Zato što ne znam šta bih s njom, eto zašto :).
Mislim – nikad nisam ni imala kreditnu karticu; imam debitnu, tj. – nemam ni debitnu :), jer mi nova još nije gotova, a stara je istekla.
Htedoh reći – uprkos silnim objašnjavanjima mog muža, koji ceo život nosa kreditne kartice po celom belom svetu, ja to smatram jednom opasnom rabotom, znate onako kad neuk čovek nema pojma o nečemu, pa onda to sujeverno smatra opasnim :).
Kao što su svojevremeno Severnoamerički Indijanci ogledalcima pripisivali magijska svojstva, to vam je tako nešto :).
Šalu na stranu, ono kako ja vidim iz okoline, problemi koje bih ja mogla da imam sa karticom su sledeći:
Nevolja jedan:
Imam utisak da kartica prosto vuče čoveka da potroši ono što pri zdravoj pameti ne bi ni pomislio.
Svaki dan gledam kako ljudi kupuju npr. hranu (pretpostavljam samo ono što im jeste realno potrebno), pa onda “usput” vide i “tako lep” zidni sat – normalno da će ga kupiti, jer “ionako stiže tek za 60 (ili 90) dana da se plati”, jaka stvar.
O tome kako se tako, za moje poimanje “na crtu”, kupuju preskupe cipele, veliki televizori i tome slično, bolje ne bih – svi imate to u okolini.
Nevolja dva:
Recimo da za slavu ili Novu godinu kupim brdo hrane na karticu. Podrazumevam da nemam toliko para na računu, a plaćanje je na 90 dana.
Onda popodne dete kaže da joj trebaju nove patike – ih, jaka stvar, na dve rate – još po npr. 2.680 dinara mesečno.
Uveče odem da se šetam, i vidim BAŠ dobar laptop – samo 1.210 dinara mesečno na 12 rata – pa to je džabe, jeltakotakoje.
Sutra opet idem u prodavnicu da kupim hranu…. I tako dalje.
Šta hoću da kažem: ja bih za nedelju dana sasvim izgubila račun o tome kad mi šta dospeva (to je manji problem) – nego: koliko sam kada dužna.
Jer – em trošim pare koje nemam, em nemam platu – dakle, ja nisam sigurna da će taj dug biti pokriven na vreme.
Drugim rečima, treba uzeti u obzir i kamatu prodavca, i kamatu kojom me banka tereti za minus, i/ili kašnjenje u plaćanju, što već daleko nadilazi moje sposobnosti računanja :).
Od svih živih ljudi koje znam, samo dvojica znaju vrlo precizno, u dinar, šta su gde potrošili, i koliko će to da ih košta – jedan 80-godišnji bivši profesor knjigovodstva i jedan kolega, nemački Jevrejin, istih godina.
Ostali pojma nemaju, odgovorno tvrdim.
Svaki dan slušam zapanjenja na ovu temu – kako sad ovoliko, odakle ovo…
Nevolja tri:
Pošto, koliko mogu da vidim, ljudi pretežno troše pare koje nemaju, ne treba biti mnogo mudar pa shvatiti da je kamata na nedozvoljeni minus i do 5.6%, a kamata na potrošačke kredite i do 38%, od banke do banke.
Po meni, to je sasvim normalno – ako me oni kreditiraju, to je cena novca koji koristim.
Ne mogu da ulazim u to da li je to visoka kamata ili ne – ali je definitivno tu, i ja ne mogu da zažmurim na činjenicu da ću možda “u afektu” kupiti plazmu za 198.000 dinara sa vrlo moguće 25 ili 35% kamate.
Grdna nevolja nastaje kad se ovo sumira sa prethodna dva: ljudi koji troše iznad mogućnosti, koji ne znaju više jasno kome su i koliko dužni, i koje onda banka žive odere.
Što joj je i posao, je l’.
Pošto to viđam godinama svaki dan, do nivoa kad se (sada) plene kola i stanovi, ja i dalje – eto – nemam kreditnu karticu.
Nisam karakter za karticu :).
