Tamo sam se u životu nakupovala svega i svačega; em bude relativno povoljno ono što mi treba, em začas nabave ono što trenutno nemaju, em su baš jako zlatni momci.
Kao i mnogi od elektro/IT struke, odreda su izuzetno pametni, ne baš šarmantni :), znaju odlično o čemu je reč, efikasno funkcionišu bez mnogo davljenja, za mene k’o Bog.
Elem, jednom ja uzmem neki TFT monitor u jednoj njihovoj radnji, tj. – platim, pošto ga nisu imali na stanju, i kažem da će ćerka doći po njega popodne.
Oni su njoj zajedno sa monitorom uvalili i jedan bajan prospekat još bajnijih (čitaj: preko 150 eura) damskih tašni za laptop – od crnog somota sa štrasom, do aligatorske kože.
Joj, kuku…
Dobro, legne to nekako, i posle nekoliko meseci ja idem u drugu njihovu radnju i kupujem laptop za ćerku.
Momak se polomi (preskupa stvar), neprekidno mi ponavljajući da ako bilo šta treba, samo nazovem, dođem…
Ja mu objasnih da je to za ćerku, a da ja putujem. Dakle, ako neko bude dolazio zbog tog laptopa, biće jedna mlada visoka plavuša, a ne ja. I dodam, oštro i ozbiljno:
Nemojte da vas guja ujede da joj opet dajete prospekte od laptop torbi od aligatorske kože ili šta slično, JASNO?!
Momak se trže, trepnu, i bez zadrške reče sasvim ozbiljno:
A što imamo odlične kulere, gospođo….:)
Ja se još se smejem :).
30/05/2011 at 14:48
Hahahahaha, snalažljiv :))))
30/05/2011 at 15:29
A šta da ti kažem, Smorcoa :). Nije sekirati dobrog kupca, a dečko se tako za tren snašao – stati pa gledati :).