Svakom od nas dobri Bog nešto da, a nešto uzme, normalno.
Meni je dao razne darove, a uzeo pamet za mnoge nauke i znanja…
Do nivoa tragikomedije :).
Za vreme školovanja, imali smo nizove društvenih predmeta; sam Bog zna kako sam položila recimo – političku ekonomiju.
U ono doba nam je to predavao jedan profesor ekonomskog fakulteta, i on je nama lepo rekao: preskočite tabele i formule, naučite ostalo, neće biti problema.
Majko moja mila, i udžbenik je bio sa ekonomskog…
Kao i svi mi – ja to naučim doslovno napamet, ali onako kako se uči knjiga na turskom ili telefonski imenik, dobijem deset.
Ihaj :).
Danas se ne sećam ni jedne rečenice :D.
A na samom ispitu mi je profesor blagonaklono rekao da ne moram da recitujem uvod…
Kasnije, na doktorskim studijama, na projektnom menadžmentu – ista priča. I profesor i udžbenik sa ekonomskog…
Ali sam ja bila mnogo starija, i sa daleko više iskustva u učenju – prosto naučila napamet najnovije izdanje PMBOK, isto dobila deset, s tim što sam ovaj put znala odlično o čemu se radi…:).
Pre par godina se moja ćerka (sa istim darom za društvene nauke kao i mati joj :) snuždi što je dobila “bednu” osmicu iz nekog njihovog društvenog predmeta, i sad ja kao da je obodrim, iščupam svoj indeks sa osnovnih studija, da dete vidi da imam najgore ocene iz tih predmeta, otvorim indeks i – stanem.
Vidim jedan predmet za koji se uopšte ne sećam da sam ga IKAD imala, a kamoli položila :).
Znate ono – nekih predmeta se i danas sećam sjajno (bazičnih nauka posebno – fizika, hemija, biohemija…), mnoge smo ponavljali ceo život iznova (anatomija, fiziologija, patofiziologija…), ali da se ne sećam ni materije, ni knjige, ni profesora, ni ispita – to nisam mislila da je moguće :).
Predmet se zvao “Osnovi socijalističkog samoupravljanja”….
Možete samo zamisliti kako se moje dete obodrilo, umrla je od smeha i danas me zavitlava na tu temu :).
Srećom, moj fakultet je odavno oslobođen političkih ekonomija i sličnih radosti.
Danas deca imaju i mnoge predmete koji onda nisu ni postojali, ili bar ne u toj formi: informatiku, implantologiju, gnatologiju, strane jezike….
Ondašnji naši ogromni stručni predmeti (od 5 semestara) koji su se polagali danima, su izdeljeni na manje segmente, i sve je sasvim drugačije.
Kako god, ostaje da ja i dalje nemam pojma o istoriji, filozofiji, pravopisu…
Svakom Bog nešto uzme :).
Ilustracija: Books, www.lawtechnologytoday.org
22/06/2011 at 22:15
Cek covece, to jest Gospodichna! ispit od 5 semestara !!!!!
EEEEEEEEEEEEJJJJJJ!!!! pa Imaju li ONI DUSHU!??
HAHAHAHAH , pa sta ocekuju?da se secas necega od pre dve i po godine?
o boze.
NE znam ni kako ide nesto od pre godinu dana a ne dve.
Kazu moju profani da svake 3 godine se duplira znanje iz svih nauka. sta znam,deluje neverovatno.
Socijalisticko samoupravljanje :D
Posto me zanima to meni to nije smesno :D, iako jeste apsurdno sto je na stomatoloskom.
sto i sama kazes svako nekom nesto da a nekom oduzme,ja sam alapaca npr,tako me drugovi zajebavaju,a ustvari sam penzionisani novinar.Sto mu dodje isto, samo drugacije receno :)
Mislim da ljudi zaista drugacije razmisljaju sa prirodnih nauka.Na drustvenim se iskvaris, jer drustvo je kvarno.
bem li ga :D
22/06/2011 at 22:28
Ovaj, ne :).
Dva predmeta (bolesti zuba i usta i stomatološka protetika) su imali 2 plus 5 semestara (pretklinika i klinika), a znalo se tako što si učio i ponavljao neprekidno.
Rekoh već da mi je trebalo par nedelja po desetak sati dnevno samo da ponovim anatomiju, i to kad je znam savršeno, za više od 8.
Drugi stručni predmeti su bili pretežno po 2 semestra. Ali uzmi u obzir da neke bazične nauke nikad neće menjati, neće nam nići treća ruka :).
Nadam se da je sad jasnije o kojoj DOZI štrebanja je reč…
I kako nam je samim tim bilo lako napamet naučiti bilo šta nesrodno. I kako se i danas sećam stručnih predmeta da mogu bar 6-7 da dobijem sutra :).
Davna vremena…
22/06/2011 at 22:39
auh, jebeno.
Mozda jer si imala motiva, ja ne mogu da ucim uopste.
Bilo bi zanilmjivo da izadjes na neki ispit sada:DDD
03/12/2013 at 20:29
Mi smo se još u tehničkoj školi sprdali sa svim nestručnim predmetima – kao šta će nam.
Tokom rada sam shvatio da je poznavanje tih predmeta (kojeg manje, kojeg više) itekako potrebno ako čovek ne želi da bude ono što Nemci zovu “fachidiot” – mislim da je prevod nepotreban. :)
Takođe sam zaključio da bez poznavanja tih “suvišnih” predmeta nema pravog stručnog rada!