Pre nekog vremena ćerka reče kako je šetala s momkom po gradu, pa sretoše nekog njegovog prijatelja.
Njih dvojica se malko zapričaše, pa drugar reče kako je dobio dete, još malko čavrljali i raziđoše se.
Kad ostadoše sami, ćerka reče momku:
– Jes’ ti njemu čestitao što je dobio dete?
– AJAO…
– A jesi ga pitao makar je li dečko ili devojčica?
– AJAO…
Da napomenem – momak je vrlo inteligentan, vaspitan, obrazovan, osećajan… Samo mu eto nije palo na pamet :).
Ili: S., mladi kolega mog muža dobije sina (prvo dete). Pošto su bili na terenu, pokazuje slike – dete crnpurasto (na mamu, jer S. je plavokos), a moj muž “taktično” kaže: Ju, što je garav kao da sam ga ja pravio.
A srećni tata se uvredi na smrt, normalno.
I sad muž mene pita kako da se “opere”… Ja kažem:
– Sledeći put kad ga vidiš, pitaj kako je dete, koliko je, traži da vidiš slike (jer većina mladih roditelja ima slike novorođenog deteta).
– Dobro.
– Kad vidiš slike, ZADIVI SE.
– Što?
– Samo se ti zadivi, i hvali dete.
– A šta da hvalim, dete kao dete?
– Hvali kako je lep, kako je porastao…
– A ako nije? Baš i nije neka lepota…
– ĆUTI I SLUŠAJ. Hvali kako ima lepo odelce, kako ima žive okice, bilo šta. Razumeš?
– Ne.
– Samo uradi kako ti kažem. I kupi nešto detencetu, red je.
– A šta?
– Kupi mu igračkicu, nešto za zubiće…
– A kako ja da znam šta?
– Samo gledaj da piše Chicco ili slično i nema da fali.
– Aha, Chicco…
Onda me posle nekog vremena zove sav ozaren: kako je sve pažljivo odradio u slovo kako sam ja rekla, i kako je mladi tata presrećan, očaran, vodio ga na pivo i ne znam šta.
Posle je bilo nevolja kad sam mu objasnila da to mora tako svaki put, da mora da se uzdrži od mačističkih fazona tipičnih za njihovo društvo na poslu, a mukice su bile i kad je isti kolega kasnije dobio ćerku…:).
Mislim da nema potrebe da napominjem da je isto u pitanju obrazovan, kulturan, vrlo vaspitan čovek koji u drugim sferama itekako zna reda.
I sad vi meni objasnite :).
Mislim, moj matori je isti takav, samo je dosad već istesan od moje keve…
Je l’ to muški svet nekako drugačije gleda, ili šta je? :)
Nije da ne vole decu, daleko od toga, ali jednostavno – slabo im ide, bar u tom nekom prvom momentu kad se dete rodi…:).
Ilustracije: http://www.jakartajive.com, http://www.pregnancy.com.au/birth-choices
11/10/2013 at 07:22
Paa…
Da….
Tako je.
MIslim da muški svet to sve posmatra kao DEFAULT value!
“To” je tako i šta ima da se priča. Mislim, dete se rodi = sreća. Dete raste = sreća, dete lepo = sreća, dete priča = sreća… a kad je sreća, tu nema šta da se priča, nego da se slavi :)
Iiii daaa…
Vremenom nas ženski rod ugnječi tim “pravilima” (tj uvde DEFAULT value) pa… lakše upamtiti i uraditi bez razmišljanja DEFAULT akciju, nego svaki put slušati “predavanje” :)
…
Ili tako već nekako :)
11/10/2013 at 07:24
:))
Iskreno, meni je ovo više simpatično – ja na to gledam više kao na neke socijalne veštine koje ženama generalno lakše idu :). Heh, šta čovek da radi kad ste naši..:)
11/10/2013 at 17:53
Da… sve je tačno.
Ne samo to. Mene žena pita za nekog ko ima odraslu decu “Šta mu deca rade?”, a ja kažem… “Ne znam, nisam pitao”. “Pa šta ste pričali?”…. “Otkud znam, svašta”.
Dafinitivno je to kod nas malo teža stvar.
16/10/2013 at 06:51
Odlicno! Totalno tacno, za sve muske koje ja poznajem ovo vazi. Definitivno se moraju malo istrenirati pre nego sto izadju medj svet :)
29/10/2013 at 21:17
Protiv sam uopštavanja ali je ovo, uglavnom, tačno!
Prosto vidim sebe u tim opisima! :)