U mojoj generaciji se engleski učio ili u školi, ili se išlo na Radnički (kao sada Božidar Adžija, recimo).
Koliko će neko naučiti zavisilo je samo od tog dotičnog, normalno; ja sam imala tu sreću da sam imala jednu sjajnu tičerku, koja nas je učila da:
1. moramo prvo znati svoj jezik, pa onda učiti strani,
2. da moramo čitati na SVOM jeziku, pa onda na stranom,
3. da moramo da znamo ponešto i iz istorije zemlje čiji jezik učimo, ponešto i poezije te zemlje, ponešto i ovo, i ono…
Oštra i pametna, neprekidno nas je preslišavala – a sve na ovim principima.
Ja sam engleski nadalje učila sama sa sobom, kroz boravke u zemljama na engleskom govornom području, čitanjem i tako. Malo sam “zapravo učila” engleski – samo kad mi je trebalo kao konkretna priprema za neki certifikat.
Isto tako, moj engleski je relativno zastareo i konvencionalan (prema današnjim standardima), ali Bože moj :).
Sad, koliko mogu da vidim, vrlo mnogo mladih “zna” engleski.
Što je i normalno – em su mladi i pametni, em su od malena izloženi engleskom daleko više nego mi.
Problem je u tome što NE ZNAJU.
Za mene je to bilo prilično iznenađenje; znate i sami kako – kad neko govori bez problema i kompleksa, piše kako – tako pristojno (u nekom svakodnevnom opsegu) onda mislite da sa malo pažnje može i potpuno korektno…
E, ne može.
Kad se od njih traži da napišu nekoliko redova teksta maksimalno dobro što mogu – to nije bolje od onog što mogu da izgovore.
I ima ozbiljnih grešaka, da ne gnjavim s tim.
I sada, kad su već studenti – svi se služe engleskim, ali kad treba napisati zvaničan mail nekom u inostranstvu, opet dođu da pitaju moju ćerku (CPE u 18-toj).
Nisu sigurni – a u svetu moje stare tičerke to ne postoji :).
I sad, šta: kao i obično, ja ne vidim kao problem to što neko ne zna, nego što MISLI da zna.
Ovaj svet je uveren da “zna perfektno” engleski.
Nadalje niti širi fond reči, niti radi na dopravljanju gramatike i koječega, jer – znaju, ne?
Ovo, normalno, dovodi do katastrofičnih mailova kao ovaj koji je ovde prikazan…
Kako rekoh, to je pisala mlada koleginica sa vrhunskim obrazovanjem.
Čast izuzecima, ali ljudi…
Većina nas realno ne zna engleski dovoljno dobro.
To što svaki dan komuniciramo na engleskom, što čitamo online ovo i ono, što boravimo u zemljama gde se govori engleski – NE ZNAČI da “perfektno” vladamo jezikom na visokom nivou, dapače.
O francuskom i drugim jezicima bolje da ne govorim…:D
Pogledajte:
Danas svi znaju engleski (Vukajlija)
Ilustracija: http://www.macmillandictionary.com/from-the-blog/21st-century-flux.html
21/12/2011 at 09:52
Pogodili ste u srz problema. I moji roditelji su mislili da je pametno od malena uciti engleski, pa sam ja sa 10 godina pocela da pohadjam kurseve na Radnickom (kragujevacka varijanta Bozidara Adzije). Naravno posle toga sam nastavila da odrzavam i usavrsavam jezik, kako zbog sebe, tako i zbog posla i daljeg skolovanja.
Kao sto ste rekli, nije problem sto neko ne zna, nego sto misli da zna. Pre par godina mi je profesorka engleskog, koja radi u jednom od americkih kulturnih centara pricala kako ima problema da pronadje nesto na internetu. Kaze, ona otkuca termin, a Google je uporno pita “Did you MEANT?” Ja probah da joj onako usput, plaseci se da joj ne povredim sujetu, ispravim u govoru, kad se zena pomamila. Klela se u zivot da je tako pitao i nikako drugacije i kao krajnji argument da je nije pitao “Did you MEAN?” nego bas kako je ona rekla izvukla svoju diplomu. Nije vredelo ni suocavanje sa doticnim pretrazivacem. Uporno je tvrdila da je to pogresio neko iz Google-a i nije prihvatala cinjenicu da su te poruke genericke. Bila je spremna na sve, osim da prizna svoju gresku. Ocigledno ne mozes nauciti nekog ko ne zeli da bude naucen…
21/12/2011 at 10:02
Draga Aleksandra,
vi ste dotakli more jedno problema…
Kao kod koleginice koja je pisala onaj mail, kod mnogih drugih ljudi – dovoljno je da neko bude formalno obrazovan, da se dugo služi engleskim, da mnogo govori itd. – pa da je UVEREN da zna.
