Kad sam bila u srednjoj školi, bili smo mali miševi…
Učeni smo da i deci govorimo VI.
Kad vrlo mladi prođete kroz takvu školu, onda i u snu govorite “vi” ljudima, odreda…
Dalje nastavljate sa fakultetom na kojem je hijerarhija vrlo jasno izražena, gde vam nastavno osoblje odreda govori “Vi, koleginice”, i gde smo svi na “Vi kolega/koleginice” – bez obzira na to što je asistent možda par godina stariji.
Pa još malko dalje krenete da radite.
Opet ste mlađi od većine pacijenata, sa kolegama ste na VI, kad se javljate na telefon – pojma nemate da li je pacijent mlađi ili stariji od vas i koliko…
I onda – desetak godina kasnije – dolazi internet, gde su svi na TI.
A ja već imam maltene 20 godina staža vrlo rigidnog uvežbavanja obraćanja na VI.
I sad ja treba “iznenada” da se prebacim na TI :), a imam automatizam koji se teško ispravlja…
Opet imam ista ograničenja – ne znam ko mi je sa druge strane; može da bude dete ili mlad čovek, prijateljski nastrojen i komunikativan, a može da bude i vrlo sujetan kolega.
Been there :).
A sa matorenjem čovek ne postaje fleksibilniji :).
Osim što – telefoni i dalje zvone, i ja i dalje nemam pojma koliko ima godina osoba koja me zove, piše mail, bilo šta slično…
Dakle, u većini slučajeva ja moram da mislim da nekom kažem “ti”; ako ga vidim u realu, onda je lako :), što mi lepo reče neko na tviteru – nema dok se jednom ne napijemo zajedno :).
Mene što se tiče, može i krbanje uz pivo, nije problem… :).
Dakle, ljudi – meni je, verujte, sasvim svejedno kako se meni neko obraća; i to ide u paketu sa goreopisanom deformacijom :).
Slobodno mi kažite TI, bez problema :).
I ne zamerite ako ponekad nekom upola mlađem kažem VI, verujte da je davno stečena navika…
Say it because you mean it, by E. B. Browing
Hvala na razumevanju :).
Ilustracija: http://theschoolofchrist.org/women/elisabeth.html
31/05/2011 at 17:08
mislim da sam nick zubarica prvo oslovljavala sa ti, ali pošto mi je nick zubarica sada i zubarica u "stvarnom" životu, a ja imam naučenu naviku da svoje zubare, lekare, med. i stomatološke sestre oslovljavam sa Vi – ipak sam morala da počnem da persiram
iako nikome sa interneta ne persiram, ne zato što mislim da jednim RT, like ili mention-om stičem sva prava kao da smo strizali ovce zajedno, nego prosto zato što sam tako naučena svih ovih godina bivstvovanja na internetu
ovde nema Vi, samo ti, ja i mi :)
31/05/2011 at 17:50
Sandra,
iskreno, ne sećam se kako si mi se obraćala :).
Meni zaista ne smeta kako god da mi neko kaže.
A morala sam da napišem jedan ovakav post, jer moje obraćanje na VI nije uobičajeno, i očito je da teško prelazim na TI, pa se izvinjavam i sve :(, onda je ovo jedno globalno objašnjenje i izvinjenje :).
Fala :).
31/05/2011 at 19:18
Ovaj post kao da sam ja pisao. Osim što nemam 20 godina staža. ;)
Uvijek sam na 'Vi' dok se ne steknu uvjeti za 'Ti'. To može značiti uživo upoznavanje ili produbljivanje odnosa izvan strogo poslovnog.
Neki će možda 'Vi' smatrati previše uštogljenim i formalnim, ali meni je to sasvim normalno i ništa zbog čega bi se trebao samopropitkivati.
Bolje je lijepo se nasmijati ako nekomu tko je mlađi od mene kažem 'Vi' nego da nekome starijem kažem 'Ti' jer onda baš i neće biti smiješno.
31/05/2011 at 19:47
Tomislave,
da – sa mnom je baš tako :). Uvek krećem sa vi dok mi se direktno ne kaže da mogu drugačije, mada mi i tada teško ide ako je osoba starija od mene ili rangom iznad.
To nekako postane automatizam kao što bez razmišljanja kažem "Dobar dan" kad ulazim bilo gde, bez obzira da li će me ko čuti i/ili odgovoriti, zato i moram ponekad da mislim da kažem TI :).
