Čista greška, odmah da vam kažem :).
Prvo – seksualno vaspitanje i seksualno obrazovanje su dve različite stvari.
Seksualno obrazovanje je skup znanja (i veština :) koje čovek treba da ima da bi se “bavio” seksom :).
Seksualno vaspitanje je SKUP AKTIVNOSTI koje vode ka ADEKVATNOJ PRIMENI znanja stečenog u prethodnom pasusu.
To je širi i sveobuhvatniji pojam od obrazovanja kao takvog, iako su ove dve sfere povezane i međusobno se prožimaju, razmatraju se odvojeno.
Uprošćeno: masa medicinskih radnika zna odlično šta ne valja činiti – dakle, ima zdravstveno obrazovanje.
U načelu – većina radi ono što ne treba: NEMA zdravstveno vaspitanje.
Potpuno isto je sa seksom.
Drugim rečima, moje skromno mišljenje je da škola kao takva može detetu da pruži adekvatno zdravstveno obrazovanje, teoretski rečeno.
Teoretski, zbog toga što se odlično sećam ćerkinog udžbenika biologije – bez uvrede biolozima, tamo je bila takva gomila budalaština da obrazovan medicinar može samo da slegne ramenima.
Ali – ‘ajde, recimo da škola može da pruži osnovna znanja na tu temu.
Po meni – s ovim treba da se počne što ranije, jer kod mene desetogodišnja deca u dvorištu nadugačko diskutuju o polnim organima i radnjama; dok obrazovni sistem to ukapira, oni će biti babe i dede.
Ukratko:
Po meni – RODITELJ je onaj koji detetu treba da da adekvatno seksualno vaspitanje.
Ovo znači da je (po meni) samo roditelj taj koji u pogledu seksa može detetu da objasni što-šta, ali… Ovo bi trebalo da podrazumeva i:
1. Intelektualno vaspitanje.
Kako su nas učili, to je proces osposobljavanja za upoznavanje, traženje i otkrivanje istine, i formiranje odgovornog ličnog odnosa prema istini.
2. Moralno vaspitanje.
Razvijanje i formiranje moralne svesti, osećanja i volje, s određenim sadržajem i smerom, čime se pridonosi izgrađivanju karaktera i određenog ponašanja u društvu u skladu sa prihvaćenim moralom.
Razdvajanje ova dva je “nemoguće”, jer vodi ka tome da se “posvađaju” istina i “opšteprihvaćeni” moral – obično je u pitanju zapravo “moral”…
Šta sad ovo znači?
TREBA KRENUTI OD EDUKACIJE RODITELJA.
Koliko mogu da vidim, oni veze nemaju.
PRVO
Seksualno vaspitanje bi trebalo da podrazumeva princip realnosti, koji po svojoj suštini, ne bi trebalo da bude neprijatelj principa zadovoljstva, već da ima funkciju da ga štiti i modifikuje.
Ne da ga poriče.
Koliko vi poznajete roditelja moje generacije (50), dakle – ne od 80 ili 90 godina, koji su u stanju otvoreno, bez osuda i posebnih predrasuda da razgovaraju samo o TELU, a kamoli o seksu?
To vam pričam.
DRUGO
Na blogu Amitza Dulnikera sam pročitala jedan komentar koji otprilike kaže i to da je (negativni) uticaj medija ogroman; implicira se da roditelj “ne može” da “prevagne”, da nadjača ovu “silu”.
E, to neće da može.
U mojoj “religiji” – roditelj MORA da je “jači”.
Nije moje dete odraslo u Švajcarskoj, a dete nekog “navijača” u Srbiji, pa da je jedno kulturno i pametno i “vlada se”, a drugo prebija nastavnike po parkovima.
Drugim rečima:
1. Roditeljima treba i seksualno obrazovanje i seksualno vaspitanje,
2. Roditeljima treba edukacija o roditeljstvu.
Ko će dete “naučiti” npr. da je njegovo telo bitno, da treba da ga voli, pazi i neguje, da se pristojno ponaša prema partneru – a prema njegovom telu kao i prema svom, da se seksualne veštine uče, da seks nije prljav, gadan, strašan, sredstvo postizanja ciljeva, da…?
Direktnije:
Ko će dete naučiti npr. odlaganju zadovoljstva?
Država?
Ma dajte :).
(Ne mislim samo na seks, da ne bude zabune :).
Jerbo:
U Vojvodini se godišnje rodi oko 17.000 dece, a prekine stotinak hiljada trudnoća, nezvaničan podatak.
A čisto sumnjam da država sama to može da ispravi…
………
Napomena:
“Definicije” su onako kako su nas učili (Javno zdravlje), dakle – nemam posebno znanje iz pedagogije ili psihologije, slobodno dopunite :).
Inače – ovakvim rabotama se bavi Javno zdravlje, a ne prosveta…
Ilustracije: http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1109040, http://www.kurir-info.rs/ove-reci-nikada-ne-govorite-deci-clanak-124334
12/09/2013 at 05:31
Ja ne’b da budem negativan, al’ koje bi to roditelje trebalo edukovati i kako, s obzirom na činjenično stanje i poražavajuću statistiku obrazovanosti i pismenosti ponovljenu neki dan?
12/09/2013 at 12:46
Pa paralelno, malo roditelje opismenjavati, malo decu :).
13/09/2013 at 01:11
Ako postoji praktična nastava… ja se prvi prijavljujem i za vaspitanje i za obrazovanje. Sem ako se na nastavi ne koriste stari partneri. Onda se radije povlačim u sebe.
Zezam se, naravno.
Ali… evo jednog pitanja…
Da li ti ćerki kažeš da i dalje imaš redovne seksualne odnose sa mužem, odnosno njenim ocem?
Kako ona reaguje na to?
Da li još uvek živite zajedno?
Da li ona zna kada to radite… ili to i dalje vešto prikrivate?
Dobro… bilo je više pitanja.
Zašto? Pa ogroman broj dece misli da to njihovi roditelji više ne rade.
Neki drugi da, ali oni… ne. Pre su radili ali sada više ne.
Ili se varam?
13/09/2013 at 02:03
Moja deca misle da mi to ne radimo.
Rado bih ih razuverio kada bih znao kako.
16/09/2013 at 23:20
Lepo receno, ali po meni je to samo jedan deo.
Dokazano je da uticaj na vaspitanje i ponasanje dece jednim malim delom dolazi od roditelja a veci deo od okoline i kojoj se nalazi.
Sto znaci da ne samo roditelji i skola, vec i mi sami ucestvujemo u vaspitanju isve dece oko nas.
Deca vide i upijaju, i ako im se neko svidi kao licnost , oni kopiraju, tako da nacin ponasanja i vrednovanaj stvari kupe i od tih osoba.
Deca jesu nasa buducnost jer je neminovno da starimo i da ce ona jednom da preuzmu primat , i kako se prema njima ponasamo i koje im vrednosti pokazemo kao primer na delu, tako cemo i da dobijemo nazad, onda kada budemo nemozni da bilo sta promenimo ili uradimo…
Na svima nama je da pokazemo odnose ljubav/seks/odnosi iposledica svega toga…
kao prvo, najvaznia funkcija seksa je produzetak vrste, sve ostalo dolazi uz put.
A ljubav i vodjenje ljubavi je nesto sasvim drugo i mislim da pi prvo tu trebalo povuci crtu i jednostavno pojasniti deci tu razliku :)