Protivno opštem uverenju – ljudi itekako pričaju kod zubara.
I to MNOGO.
Ranije toga nije bilo toliko; sada, nekako, imam utisak da ljudi koji žele da mi pričaju prosto neće da izađu iz ordinacije…
Laskam sebi da je jedan od mogućih uzroka to što naiđu na blagu, smirenu osobu koja ih pažljivo sluša, u vremenu rezervisanom samo za njih.
Ponekad vidim da je od značaja i to što znaju da neću nikom pričati to što mi se kaže…
Ali, kad stavim ruku na srce, i realno sagledam stvari, suština je daleko crnja.
Ljudi su ogorčeni, prestravljeni, izgubljeni u ovom svetu kakav jeste, imaju velike i vrlo realne probleme, ALI…
Ono što me je uvek iznenađivalo, i danas me iznenadi i posle toliko godina staža – je to što sasvim očito oni NEMAJU KOME da pričaju, iako ne žive sami, udati su/oženjeni, imaju decu i rođake…
Ponekad poznajem i članove porodice tih koji pričaju, deluju mi kao normalni ljudi – zašto ne razgovaraju međusobno?
Mislim, pričati i razgovarati su dve različite stvari; slušati i čuti nije isto; gledati i setiti se očima (Mika Antić) iziskuje druge kvalitete…
Šta se desilo da do toga dođe?
Što lepo reče jedan moj penzionisani kolega: sama nikad nećeš biti sama… pazi samo da u braku ne budeš sama.
To meni liči na to. Imaju nekog, ali ipak su sami.
Usamljeni.
Doduše – nisu, imaju i mene…
Ilustracije: Loneliness, Me and my loneliness
09/08/2011 at 00:14
Počašćena. Hvala najlepše :).
09/08/2011 at 00:12
Mislim da se ovim teksom može predstaviti suština knjige 100 godina samoće.
09/08/2011 at 00:16
:D, zato sam ti i rekao da ja tebi treba da platim sto citas moje komentare.
KOntam ja tvoji blogovi su vise pocetak razgovora,ili teksta, kao neki anterfile, a od komentara, utisaka iskustava se posle formira ceo tekst.
09/08/2011 at 00:19
Žorž,
čim zaradim novce :).
Šalim se, ja samo “pričam” ono o čemu inače mislim, ili sam mislila, ili se događalo, bez posebne namere.
A ako nekog navede da napiše nešto – nauči se svašta…:).
09/08/2011 at 00:18
Mnogo je onih koji bi pricali, malo je onih koji znaju da slusaju.Ucuti se covek kada vidi da je taj neko prekoputa okupiran sobom ili ona druga varijanta pricaju oni ali ,ali ,ali ne o onome o cemu bi zeleli i voleli.Otudjeni smo brate mili, k’o panjevi u mocvari.
I zato valjda kada naleti neko ko zna kada da pocne a kada da prekine sa svojom pricom, ovi inace cutljivi progovore…..pa imam utisak i iznenade sebe sa tim koliko ustvari imaju da kazu.
Da se grlimo i smejemo smo zaboravili ….pa smo onda negde i to slusanje i razumevanje zaturili …i prvI komsija u zgradi nam je samo neko kome pozelimo d dan i nista vise ……sve se nadam seticemo se, gde smo zaturili sve ono sto nas cini ljudima
LePo pisanije,kao i uvek :)
Pozz te ja
09/08/2011 at 00:19
Razbibriga,
inače ljude slušam usredsređeno i sa razumevanjem, možda me zato i udaviše :).
Šalim se, ponekad lepo vidim to što rekoste – da sami sebe iznenade.
Ima svega…
Hvala vama na poseti :).
09/08/2011 at 00:21
Нисам у току у последње време (опростићете ми, само се жалим по тл), али ми је драго да сам налетео баш сад јер ми је тема блиска. А коме није? Што каже РазбиБрига, отуђени смо к’о пањеви у мочвари, свако се мучи својом муком, а у пролазу проговоримо неколико речи о неважним стварима. Не знам зашто, али мени је увек било лакше да се поверим некоме ко није члан породице, макар то био неко кога познајем тек недељу дана (Ви сте један пример :)). Најтеже ми је отворити се пред својима. Знам да и њих стално нешто мучи, сви ћуте и свако се завуче у свој кутак, боје се да се око нечега не покаче па им је лакше да беже. Ваљда сам тај модел од њих и преузео. Често су ми пребацивали како не знам да разговарам са њима, а у последње време ја њима пребацујем како они не знају да разговарају међусобно. Сад, кад је толико ствари остало скривено, теже је поново кренути са отварањем. Али реч по реч, стрпљиво (стрпљење је оно што су многи одавно затурили негде, а не могу се сетити где)… Важно је имати некога таквог у непосредној близини, а било би лепо кад би се та комуникација заиста разгранала.
09/08/2011 at 00:21
Tomcaa,
a, neee, sad ima recku da dobiješ :))).
Šalim se, ovo je, normalno, mnogo šira tema, kao i mnoge druge.
A komunikacija se uči, kao i sve drugo, bar ja mislim… I mislim da je moguće polako početi još jednom, posebno ako se na vreme (mislim, trenutno) upaze stare zamke u koje se uletalo ranije.
I mnogo sreće od srca, Tomcaa :).