Ako ja, kako sam rekla, pišem (bilo šta) odmah na engleskom, a ne na srpskom, pa da posle prevodim (što, po meni, nije neko veliko znanje) – skandalozno mi je što to iznenađuje i mlađe i starije generacije, jer smo tako učeni ONDA, pre skoro 40 godina, u maloj školi na periferiji. Danas bi to trebalo da je normalno…
A znati jezik – rekoh ranije da je i moj srpski ometen u razvoju :). Ono što (mislim da) znam odlično je zastarelo, jer je živ jezik i menja se, a tek o engleskom da ne govorim…
Zbog toga mi i kažu da je moj engleski zastareo i konvencionalan, jer iako razumem bez ikakvog napora “televizijski engleski”, ne govorim tako, moram da mislim ako želim tako da se izražavam, i umorim se posle sat vremena :))).
21/12/2011 at 12:50
Moram da kazem da kada progovorim engleski u CH svi se zacude i hvale me kako ja govorim engleski perfektno,ali zato retko mogu da nadjem sagovornika na istom.Zamislite to: Ovakva zemlja, a jedva covek nadje sagovornika na jeziku koji bi trebao u danasnje vreme svi govore manje vise dovoljno za normalnu komunikaciju.Sto je jos gore,uglavnom se druzim sa studentima i ljudima koji imaju visoko obrazovanje,koji su proveli odredjeni vremenski period u nekoj od zemalja gde se govori engleski,i jedva mogu da sklope recenicu, o vokabularu da ne govorim.Da ne pricam da prodavci u marketima i trznim centrima ne razumeju ni osnovno. I jos kada me pitaju odakle sam i kako to da pricam engleski ja se nasmejem,kazem da sam iz Srbije i da je u Srbiji normalno da uglavnom svi znaju engleski, makar osnovni nivo komunikacije. Pa i mogu da garantujem da ce kod nas covek lakse naci nekog ko ce mu odgovoriti na neko pitanje na engleskom.
21/12/2011 at 12:53
Da, ja sam u Nemačkoj nailazila na mlad svet (ispod 30 godina) koji vrlo teško progovara engleski, ako uopšte – ali isto tako sam srela bezbroj staraca (u smislu preko 70 godina) koji govore sjajan, besprekoran, britanski engleski.
Kako to i otkud, Bog zna :).
21/12/2011 at 13:05
Dear Zubarica,
I have read your the above text of yours, also the text with you are referencing with the example of a badly written email. My opinion is that the referenced email can not be considered as a typical email written on a bad English. Such email could not be considered as correct formal email even if it is written in mother tongue of a writer.
My English can not be considered as a good one and I am completely aware of that; I have never had any classes or exams beside my knowledge from school. Moreover, I find google translate and spell checkers a big help. However, my job is tightly related to foreign customers, both native and non-native English speakers, and I had never had any problems in business communication.
It is my experience that non-native English speakers from Europe very often speak very poor English, just try to speak with an average Italian, Greek or Spanish guy. On the other side, Germans have much better English knowledge, but with a strong accent. Or Indians, very, very good grammar, many old style words (almost not used elsewhere), but sometimes almost impossible to understand because of strong accent.
My point is, if you can communicate and write in a polite manner in your own language, you can do it in other language as well if you use just plain school knowledge. Maybe it will not be perfect, maybe with some grammar errors or strong accent – but nobody will complain, as long as you don’t insult anybody and you are able to tell what is on your mind. I would consider of a bigger importance to teach people to communicate properly in own language, communication in foreign language will come by itself.
Best regards,
Smith and Wesson and Me
21/12/2011 at 14:39
Good God, your English is marvellous, indeed :).
