Zbog kvaliteta života u Srbiji.
Videh negde da neko od ministara reče kako na Zapadu zaposleni oba pola rade do 65 i 67 godina, pa zašto ne bi moglo i kod nas?
Evo zašto:
Human Development Index: 0.77 (2012.)
Složen indeks koji definiše prosečna dostignuća u tri osnovne dimenzije ljudskog razvoja: dug i zdrav život, znanje, standard dostojan čoveka.
Indeks 1 određuje zemlju koja je razvijenija po ovom pitanju:
– preko 0.90 imaju: Nemačka, Švajcarska, Holandija, Kanada, Koreja, Belgija, Austrija…
– u našem rangu su: Libija, Panama, Kuba, Liban itd.
– bolje rangirane zemlje: Armenija, Ekvador, Kolumbija…
Ease of Doing Business: 93 (2014.)
Viši rang određuje bolje, jednostavnije propise za obavljanje posla, bolju zaštitu prava, imovine itd.
– blizu ranga 1 su: Singapur, Hong-Kong, USA, Danska, Finska itd.
– blizu Srbije su: Jamajka, Rusija, Namibija…
– bolje rangirane zemlje su: Gvatemala, Panama, Kazahstan…
Ovde preporučujem za čitanje tekst Pećkog Piva: Ministre Krstiću, zašto ste se vratili u Srbiju?
Tekst vrlo plastično opisuje samo jedan maleni fragment priče “doing business in Serbia”.
Global Competitiveness Rank: 101 (2013.)
The report “assesses the ability of countries to provide high levels of prosperity to their citizens…”
– rang 1 imaju: Singapur, Švajcarska, Finska…
– blizu Srbije su: Alžir, Nikaragva, Gvajana…
– bolji skor imaju: Peru, Indija, Filipini, Kazahstan (50)…
Index of economic freedom, Overall Score: 59.4 (2014.)
– najbolje rangirane zemlje (100) su: Hong-Kong, Singapur, Švajcarska…
– blizu Srbije su: Liban, Namibija, Mongolija…
– bolji skor imaju: Botsvana, Peru, Albanija…
LEGATUM Prosperity Index: 79 (2012.)
– najbolje rangirane zemlje su: Norveška, Danska, Švedska, Australija…
– blizu Srbije su: Venecuela, Laos, Tunis…
– bolji skor imaju: Kazahstan, Kostarika, Urugvaj…
A možemo i drugačije.
Javno zdravlje definiše i DALY – Disability Adjusted Life Years, broj godina života izgubljenih zbog različitih oboljenja, stanja, prerane smrti.
DALY govori o godinama izgubljenog KVALITETNOG ŽIVOTA.
Računa se ovako, kao na slici (kliknite na sliku za uvećanje):
Te neke YLD (godine života sa bolešću/invaliditetom) su u Srbiji 2000. godine učestvovale sa 10% u DALY-ju – prosek za EURO region je tada bio 6%.
U Srbiji su 2000. godine samo koronarna oboljenja bila odgovorna za 8.883 godine života umanjenog kvaliteta kod muškaraca, samo ta jedna bolest.
Šta mislite, kako je danas?
Mi MOŽDA živimo približno dugo kao stanovnici nekih zapadnih zemalja, ali KAKO?
Sa zdravstvom koje je poslednje na listi?
A ima još.
Recimo:
HRQL (Health-Related Quality of Life) definiše kvalitet života koji je povezan sa zdravljem.
Skiper definiše HRQL kao subjektivnu procenu zdravstvenog stanja, kao i sposobnost osobe da vodi život kakav je ispunjava; osim zdravlja, uključuje i emocionalno stanje, kognitivno i društveno funkcionisanje (aktivnosti i druženje sa prijateljima).
Preporučujem da pročitate Mooshemin tekst: Bruto nacionalna sreća.
Ili:
Probajte mesec dana na kalendaru da pišete kojim danima se osećate zdravo (psihički i/ili fizički), a kojima ne, dobićete ovakvu sliku.
Pišite kako ste.
Ili, bolje – nemojte…
Bez obzira na profesiju, pod uslovom da se od nje STVARNO ‘leb zarađuje, kako neko misli da ćemo mi raditi do 65 ili 70 godina ili duže?
Mi, ovakvi – oboleli, iscrpljeni, bombardovani, burned out, ozračeni, poplavljeni…?
Ilustracije i izvori:
http://www.cdc.gov/hrqol/methods.htm#2
http://knoema.com/atlas/sources
S. Sipetic-Grujicic, H. Vlajinac, J. Marinkovic, V. Bjegovic, I. Ratkov, J. Maksimovic: Handbook of Disease Burdens and Quality of Life Measures 2010, pp 933-948.
