Čitam tekst o tome kako je dekan Medicinskog fakulteta u Nišu delio specijalizacije, i onda sedim, pijem ‘ladnu vodu i šećer i mislim kako je to sve bilo…
U ono davno doba, pre petnaestak godina, za mene kao privatnika nije bio poseban problem dobiti specijalizaciju.
Podnosio se zahtev (uz gomilu dokumenata) direktno Ministarstvu, ciljano za određenu specijalnost.
Dakle, niste mogli napisati “želim specijalizaciju”, nego tačno koju želite – i za tu ste dobijali saglasnost.
Dakle, dobijao se jedan papir, sa kojim ste onda imali pravo da konkurišete na bilo kom medicinskom fakultetu u zemlji.
Jer – specijalizacije su se delile na konkursima, na mom fakultetu dvaput godišnje – u proleće i jesen.
Kad sam dobila saglasnost, u prvom sledećem roku jednostavno nije bilo te specijalizacije (događa se), a u sledećem je bilo dva mesta – a od mene nije bilo boljeg kandidata.
Za privatnika specijalizacija znači:
– da plati, punu cenu, normalno (samim tim, veća je i šansa da dobije specijalizaciju),
– da radi dve i tri smene, jer specijalizacija podrazumeva tzv. kruženje – imate tačan raspored po kojim ustanovama šta odrađujete.
Dakle, dobijete specijalizantsku knjižicu, nalik na indeks, i tu vam se upisuje da ste odradili npr. 2 meseca na prijemnom hirurškom, 19 na stomatološkoj protetici itd., i to potpisuje i overava načelnik odeljenja.
Pretpostavljam da počinjete da uviđate kuda ova priča vodi?
Dakle, ako razmotrimo put kojim se ide, onda imate sledeće mogućnosti:
1. Da vam “neko” odobri specijalizaciju bez odgovarajućeg osnova.
Mislim da sada po našem zakonu treba bar tri godine radnog staža, osim diplome i državnog ispita – to obično nije poseban problem.
Daleko veći problem je ako kolega nema (u u odnosu na konkurente) bolji prosek; ovo je nezgodno jer ima idiota koji imaju prosek preko 9 ili 9.5 i spremni su da se tuže ako baš oni ne dobiju specijalizaciju, nego neko sa 6.70.
2. Da vam “neko” potpiše da ste na tom i tom odeljenju odradili specijalistički staž, a da vas nije ni video.
U stomatologiji cena ovog rada zavisi od toga ko ste (čiji ste) i koja je specijalnost.
Ja odavno nisam u toku, ali za recimo oralnu hirurgiju je potpis načelnika kojim se overava da ste odgulili 20 meseci specijalističkog staža koštao oko 5.000 eura, ali da je sa provincijske hirurgije, ne iz Novog Sada.
Ovu varijantu je teško izvesti baš za sve delove kruženja; uvek će se naći neka budala od načelnika da se zainati da vas bar vidi.
3. Da prosto kupite specijalističku diplomu.
Ovo sam videla samo tri puta u životu, i sva tri puta su to bile “uvozne” diplome – iz Bosne.
No, i to nije neki problem.
Ako je neko (zaista) lekar ili stomatolog, može da mu se dozvoli da radi na radnom mestu specijaliste – ako mu je specijalizacija u toku, a odgovarajući kadar nedostaje.
Ovo nije nikakvo čudo neviđeno, i događa se MNOGO i oduvek.
Par meni vrlo bliskih ljudi je bilo u toj situaciji…
ALI: ako je specijalizacija npr. 4 godine – imali su rok 5 godina da polože specijalistički ispit, inače gube radno mesto.
Na ulicu.
A sa “nečijima” nije tako – oni rade na radnom mestu specijaliste i specijaliziraju i po 15 godina – čak i hirurgiju.
Polako, nije zec da pobegne…
4. Najelegantnija varijanta: dobijate specijalističku platu i ne pojavljujete se na radnom mestu.
Svi znamo za ovakve fantome, toga ima u svakoj grani privrede i vanprivrede, pa i kod nas.
