Mislim, beznačajna je.

Kako jednom rekoh kolegi – meni diplome ne trebaju, kao ni njemu njegove (pedijatar).

Samo mi dajte makar osnovno za rad i pokažite pacijenta, dalje nema brige.

Diplomu odgovarajućeg fakulteta moram imati, prosto jer je taj PAPIR zakonska obaveza – pokazuje da sam završila odgovarajuće studije, “čime stičem sva prava koja mi po zakonu pripadaju…”

Ali, ZAPRAVO – moja diploma je uramljeni papir na zidu.
To je to.

Šta je ono STVARNO bitno?
ZNANJE.

Ako je vaše dete mašinbravar, je l’ neće brusilicom sebi nogu odseći?
Ne dao Bog i daleko bilo.

Ako je frizer, ume li?

Ako je pravnik, ume li obrazac da popuni?

Ako je ekonomista, zna li razliku između marže i rabata?

Ako je stomatolog, neće pasti u nesvest ako je pacijent otečen i krvari?

Ili, da obrnemo priču.

Vi, koji ste detetu plaćali nekakav fakultetčić da ima PAPIR…

Jeste li kivni na lekara koji (po vama) ne zna svoj posao?

Jeste li ogorčeni na advokata koji očito ne zna da vas zastupa?

Jeste li poludeli kad vidite kafedžije, opančare i kačare na ministarskim pozicijama?

I šta se dalje zbiva…

Dete sa diplomom, a bez znanja, “mora negde da se zaposli”.
Gde?
Kako gde?

U državni aparat, gde će, ON/ONA JE EKONOMISTA, POBOGU.

Žalite se da su vam loši putevi, nemate vode – ali imate bubašvaba, grejanje je nikakvo, sudstvo svakakvo…

E, to je sve (dalekosežna) posledica toga što ste detetu kupili diplomu, za uši ga provukli kroz fakultet (ako ste uticajni), “spasli ga” terena, dežurstva, toga da krene od kalfe u ma kom poslu…

NEMA ZNANJA.

Nema učenja deteta da učenje vredi, da znanje vredi…
Što mi deluje kao normalna stvar u društvu u kojem je bolje uložiti neku hiljadu ćerki u silikone, nego u studije.

I tu se krug zatvara.

Baš me zanima – je l’ se hvalite pred komšilukom?

Ono, ZNATE MOJE DETE JE EKONOMISTA, SAD SE ZAPOSLILO U JP ovom ili onom, ima platu dvaput veću od doktora…

San svakog roditelja, je l’da?

Nadam se da se ponosite.
Ilustracija: https://en.wikipedia.org/wiki/Diploma