Schipper B. Quality of life studies: definitions and conceptual issues. In: Spilker B. Quality of life and pharmacoeconomics in clinical trials. 2nd ed. Philadelpia: Lippincot-Raven; 1996. p. 1259.
14/07/2014 at 13:59
Situacija u srbiji je još strašnija kada se posmatra kroz suve brojke.
14/07/2014 at 15:15
Naravno da je još strašnija, iz sledećeg prostog razloga: mi nemamo zdravstvene pokazatelje ni blizu kako jeste, jer nam je pola zdravstvenih radnika van sistema.
Za neke podatke (npr. maligniteti) može da se kaže da jesu verodostojni, jer će svaki takav pacijent doći do institucije i biti upisan u Registar.
Ali dijabetes, povišen pritisak, ko zna šta sve ne – realnu sliku nemamo.
14/07/2014 at 17:11
Ja mislim da je to za njih razlog više da produže radni vek.
Kraće ćemo primati penziju koju oni već sada ne znaju kako da isplate, a kad mi dođemo do te magične brojke za penzionisanje… ko zna da li će i postojati.
14/07/2014 at 18:54
Srećom, meni je knjigovođa na vreme rekao da se nadam penziji od max. 100 eura, tako da se nadam da ću da isplivam do 60. godine… Ali će biti jako teško, jako.
16/07/2014 at 21:31
U pravu si, bolje da ne pišem kako sam!
06/08/2014 at 23:07
Hm, ne znam baš koliko je uputno generalizovati da je u drugim državama kvalitet života viši, jer ipak zavisi koji su vam parametri, a to je opet subjektivna stvar. Za Vas je to zdravstveni sistem i zaštita, za mene je obrazovni sistem i npr. tržište nekretnina i investicija. Za nekog može biti politička ili folk scena. Evo npr. u Holandiji generacije od ’80. pa na ovamo, moraže da rade o 68. godine života, i to bez obzira na pol, s tim što će se mogućnosti rapidno smanjuju iz dana u dan. Zamislite da imate 100 000 evra otplate studentskog kredita, ili hipoteku na kuću od još oko 300 000 a zarađujete oko 2 000 evra mesečno i to bruto? Meni to baš i nije idealna situacija za život, a ko zna koliko će puta zakoni još da se promene u narednih 40 godina. Makar im sudstvo radi efikasno! XD
P.S. Ovde je krvavo teško doći do specijaliste a još da je dobar, ha! Srećno s tim. Ni ovde niko u zdravstvu ne vuče odgovornost za nemar. Sve mi se više čini da će zdravstveni turizam biti privredna grana budućnosti. Lično bih sve svoje prijatelje odavde poslala u Srbiju ako im ne dao Bog, nešto zatreba.
07/08/2014 at 06:57
Za mene, koja sam progutala 1001 čudo za sve ove godine, kvalitet života je svakako niži nego u odnosu na nekog ko je imao ceo život platu, godišnji, bolovanje, odsustvo za dete itd. a u ovoj istoj zemlji.
Mužu se za 14 godina nije desilo da mu ma ko (firma, institucija) ne odgovori na mail (DE), da ne idem dalje – sve to nama jede život, vreme i novac. Ako smo takve prirode da nam smeta :).
U zdravstvo gledam jer mi je najpoznatije… A nemojte gubiti iz vida da je “inostrana” opšta praksa dramatično drugačije školovana i obučavana nego naša :(.
Ako ćemo nekim redom, za mene je takođe obrazovanje na prvom mestu, kao i vama. Tebi :*.
Jer – sve što si navela je zapravo – funkcionalna pismenost. Da zna koliko ga nešto košta, koliko je taj kredit “težak”, koliko mu se isplati (i da li) željeno obrazovanje, itd. itd. – sve je to zapravo vid pismenosti, kako ja vidim stvari.
A kako je trenutno – možda bolje da promislite o dovođenju pacijenata u Srbiju: juče mi mlađa koleginica (trudnica) reče da je platila epiduralnu anesteziju, ali će je dobiti AKO bude anesteziologa. Ima dvoje. Ako ne bude – hja, vratiće joj pare. Novi Sad, 2014.
Jesam li već rekla da lokalne anestezije nema u prodaji? Ni kod snabdevača, ni apoteka, Beograd, Subotica, Kragujevac, Niš… A koristi se i za šivenje posle epiziotomije, kod šivenja rana uopšte, biopsija, punkcija…