Da li vam se događa da se više-manje stalno osećate nesigurno?
Da li se ujutru budite umorniji nego uveče?
Da li pogrešno odlučujete o bitnim stvarima?
Da ste neprekidno pod stresom?
Da li možda opažate da ne obraćate više pažnju na druge, nego sve više gledate samo svoje interese?
Da vidite samo VAŠE probleme, a drugi ljudi vas ne zanimaju, čak i najbliži?
Da li vidite nevolje gde god se okrenete, i stalno se osećate kao da morate da se borite “protiv celog sveta”?
Da li vam se događa da ste nepotrebno agresivni u svakodnevnim situacijama?
Da preterano reagujete na svakodnevne probleme?
Lako je moguće da je vaš mozak prešao u Survival Mode.
Ima autora koji prelazak u Survival Mode gledaju kao PTSD.
Prema definiciji, PTSD je:
…disorder that develops in some people who have experienced a shocking, scary, or dangerous event.
A sad zamislite nas.
Mislim, SVE NAS.
Sećate li se mobilizacije, raspada SFRJ, inflacije, restrikcija, bombardovanja, “privatizacija”…?
Poslednjih godina je situacija takva da imamo “shocking, scary, or dangerous event” VIŠE PUTA DNEVNO.
I sad na to sve dodate samo još jednu sitnicu, na primer – da imate troje dece.
Da zidate kuću.
Da počinjete privatan posao, ili još gore – da ste 25+ godina u istom.
E, onda se događa ne samo da mozak pređe u Surviving Mode – nego se “zaglavi” u istom.
Posledica je i ceo spisak psihosomatskih oboljenja – od hipertenzije i autoimunih oboljenja do najtežih dijagnoza, koje itekako mogu biti povezane sa psihičkim stanjem čoveka.
A i dalje smo bombardovani skandalima, vestima koje nas dovode do očaja, koje dovode u pitanje zrav razum…
Mi smo decenijama, 24/7 izloženi najstrašnijoj intoksikaciji, ljudi – ovo je overkill.
E, ja rešila da se spasavam.
U mom okruženju ima još ljudi sa sličnim razmišljanjem – drugim rečima, ima nas koji smo još ko zna kad krenuli AKTIVNO da radimo na tome da očuvamo zdrav razum.
Moji recepti su sledeći:
1. Svesti polivanje toksičnim vestima na minimum.
Fejsbuk ne otvaram, osim u slučaju životne opasnosti.
Tviter nalog parkiran.
TV služi za gledanje Fox Crime od 21.05 do 22.00 h.
Ovo što čujem od ljudi i pročitam u papirnom izdanju Danas-a mi je taman koliko mogu da kompenzujem.
2. Vozim bicikl, čitam, učim, bavim se hobijima, družim se…
Učenje vraća mozak u tzv. Learning Mode, bitna razlika.
Imam kolegu koji je posle trećeg infarkta krenuo da hoda po Fruškoj i slika ptice.
Drugi bere pečurke.
Jedna koleginica ide na golf.
Druga ide na kuglanje.
Ljudi se spasavaju kako znaju i umeju, ALI…
Daleko od toga da smo uspeli da ostanemo normalni, nismo.
Samo smo dobro preživeli.
Ali – još uvek uspevamo da kritički mislimo, obično ne nasedamo na igre iza igara, i još funkcionišemo normalno.
Da ne bude zabune: nismo ni gluvi ni slepi, radimo s ljudima i znamo šta se dešava.
Samo smo uspeli zasipanje otrovom i zaglupljivanje da svedemo na podnošljivu meru.
Kad se osetimo ugroženim, da nas nervi i razum izdaju, držimo se SOS modela:
Slow down
Udahnite duboko, izbrojte do 10, osmotrite šta vam telo govori. Uspravite se, trezne glave ponovo uđite u sadašnji trenutak.
Orient to your core values
Fokusirajte se na SAMO JEDNU misao.
Na sliku, emociju, cilj – koji je suštinski najbitniji u vašem životu.
Gledajte ako je ikako moguće da slika bude vedra :).
Self check
Pokušajte da opušteno procenite nivo sopstvene stresiranosti od 1 – 10, ako treba ponovite SOS, ili – još prostije – napustite polje komunikacije.
I – ne dajte se.
Ova žaba nije za kuvanje.
(Posvećeno Angelini, s ljubavlju)
………
Ilustracija: http://www.proprofs.com/quiz-school/story.php?title=test-your-survival-knowledge
13/04/2017 at 13:13
Da, krah je poceo negde pocetkom 90’ih i u novom modu zivljenja potreban je totalno drugaciji pristup, cudno je i na neki nacin smesno koliko se ljudi izgubilo, dobrih ljudi koji su bili zbunjeni i ne u stanju da razumeju promene, a i sa malo kapaciteta da promene primene na sebi…
Nekako mi se zalomilo zadnjih 15ak godina pa sam aktivan na mrezi CouchSurfing i stalno ugostim ljude sa strane, putnike, digitalne nomade, svakakve lutalice i skitalice, i onda sa njima kada diskutujem o tome, oni objektivno vide neke stvari koje ovde lokalac mozda i ne primeti, lica apaticna i melahonlicna… uvek stanem u odbranu ljudi u lokalu zato sto razumem njihovu situaciju dok neko sa strane nema bas za to dara uvek, trude se, ali je najteze razumeti…
13/04/2017 at 13:25
Apsolutno.
Ono što ja slabo razumem je zašto (inače inteligentni, zreli, normalni ljudi) prosto URONE u dnevne vesti, jeftine skandale, ko-koga-laže i sve slično.
Normalno je da se čovek do neke mere bavi onim što ga okružuje, jer je došlo do gole egzistencije, ali tvrdo mislim da ne treba dozvoliti da sve to “preuzme” čoveka, da o tome misli 24/7 (i nadalje tone u svoj očaj).
Vrlo je teško razumeti, a još teže odlepiti se od “droge”, skandaloznih naslova, hladno – vrelo događanja, neprekidnog “suspense” tripa…
16/04/2017 at 09:07
Tesko je ignorisati sve iz okruzenja, to je socijalni i fizicki svet koji nas okruzuje, mi smo u tom energetskom polju hteli ili ne… I u samom tekstu ste dali dobre ideje i nacine kako pomoci sebi, ali… sve to zahteva poprilicnu snagu i ulozeni napor tako da je logicno da to nije za svakog.
Ako kazem da mi je ipak ova sirova situacija u kojoj smo draza nego nasmejani zapad mozda cu zvucati apsurdno, ali okruzenje sa poteskocama mi ima vise veze sa realnoscu nego plasticna i konfekcijska kultura, a na kraju krajeva, nista se ne desava bez razloga pa ni ova nasa tranzicija, ko zna gde ce nas to odvesti :)
19/04/2017 at 13:38
Rekla bih da je prvi korak SVEST o tome da neko radi na tome da mi “preoblikuje” referentni okvir, pa tek onda ide odluka da NEĆU i da neću da dozvolim da se osećam onako kako oni žele da se osećam i da mislim kako oni žele da mislim.
Koliko ko od nas u tome uspeva, krajnje je relativno i za diskusiju; no, prvi korak je i dalje – po meni – spoznaja da neko želi da me “ubedači”, što bi deca rekla.
Mene su učili da je rezilijenca zapravo genetski determinisana, primarno… Dakle, koliko je ko od nas još i “žilav” da se ne da, i to je pitanje.
Zapada što se tiče, meni bolno nedostaje sistem uređene države… Ostalo mi je sekundarno :(.