No, ovo su deca VELIKIH zverki…
Drugim rečima, jadni dekan niškog medicinskog je samo uhvaćen…
Ilustracija: http://www.allgov.com/news/appointments-and-resignations/nepotism-considered-normal-at-energy-dept-130614?news=850291
25/05/2012 at 17:04
znam da nije bas najbolja tema za ovo pitanje ali cu ga ipak ovdje postaviti, ove skolske godine sam zavrsio medicinsku skolu i hocu da se upisem na medicinski fakultet ali se mislim da li da upisem medicinski fakultet u podgorici ili u novom sadu, na oba imam prijemni ispit ,za koji se spremam od decembra , a od bodova iz srednje mi samo fale jos bodovi sa takmicenja , tako da mi sam upis nije problematican, pogotovo na novosadskom fakultetu gdje bi se upisao kao strani student ,a njih primaju neogranicen broj (barem takvu informaciju ja imam),e sad ja bih voleo da mi neko ko je zavrsio studjie medicine da svoj uvid u problematiku izbora fakulteta , tj koliko se razlikuju studije na ova dva fakulteta i , da ne bih bas u potpunosti preskocio temu specijalizacije, koliko izbor fakulteta na kojima neko zavrsi osnovne studije utice na dobijanje specijalizacije?
25/05/2012 at 18:36
Dragi kolega, kakva vas konkretno vrsta znanja zanima?
01/06/2012 at 13:44
najvise me zanimaju iskustva sa studija , pogotovo sa prakticne nastave . nekako imam utisak da teorisko znanje vise zavisi od mene tj koliko sam ja spreman da trazim to znanje iz razlicitih izvora, nego od toga ko mi je profesor teorije i kako ce on ispredavati odredjeno gradivo. Sa praksom mislim da je potpuno drugacije , tu barem koliko sam u srednjoj mogao da vidim niko ne zeli da se vrzmate oko njega kako bi vidjeli neki zavhat ili proceduru bilo kog tipa , ali kad god bi se profesoru obratili za pomoc , tj izrazili zelju da nesto vidimo i samim tim naucimo , on bi nas ” progurao ” i mi bi vidjeli to sto nas interesuje, tako da mislim da je bolje imati kvalitetnijeg profesora prakse od profesora teorije. interesuje me i gdje cu moci da vidim vise stvari koje me zanimaju tj gdje cu kroz prakticnu nastavu moci bolje da podkrijepim svoje teorisko znanje
mozda sam konfuzno ispisao ovaj komentar jer sam u prilicnoj zurbi ali nadam se da sam uspio da Vam odgovorim :)
01/06/2012 at 13:48
Da, razumem :).
Mislim da je u Novom Sadu jako tanko na ovu temu; danas mi je bila jedna pacijentkinja koja je sjajan student IV godine, o konkretnim veštinama može samo da sanja.
I kad sam ja studirala bilo je slično – u odnosu na neke svetske uslove sticanja veština. Jer, u pravu ste – teoretsko znanje nije problem i naći i naučiti, a konkretan rad… Volela bih da nisam u pravu, ali sumnjam da u Srbiji postoji to što imate na umu.
Sve najbolje :).
09/06/2012 at 15:52
Dragi kolega, ja sam studirao par godina u NS a onda sam se prebacio u PG. U NS sam studirao po starom sistemu a u PG po novom, tako da ni ja ti nemam sve informacije.
Sto se Podgorice tice, radi se po Bolonji u odredjenoj mjeri. POlagaces kolokvijume (nekad pismeni,nekad usmeno) preko godine, ali gotovo svaki ispit ces ipak morati da polazes na kraju godine, kao zavrsni. Ono sto karakterise PG fakultet je izuzetno brz ritam. Jako puno kolokvijuma, stalno mora da se radi ako zelis da ocistis godinu. Ono sto je bolje u PG nego sto je bilo u NS je to da su grupe manje u PG. Npr. na klinickim predmetima u grupi nas ima 4-6oro, sto je odlicno. Manje nas ima na faxu, pa asistenti imaju vise vremena da nam posvete, ali sve to zavisi od asistenta. Sto se NS tice, barem po starom sistemu, ritam je bio laganiji, vise ispitnih rokova (i sad imaju vise rokova cini mi se), a to je dosta vazno. Koliko je meni poznato grupe su vece nego u PG pa ne znam koliko ces imati priliku da ucestvujes konkretno na vjezbama. Ali s druge strane KC Vojvodine se ne moze uporediti sa KC CG, mnogo veci, mnogo vise prilika da se vide odredjene stvari, a tu je i Kamenica. Kriterijumi prof. rekao bi da su visi u NS. Ne kazem da se lako polaze u PG, ni slucajno, ali neki predmeti u NS poput Anatomije, Mikroba, Patologije i Farmakologije bili rak rana NS studenata. Jos jedna lepa strana studiranja u NS je i sam Novi Sad. Nemoj zanemariti i to kad budes donio konacnu odluku. Koji god bude, to ce biti grad u koji ces provesti nekih 6-7 godina, a to na mladu osobu u dvadesetim godinama ima i te kako uticaja.
Ako imas jos pitanja, slobodno me kontaktiraj na gezimcobovic@gmail.com