TITO JE UMRO

Zaposlenje sa punim radnim vremenom se polako menja ka onom sa delimičnim radnim vremenom.
Tačnije, puno radno vreme zamenjuje tzv. part-time work, flexi-time i job sharing.

Oko 70% novih radnih mesta u UK u poslednjih pet godina nisu ni stalne prirode ni sa punim radnim vremenom. Najčešći vid upošljavanja je na osnovu kratkoročnih ugovora i/ili pola radnog vremena ili samozapošljavanjem.

Ove promene u zapošljavanju su ireverzibilne.
Ne postoji više priča o 40/40 – o zaposlenom koji radi 40 sati nedeljno, 40 godina u istoj firmi.

Drugim rečima, od čoveka koji danas traži posao i radi – zahtevaju se sasvim drugačiji “talenti”, znanja i uopšte – mindset nego nekad.

Gornji tekst je parafraziran delić knjige koja je pisana 1999 godine.

Dakle, mi najmanje petnaest godina kasnimo sa promenom svesti o radu, znanju, radnom mestu, zapošljavanju i svemu sličnom.

Ono što se očekuje je:
1. Redovno “osluškivanje sebe” i “preusmeravanje” svog znanja i sposobnosti, sa celoživotnim učenjem;
2. Promena više radnih mesta, pa i više (čak i potpuno nesrodnih) profesija tokom radnog veka,
3. Preuzimanje veće odgovornosti na radnom mestu: i za svoj rad, i za sebe, i za još koješta,

Ukratko: prilagođavanje, učenje, samoposmatranje, učenje, prilagođavanje, još učenja, još rada…

Ovo važi za svaku profesiju, ne za doktore ili prosvetare. Važi i za tapaciranje nameštaja, majstore za klimu, za SVE.

Tito je umro.
Davno.

Da pokušam da zanemarim državu koja je mentalitet 40/40 održavala na sve moguće načine, i danas pokušava isto to….
Da zanemarim mlad svet koji je potpuno svestan gorenapisanog i svih implikacija.

Pričam o nama sredovečnima.

Želite li posao?
MENJAJTE SE.

Jednom sam rekla da većina nas privatnih stomatologa zna (kompetentno, kvalifikovano i sa odgovarajućom diplomom) da se bavi sa bar još 2-3 profesije osim ove naše voljene osnovne.
Znate zašto?

Zato što u vremenima iza nas pojma nismo imali da li ćemo opstati sa osnovnom profesijom, ili ćemo bez struje, dok padaju bombe, država diže paušal i da ne nabrajam, može roman da se napiše.

Ta vremena – staro doba, u kojima mnogi od nas žive decenijama, su zapravo davno došla – samo ih mi nismo spazili, “zaštićeni” i veštački održavani u nekom “socijalističkom” vremenu.

Mali primer.
U današnje doba će stomatološka sestra teško naći posao.
Negde 2009. su ordinacije pootpuštale sve osoblje “viška” (na kojem može da se uštedi), većina nas ume sama da radi bez problema.

Da sam ja stomatološka sestra, pokušala bih da nađem dva posla.
Iz jednog jednostavnog razloga: kod jednog poslodavca mogu da radim pola radnog vremena, kod drugog drugu polovinu.

I jedan i drugi će da plate po pola doprinosa – dozvolićete, za poslodavca koji ume da računa, uopšte nije loša opcija: imaće stomatološku sestru koja može mnogo da poradi i kad nema pacijenata (jer njihov posao nije samo asistencija u radu), a platiće pola plate i pola doprinosa.

Potpuno zanemarujem opcije tipa pravljenje kolača i prodavanje na pijaci, gajenje tovnih pilića, prekvalifikaciju u programera :D, i sve slično…

Ako, pak, imate posao od kojeg naprosto odumirete…

UBIJTE DOSADU PRE NEGO ŠTO ONA UBIJE VAS :).

Ova knjiga će sigurno pomoći:

KAKO PREŽIVETI GROZAN POSAO?

 
Ilustracija: http://www.brandsoftheworld.com/logo/one-more-step