21/12/2011 at 22:26
Hvala, hvala :)
Ups, sad videh da nisam pročitao prvu rečenicu pre nego što sam postovao…
21/12/2011 at 17:04
Sta je ovo iznad, ovo mora da je neki spam/bot? Poboljsanje rejtgina za SEO :)
Ne covek je pravu, i ja svaki dan na freelance sajtovima kucam cele sastave, i nemam problema, generalno o tome ne razmisljam, podrazumeva se da jezik se zna na nivou u kome nece da smeta u obavljanju posla, jos da mislim kako se nesto kaze, da gubim vreme na to, gde bih bio onda….
A pored svega tog nekad davno devetesitih sam instalirao sateltisku antenu, i postu su sve nemacki kanali nacui sam i nemacki skoro pa perfektno…
21/12/2011 at 17:30
Da, i ja zaista mislim da su sada sklopili neki “rogobatni” engleski i njime se služe. SVI! I uopšte se ne uzbuđuju oko toga! Napisao sam ti (u pogrešnom postu) da se i ja u zemljama van engleskog govornog područja ne uzbuđujem, ali se u engleskom govor. području (ili bliskom – Holandija, Švedska, Norveška) i te kako “napinjem” da to bude koliko toliko kako valja! (Mada to ne primećujem i kod drugih(mlađih) – ono isti taj engleski govore i u Amsterdamu i Londonu i Cirihu i Minhenu i Marselju!!)
To je isto kao kada dobijem mejl ili SMS u kome nema velikog slova, tačke, početka rečenice….NIŠTA. Ja još uvek ne mogu tako da pišem ni mejl ni SMS jer držim do toga da je poznavanje sopstvenog jezika osnov za bilo šta drugo (kako si i sama napisala). Ali, u poslednje vreme dobijam sve više poruka i od NAŠE generacije koji tako pišu. Kada se sretnemo i (ponekad) upitam “zašto” – odgovor je: “Ma ko to više gleda! Jesi razumeo šta sam ti napisao?” – “Jesam” kažem – “Pa šta onda ‘oćeš – to je suština zar ne?”
Ja još uvek nisam počeo tako da pišem, a možda neko zbog toga misli da sam običan serator koji folira “neku pismenost”!
Možda ćemo i mi pokleknuti jednom!
21/12/2011 at 22:25
Slažem se u potpunosti za polupismene mejlove i SMS-ove, ja bih još dodao da zaista ne razumem zašto ljudi ne koriste naša slova tamo gde ih ima. Mene su učili da azbuka ima 30 slova, ne znam da li se možda nešto promenilo u međuvremenu.
21/12/2011 at 23:23
Ne samo to nego generacija moje ćerke piše “Š” sa “sh”, “Č” sa “ch”, e jedino nisam provalio kako pišu “Ć” i “Ž”!
Potrudiću se više!
28/12/2011 at 11:06
Nema neke preterane potrebe, oduzima previse energije i vremena menjati tastaturu na nas raspored… energija i vreme su novac.
21/12/2011 at 21:07
Znanje jezika je začarani krug: strani se ne može znati ako se ne zna svoj, ali se ni svoj ne može STVARNO znati ako se ne zna (bar jedan) strani!
U vreme kada sam išao u školu (a i kasnije!), stranom jeziku se nije pridavao toliki značaj kao danas (a i danas bi mu trebalo pridavati VEĆI značaj!!!) pa sam tu veoma tanak a engleski uopšte ne znam. :(
Što se tiče znanja važi uopšte:
“Ko zna i zna da zna, taj je mudar – sledi ga!
Ko zna a ne zna da zna, taj je uspavan – probudi ga!
Ko ne zna i zna da ne zna, taj je neuk – pouči ga!
Ko ne zna a misli da zna, taj je lud – kloni ga se!”
22/12/2011 at 09:06
I don’t know English. I know some things so i can have “normal” conversation with some people, and understand movies on TV without subtitles. I’m afraid to speak English because if something isn’t said perfectly, then i shouldn’t said it.
I can post on English forums, i can understand others’ posts, but i can’t write a story in English.
I hope you can understand my text.
Best regards, Milan.