Hvala na poseti :).
01/06/2011 at 13:35
Mene mama učila da svakom ko je stariji od mene kažem "Vi" dok mi ne dopuste suprotno – ruska škola, tamo je i na Internetu više formalizma. Ali ovde sam dosta puta (čak i kao baš mala, tj. baš očigledno mlađa) imala problem sa ženama kojima sam persirala – ja njima VI, a one meni: "Iju, dete! Pa ne delujem ti valjda toliko staro!"
Meni je to oduvek baš bizarno bilo, ta nisam joj rekla "baba". O.O Pogotovo jer mislim da je persiranje baš lepa jedna stvar, onako suptilan ali značajan izraz poštovanja. Baš ne bih volela da skroz postane anahrono. :/
01/06/2011 at 16:40
Moja majka je govorila: Dijete, lako je sa Vi preci na Ti, komplikovano postaje kad moras sa Ti na Vi, zato polako…
Rekla i ja svojoj kcerki to isto. ;)
01/06/2011 at 16:49
Mimoza :).
Posle ispadnemo rospijetine, u ovom današnjem svetu…:)
01/06/2011 at 17:22
Sad mi pade na pamet još jedna stvar u vezi formalnosti na Internetu: ovaj moj komentar iznad je moj prvi na Vašem blogu. :) Pojedoh se od blama dok ga iskucah i ceo dan se nešto grizem što ja to tako… sve mi nekako ne da mira osećaj da je prvo trebalo da kažem, dobar dan poštovana, ja sam ta-i-ta; al' to mi istovremeno i nekako uštogljeno deluje u ovom kontekstu. Više uopšte nisam sigurna šta je tu "pravilno". :/ Izgleda da nije samo onima sa 20 godina staža komplikovano…
01/06/2011 at 18:29
Draga Margarita,
molim vas/te, nemoj se jesti :).
Ovo malo blogera i tviteraša što me je videlo uživo zna da je sa mnom lako razgovarati i da nisam Veliki Doktor :).
Ali ti jako lepo ukazuješ na različite aspekte i dileme u pogledu VI/TI, koji se iz reala prenose na virtual, ma koliko mi možda voleli drugačije :).
Mala opaska: ja se u tekstu nisam dovoljno jasno izrazila.
Kada je došlo do nekog raširenijeg chat-a (na srpskom), foruma i sličnih stvari (uzmimo recimo 2000-tu godinu) – ja sam već imala iza sebe otprilike 20 godina života sa vrlo oštrim učenjem da se obraćam na VI :), ako se uzme da sam srednju školu završila 1981.
Izuzimam roditeljsko rihtanje :).
Dakle, nisam mislila na radni staž :), nego na to koliko dugo su me pre neformalnog chat-a online RIHTALI da se obraćam sa VI :).
09/06/2011 at 09:27
Draga Zubarice, sad vac vidis da i nick pisem velikim slovom, sto govori o mojoj duboko usadjenoj ustogljenoj formi:) Sasvim je ok svima persirati pri prvom kontaktu, a posle preci na ti, ako se komunikacija razvije u tom delu. Moje prvo radno mesto, davno bilo, je podrazumevalo vrlo stroge profesionlane kodove,pa ti i danas koristim u poslu pod "obavezno". Svoje cerke sam ubila u pojam sa 4 carobne reci od kojih ne odustajem i dalje. To je mantra mog materinstva, drugo bas nisam ni uspela sa njima. Iskreno, ne volim da mi ljudi duze vreme poznanstva persiraju jer nisam fan svojih godina, pa se sama sebi cinim jos matorija i kao da mi celulit raste od "Vi" i "Gospodjo". Ipak, obozavam net jer mi daje priliku za neformalnost i zato sada recenicu mogu da zavrsim sa :)))
09/06/2011 at 09:52
Hvala što si došla, a zubarica je onako, u smislu – profesija, nije lično ime, ipak :).
Moje iskustvo (i kao roditelja) je jako slično: kad se nešto dovoljno rano i dovoljno solidno utuvi, dalje postaje automatizam o kojem se ne misli puno. Al' se teško ispravlja :).
Ja jesam fan svojih godina :), i direkno obraćanje 'kao drugarici' mi ne smeta – osim ako nije drsko i neotesano…
Hvala na poseti :).