Prvo, zato što je meni niko neće dati.
Ali na stranu lični, zlobni razlozi…:D.
Prvo pitanje je – čemu zapravo služi otpremnina?
1. Da bi se otpušteni osamostalio kao preduzetnik, ili na ma koji sličan način.
Ovo je takva budalaština da Bog nije video.
Od jedno dva miliona pacijenata za koje znam da su dobili otpremininu – 99% njih je za te pare kupilo kola, nove mobilne i išlo na put oko sveta.
I posle godinu – dve dana opet bilo “na belom hlebu”.
I ovo je opcija:
@zubarica poznajem one koji su otpreminom počeli priv.posao. Preth. su u drž.firmi dobili i skupe obuke i licence i to "znanje"prodaju nama
— Jovan Jović (@jovicj) October 21, 2013
2. Da otpušteni premosti period do nalaženja novog posla.
Ma je li?
Tome služi tzv. doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti, stavka koju ja lično plaćam 804 dinara mesečno.
Po današnjem kursu NBS, to je 7 eura, a za oko 25 godina staža – oko 2.100 eura, bez kamate i bez kamate na kamatu. Da sam to stavljala na štednju.
Meni lično dovoljno da preživim neki mesec dok se ne snađem.
3. “Nagrada” u smislu “učešća u izgradnji” “njegove” firme (ovo sam skoro čula).
Ček’ – ček’… U načelu, govorimo o državnim firmama.
Dakle, o firmama koje su se gradile novcem svih nas – dakle, i mojim. Onda ispada da isto pravo na otpremninu imam i ja, i vi, i naši roditelji itd.
4. Ostali razlozi.
Racionalno, ne pada mi na pamet još nešto suvislo, ali imam par ideja – opet, gledajući kroz godine i godine šta otpušteni rade sa parama.
Kupe sebi novo radno mesto, opet u JP.
O, da.
Pošto zaposleni u državnoj firmi obično imaju i bolje i “jače” veze nego mi, građani drugog reda, viđala sam da lepo nađu “gde treba” i jednostavno “kome treba” daju pare – i zaposle se opet.
Jedna prijateljica je dobila 17.000 eura otpremnine – za te pare je i kupila sebi novo radno mesto, i još koješta poradila, nema frke.
Drugo pitanje je – odakle zapravo dolaze pare za otpremninu?
Od firme koja otpušta?
Ha – ha.
Javna preduzeća su pretežno gubitaši, s privatničke tačke gledišta.
Dobijaju sredstva iz budžeta, samim tim – nisu sposobna sama da se izdržavaju.
To što se bahate, sponzorišu sportske događaje i koješta – ne menja na stvari, JP nema svojih para da plati otpremnine.
Da se ne lažemo – nema para da plati radnicima ni poreze i doprinose, a ne otpremnine.
Drugim rečima – te famozne otpremnine ćemo OPET platiti svi mi, jer ne vidim drugi izvor sredstava.
Zašto?
Ili ja nešto ozbiljno omašujem u ovom malom “ekonomskom” razmatranju?
Ah da, o tome kako mi možemo da dobijemo “otpremninu” ako nismo više sposobni za rad i još koješta, piše u tekstu o građanima drugog reda…
Ilustracija: http://www.adriansullivan.co.uk
21/10/2013 at 15:18
Znaš kako… vaspitanje i vera me uči da ne budem zavidan i ljubomoran, ali u slučajevima koje si opisala a koje i ja gledam svaki dan, teško je oteti se tome.
Možda to nije ni zavist ni ljubomora nego prosto… osećam se kao magarac.
Posebno u poslednjih par godina od kada je to kod njih postalo sve češće a u isto vreme država iz nas isisava i poslednju kap života.
I država i mi smo pred bankrotom ali jedino oni ne znaju šta to znači… uvek imaju nekako da zagrabe… ne znam ni odakle više.
21/10/2013 at 16:49
Da potpišem od reči do reči… Osećam se baš kao magarac, tim pre što sam pre 25 godina verovala da će biti bitno drugačije.
21/10/2013 at 23:51
Postovani “SindzaMrsomud”-e i postovana zubarice, nemojte da se osecate kao magarci. Proce vreme tih dzabalebarosa. Padala su carstva i drzave vece od nase, pasce i to. Ne, nisam zlobna i ne zelim nikome zlo. To su samo cinjenice.Svakom zaduzivanju dodje kraj.
Davno, na ovdasnjoj tv sam gledala emisiju bas o tome. Na pitanja jednog od studanata prisutnih u studiju: “Sta biva kad drzave ne mogu da otplacuju svoje dugove?”, profesor je odgovorio:”Uzimaju se prirodni resursi; zemljista, vode, rude…” Pametnom jasno.
Iselila sam se iz zemlje zbog rata ali sam svih ovih godina verovala u ‘bolje sutra” u istoj. Plakala zbog gluposti nasih politicara, naivnosti naroda, objasnjavala ovdasnjim ljudima koliko je lepa Srbija. Planirala povratak.No, posto svake godine dolazim u Srbiju, vidim da je sve gore. Izgubila se i poslednja nada.
Gledajte nekako da svoje familje izvucete u neku sredjeniju zemlju i pustite te ‘uhlebljene’ da uzivaju. Verujte, nece dugo.
22/10/2013 at 04:38
Hvala još jednom na (kao i obično) trezvenom komentaru :). Moji polako odoše, jedno po jedno, a bogami – koliko vidim, ti koji se bahate na našim leđima su počeli da se plaše šta će sutra… Što dosad nisam viđala.
Prijatan dan/noć i vama :).
22/10/2013 at 07:23
Meni se čini da će ovoga biti, čak i kada i ako država bankrotira. Nažalost, uvek se nadje neko fond, neka rupa, neki ljudi dovoljno alavi i genetski naučeni da mažnjavaju, ma šta. Pa i sada malo-malo, pa čujem – u tom i tom JP direktor-ka otpustio-la tolike ljude uz debele otpremnine, a onda uzeo-la pare, za zapošljavanje drugih. Kojima će, opet, neki sledeći deliti otpremnine, i tako… dok ova zemlja ne padne na kolena, dok je ne izedu njena sopstvena deca.Neka deca, naravno, ali su njena.
22/10/2013 at 07:42
@Negoslava,
dogod smo zemlja koja nije država, koja nema sistem nego zavisi od volje pojedinaca, uvek će biti ovako.
Kako rekoh Sindži, ranije sam se nadala da može biti drugačije, da idemo polako ka tome da izgradimo institucije sistema, ali jok.