Ovo me ljudi ili često pitaju, ili jednostavno – ja dolazim u situaciju da se konfrontiram sa tuđim stavom.
Ako sam ja u pitanju – za mene to nije nimalo neprijatna situacija, ali za pacijenta može biti veliki problem; u stomatologiji se može desiti da za određenu stomatološku situaciju postoji više (stručno opravdanih) rešenja, ali može da se desi i da postoje samo dva, ali koja nemaju blage veze jedno s drugim…
Kako možete sami sebi pomoći u takvim situacijama? Kako doći do rešenja koje je najbolje za vas lično?
1. Tražite još neko mišljenje.
Još tri, još pet – do koga god možete da doprete.
2. Nije nužno da to bude neko “poznato ime”; i kroz medije su poznati vrlo neprijatni (da ne kažem šta crnje) “predlozi” od strane poznatih imena.
3. Pokušajte da nađete iskusnijeg stomatologa/lekara, i to – odgovarajuće specijalnosti, ako je baš specijalistički slučaj.
Juče me je jedan čitalac pitao za dilemu između oprečnih stavova jednog pedijatra i jednog ortopeda – u datoj situaciji je ortoped apsolutno kompetentan, ma koliko laiku (plus prestravljenom roditelju) izgledalo to sve slično ili srodno.
4. Gledajte u čoveka.
Ne mora vam biti nimalo simpatičan, ali ako vam doktor deluje kao častan, pristojan čovek, koji je voljan da komunicira, gleda vas u oči, deluje vam da zna šta govori, onda ste već stigli negde.
Nama su govorili da je to kao sa automehaničarima – kad majstor počne da vrti glavom čim podigne haubu, sa ts-ts-ts i zgražanjem, ne može da vam kaže pošto će to biti dok sve ne rastavi i tako dalje – bežite od toga.
5. Pitajte.
Tražite da vam se objasni.
Zakon o zdravstvenoj zaštiti kaže da pacijent ima pravo na obaveštenje o dijagnozi, prognozi, terapiji itd. (str. 11-12).
Takođe:
Obaveštenje daje nadležni zdravstveni radnik usmeno i na način koji je razumljiv pacijentu, vodeći računa o njegovoj starosti, obrazovanju i emocionalnom stanju.
Dakle, vaše pravo je da vam se objasni.
Tražite.
Nemojte pristati na ćutanje doktora.
Ako je zauzet, insistirajte na tome da vam zakaže vreme u kojem će izdvojiti 15 minuta da vam objasni o čemu je reč.
6. Tražite pisani izveštaj.
Ovo pomaže u mnogim slučajevima. Uvek ima doktora koji će izgovoriti i ovo i ono, ali – ako treba da stave potpis i oba pečata na dokument koji pacijent treba da odnese, onda “voli” da se desi i da se predomisle.
Meni lično se događalo da npr. roditelji dovedu dete kojem je u školskoj službi rečeno da ima tri zuba za opravljanje, a ja kažem da ima npr. sedam. Pošto ponekad sve krene ka tome kako samo hoću da uzmem pare, ja samo ispišem potrebne pojedinačne dijagnoze, intervencije i cene – i sa potpisom i pečatom dam sve u ruke roditeljima – da ljudi promisle. Rešen problem.
7. Razmislite.
Ma koliko nemala pojma o nečemu, često mogu jasno da razdvojim da li mi nešto zvuči suvislo ili ne. Bez uvrede kolegama – sve vreme dok slušam pedijatra, ginekologa, ma koga – slušam da li mi to zvuči povezano, jasno, smisleno.
8. Ne brzajte sa odlukama, ako ste u mogućnosti.
Dramatična priča tipa MORA ODMAH INAČE ĆE VAM POISPADATI ZUBI je klasično “majstorsko” tvrđenje pazara, odavno poznato svim drugim zanatskim strukama.
Pitajte da vam se jasno kaže šta će se desiti ako ne se ne preduzme ništa – jer I TO je doktor dužan da vam objasni po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti.
Nadam se od srca da će ovo nekom biti od koristi; i ja sam ponekad pacijent, kao i moji voljeni, a vremena su… čudna.
I – mnogo sreće, od srca.
Ilustracija: http://www.mobilebeat.com/
Leave a Reply