Vizija

Jeste, ja sam od onih ljudi koje vodi vizija.

Za mnoge stvari imam jasnu viziju kako to treba da izgleda.
Ne za sve, ali za mnoge.

Na primer – kao trudnica sam znala kakvo želim da bude moje dete kad poraste, kad sam renovirala neki stan znala sam kako želim da izgleda, kad sam nešto pravila (kao stomatolog ili ma šta drugo) – isto tako.

Uzmimo na primer stan.

Ne mogu da objasnim – ja VIDIM kako “treba” da bude.
Onda sagledam, premerim, razmišljam, nekad i mesecima – da uklopim sve u viziju, ali vizija je TU, i radi sve vreme :).

Ja vidim novu rasvetu, šta i gde može od kog dela nameštaja, koja će biti akustika, koje boje, do najsitnijih detalja – osećam miris, što bi ljudi rekli.
Imam od samog početka osećaj kako je kad kročim unutra.

Šta je ovde jako korisno i dobro:

1. Vizija me prenese preko svih nevolja koje prate put do cilja.

Ako želim da stan izgleda tako i tako, sve što se usput dešava je – usputno.
Ako želim ravan beli zid, a imam da: skidam tapete, zapušavam 2.000 rupa od eksera, operem zidove od kaolinke, ostružem i izlečim buđ…

To je posao od kojeg konji crkavaju, a ne male sredovečne žene.
Ali, nema veze :).

Ako želim da imam dete koje u odraslijem dobu SJAJNO govori engleski – verujte da sam kao trudnica u šetnji gledala školice engleskog, a koliko sam se naplaćala, Bog sveti zna…
Ali, nije od značaja – engleski govori kao maternji :).

2. Vreme nije bitno.

Zaboravim na vreme :).

Dok skidam buđave delove zida, dok učim Političku ekonomiju, dok sedim u 3 ujutru pored detenceta sa boginjama…
Volim, želim, i na javi sanjam ono dobro, osećam sreću koja će koliko sutra da dođe, i ne mislim koliko je teško, koliko sam umorna, koliko košta.

To nije bitno.
I nije bitno da li će putovanje da traje dva dana, pet godina ili 25 godina – stižem sigurno.

Vizije koje su SAVRŠENO jasne u svakom detalju dostižem bez problema, bez unutrašnjeg trzaja, bez samosažaljenja i žaljenja, ma koliko da treba vremena, rada i novaca.

Ako mogu da “osetim miris”, osećaj koji imam na cilju, ako “čujem” zvuk koji ima stereo u prostoriji od 45 kvadrata, ako “vidim” gotove krune onako kako treba i kako želim da budu – to će biti sigurno tako.

Ako nemam dovoljno jasnu viziju, možda ću stići do cilja, a možda i ne.
Ne znam od čega to zavisi, prosto je tako :).

Kako rekoh – neke stvari mogu da “vidim” i to odmah, do najsitnijih detalja – neke ne mogu ma koliko mislila o tome i bavila se time…

Tek pre desetak godina sam čitala o tome kako “videti cilj” zapravo DELUJE, ja ovako funkcionišem otkad se sebe sećam…

Možda da probate? :)
Ili i vi funkcionišete slično…

 
Ilustracija: http://executiveresumerescue.com/1650/2015-career-vision-planner/