Kad nemam para, onda nemam para, to mi je… Stara privatnička navika od davnina :).
Da se razumemo, to ne znači da se ne bih sutra (i ozbiljno) zadužila da treba i da moram, ali za sada je – do daljnjeg – ovako…
Ilustracija: businesspundit.com
10/01/2011 at 16:10
Vratia se Sime… pa navalio po propustenom.
Uh, miline, svasta ima da se cita. Najvise sam se bavila onim tekstom o depresiji, jer se vratih teska i depresivna sa nasih terena. Nisam znala da se to oboljenje siri k'o kuga :(
Jedina sam u kuci koja ima kreditnu karticu. Koristim je samo zato sto nudi odredjena osiguranja za ne dao Bog nikome, a ne zato sto su placanja s njom odlozena. Mene bi takodje mogli strpati u grupu s ovom dvojicom sto znaju gdje su sta potrosili i koliko mogu.
Kcerki sam otvorila konto bez mogucnosti "limita", a kreditnu joj ne bih smjela dati u ruke ni pod razno. Znate, ona je vodolija sa podznakom bika, voli lijepe stvari, a i namirise ih na kilometar :)
U principu su kreditne kartice zlo, kao i mikrokreditne organizacije i sva ostala mamipara ovog vremena. Da sam vlast, ja bih dosta toga zakonski zabranila u korist naroda.
Ovako, kad ima-ima, kad nema-bice, samo nek' smo zdravi, normalni i vrijedni. Takvi nekako i izadju na kraj sa primamljivim iskusenjima nase danasnjice.
Veliki pozdrav!
10/01/2011 at 18:38
Drago mi je da vas opet vidim, dobrodošli :).
Žao mi je što ste se vratili sa utiskom da se depresija širi kao kuga, ali tako jeste…:(.
A za karticu lepo reče jedan tviteraš koji radi u banci – on kaže strankama: kreditna kartica je kao cigareta, koju god da uzmete neće valjati :).
Šalu na stranu, kreditna kartica je nužno neophodna za odsedanje u nekim normalnim stranim hotelima, za rent-a-car, slične stvari – ali opet podrazumeva da imate pare na računu…
Pozdravite to mače koje voli lepe stvari i sve najbolje :).
10/01/2011 at 20:04
Stvar je samo pristupa, da li kreditnu karticu posmatras kao sredstvo za trosenje para koje nemas, ili kao alatku za placanje ne mnogo razlicitu od debitne kartice (a sa mnogo povoljnijim uslovima – bar na zapadu).
Nije uopste bitno koja je kartica u pitanju, bitno je imati kocnice u glavi. Ako se racun za kreditnu karticu lepo placa full na kraju meseca, nema 19.5% kamate i nema od cega da boli glava. Kontrolu racuna imas u svakom trenutku jer mozes da pristupis online bankingu i vidis koliko si potrosio.
Sa druge strane, kreditna kartica obezbedjuje tu vrstu sigurnosti da ni u jednom trenutku ne moram da se brinem o tome da li cu imati para kod sebe za nesto sto mi treba i kada mi treba ili u nekim hitnim situacijama gde god da sam u svetu, ja ne bih mogla da zamislim sada da je nemam. Ne mislim da su kreditne kartice losa stvar, stavise, lose je samo to sto veliki broj ljudi izgubi svaku meru i kontrolu i zeli da trosi pare koje nema, ali to je vec do osobe…
10/01/2011 at 20:20
Draga Nikolina,
sad eto imam i stručno mišljenje da sam pametna što znam da nisam pametna za karticu :).
Šalu na stranu – znate i sami, da mi realno treba, lako bih ja. Međutim, zaista viđam preterano mnogo loših primera, a znajući sebe – bolje zasad ovako :).
Hvala što ste naišli :).
01/10/2011 at 21:59
Iskreno, sigurnije je da nosite sa sobom 20k din na kartici, nego u novcaniku.
01/10/2011 at 22:15
To sigurno :). Zato i nosim plafon do 1.000 dinara, da imam za kusur :).
A obično ne nosim ni novčanik, koji će mi…