Zubarija je posao u kojem se mnogo strada – prvo fizički.
To je ono što vam niko ne kaže kad se upisujete na fakultet….
Nedavno je na jednom kongresu jedan vrlo mlad kolega imao rad na temu – koliko ko od nas pati od kojekakvih profesionalno stečenih oboljenja i stanja, a u zavisnosti od toga da li radi sedeći ili stojeći…
Po završetku izlaganja, jedan od predsedavajućih mu je lepo rekao, pred više stotina slušalaca:
Dragi kolega, koliko vi imate staža?
Godinu dana?E, da vam čiča nešto kaže: oni koji stoje dobiju vene i strada im kičma, a oni koji sede dobiju hemoroide i strada im kičma. To ste mogli odmah da napišete kao zaključak, kakvi naučni radovi, kakvi bakrači…:)
No, nije tako smešno.
Taj “čuveni” nefiziološki položaj pri radu nas urniše, prosto rečeno.
Ja ne poznajem stomatologa sa malo više staža, a da mu ne fali nešto ozbiljnije; odreda smo “grbavi”, krckaju nam zglobovi, pokazuju se vene, patimo od uklještenja ovih ili onih nerava, što – obično pre pedesete godine – dovodi do ozbiljnih problema.
Jedna koleginica koja radi sa mnom je operisala koleno (sada je boli i drugo), jedan kolega vratnu kičmu, ja sam nosila kragnu negde oko 40-te (i bila među starijim stomatolozima koji su u životu “popili” kragnu), još jedna koleginica je operisala kuk (56 godina), operacije vena nisu nikakva retkost, oči stradaju zbog infekcija, zbog toga što nam i špenovi pri sečenju metala uleću u oči (meni su samo jednom vadili špenove, no – to je retkost), oko trpi zbog neprekidnog prilagođavanja između jakog svetla reflektora i normalnog svetla prostorije, kasnije – kada se zbog starenja menja oštrina vida – teško je postići pravi, precizan fokus, o rizicima od respiratornih infekcija da ne govorim, kao i o HIV-u, hepatitisu B i drugim “radostima”….
Ne možemo da igramo tenis (niti da se bavimo sportovima koji su “na udarac”), preporučuje nam se plivanje, tai-chi, joga, a fizijatre i fizioterapeute možemo i ženiti koliko ih viđamo….
No, i to je “manji” problem.
Od neprekidnog stresa stradaju i nervi i srce….
U poslednje dve godine su mi dvojica kolega samo pali pored mašine (ljudi ispod 55 godina), a o moždanim udarima, infarktima i sličnom pre 50-te godine da ne govorim.
Povišen pritisak i/ili čir na želucu su isto tako profesionalna oboljenja kao i mišićno-skeletna. Mnogo kolega/koleginica sa preko 20 godina staža radi na Brufenu 600 (takozvani zubarski) ili Nimulidu, a radni dan počinje sa pola Bromazepama od 3 mg….
Ovde nema puno pomoći.
Neki od nas, koji se bore da vežbaju, da paze šta jedu, da idu redovno na kontrole, da ovo, da ono – uspevaju kako-tako normalni da dođu do penzije.
No, za nevolju, mnogi dođu do penzije kao napola invalidi, a neko to i ne doživi…
No, lepa vest je da ovo sve važi samo za nas šljakatore.
Salonski stomatolozi – koji nemaju normu, koji ne rade ceo život 10 i 12 sati dnevno i na poziv, pate samo ako im je pogrešna boja laka za nokte…
Ilustracije: bugatti wreck (1914), blog.cargurus.com
investingincanada.org
Leave a Reply