godine.
Još jedan problem: para u fondu nema dovoljno za nivo usluga koji se očekuje, a i to malo što ima se neefikasno koristi. Tome se može prići iz tri ugla, a onaj na koji fond i političari najviše računaju je da ljudi smanje očekivanja.
22/04/2012 at 09:52
Niste u pravu, kolega. Zdravstvo IMA na platnim spiskovima ljude koji realno ne rade (npr. ćerka načelnice jedne velike klinike koja je još student) i ljude koji REALNO NE POSTOJE, dakle – izmišljene likove. I to zaposleni znaju, javna tajna.
22/04/2012 at 11:14
Znam da to nije neka velika ni naročito nova mudrost – ali sve gok se zdravstvo, prosveta, privreda, itd leče “na parče” nema ništa od toga. Vama kad dodje pacijent koji ima više zdravstvenih problema vi ga šaljete kod odgovarajućih specijalista (poželjno po nekom prioritetu?) A ovde imamo situaciju da se neko bakće oko koprivnjače, a pacijent ima… Ko zna šta sve ima…
22/04/2012 at 13:49
A pacijent je na umoru…:(
24/04/2012 at 18:47
znate u čemu je najveći problem? što se ljudi kao što ste Vi ili ne bave politikom (profesionalno), ili i kad se bave – ne mogu da dođu do izražaja, iz raznoraznih razloga.
25/04/2012 at 05:37
Hvala, stvarno ne znam šta da ti kažem… Ima ljudi vrlo sličnih meni u politici, ali jednostavno su marginalni, baš kako si rekla.
04/09/2012 at 23:05
Zdravstveni radnici se moraju pomiriti sa činjenicom da morajuimati plaće sukladne plaćama radnika u cijelom društvu, njihov posao je bitan ali činjenica je da se trebaju prilagoditi momentu u kojemu živimo!
05/09/2012 at 17:45
Uf :).
Znate kako ja vidim – mi smo privredna nadgradnja, USLUGA, ma koliko sebe voleli. No, tako nešto izgovoriti među kolegama… Zasad smem ja, i to je otprilike to :).