Čovek srednjih godina – malko stariji od mene, žilav, vrlo okretan, oči na vr’ glave.
Iz Šumadije je.
Jednom naiđe kod mene u ordinaciju – bio je u susednom mestu, kupio bravče, pa ga strpao u prikolicu i vozi kući.
Kakvo bravče, kako si ga bre utrpao?!
Ma lako, šta je to, nema on još ni 150 kg, nije to nevolja…
Pričao mi je bezbroj veterinarskih priča, a ovo je samo jedna, vrlo skraćena.
Zvali ga u neko selo da štroji pastuva.
On došao, neki radnici sede i puše, konj vezan za drvo.
Pažljivije pogleda – prekrasan pastuv, veliki i snažan, pod jedan.
Pod dva – vezan lancem debljine ruke, odrao je koru sa drveta do visine čoveka, a oko drveta u krug iskopao rov čoveku do članaka.
Peni, besni, kopa.
Glavnom predradniku odgrizao prst, čovek sedi sa krvavim zavojem…
I sad tom čudu treba prići, i nešto mu uraditi?!
Kolega promozga na brzinu, i reče radnicima da dve grede spoje u V, da nabace konju oko vrata da ga obore, pa će on u toj sekundi da mu da anesteziju, a posle je lako.
Koliko sam ja shvatila, anestezija za toliku životinju se daje prema kilogramu težine. Ako je pogrešno procenio težinu konja, može da ga baci u komu, ako da previše – a može da ostane bez prstiju, ako mu da premalo…
Ukratko, sve je ispalo dobro.
Vet je posle, uz rakiju, čuo od radnika da je on ne znam već koji veterinar kojeg su zvali, i jedini koji je uspeo…
Što ja ovo pišem – poznajem ih dosta, mnogi veterinari su mi pacijenti.
Veoma se volimo i poštujemo, razumemo se odlično, i svi “ovi moji” su PRAVI lavovi.
Umeju da seku, kopaju, šiju, brzo misle, skaču odmah u akcidentima, dorasli su svemu, i imaju veliko i toplo srce.
VELIKO i toplo.
I suze im idu kad im ugine tele ili pas…
Svojevremeno sam obećala ovom veterinaru iz priče da neću nikad pisati ovu priču, a nadam se da neće zameriti ako pročita…
Po mom skromnom mišljenju, ovi veterinari koje dobro znam su stvarno pravi pravcati Doktori.
Mislim da iz ove “konjske” priče može da se shvati zašto..:).
Ilustracije: http://www.ichabodink.com, http://www.salary.com/dream-job-veterinarian/
12/10/2012 at 09:16
Uh, ja sam hteo biti veterinar kada sam bio mali, ali baš ta situacija kada bi uginula životinja koju lečim me najviše odvraćala od zvanja.