Pošto neprekidno unosimo podatke o pacijentima, neminovno se ispostavi da je neko rođen u isti dan kad i ja.
Tokom svih ovih godina, nakupilo se nas desetak koji se uvek zovemo u taj dan i čestitamo rođendan onom drugom.
Bogu hvala, onda se i nahvalimo međusobno kako smo sve mlađi i lepši i sve kako već treba, kako drugačije :).
Među svima njima postoji samo jedna osoba koja mi nije pacijent – ona je isto zubarica, samo mlađa od mene nekoliko godina.
Ali – kao i obično, uvek mi je neko određen na pameti kada počnem priču, ovaj put jedan čika – visok, suv, prav, gospodin, od onih koji imaju mnogo duha, ali su tako mrtvo-ozbiljni da vam treba deset sekundi da shvatite da se šali…:).
On je godinama dolazio, i mi smo vodili vrlo zanimljive razgovore – jer je čika bio erudita; doktor pravnih nauka, sa temeljnim poznavanjem mnogih drugih nauka, sa sklonošću da citira na latinskom i sve tome slično.
Normalno, ja sam povremeno umirala od smeha kad sa svojim vrlo jadnim latinskim shvatim da je izgovoreno nešto bezobrazno :).
Pre 3-4 godine je čika bio veoma bolestan.
Pao je u postelju, okupila se deca, rodbina, svi unezvereni, paniče, trče tamo-vamo, oko njega samo “šire ludilo” kako je govorio…
Onda ih on okupi oko kreveta, i poče, isto onako mrtav ozbiljan, da im objašnjava kako želi da bude sahranjen.
To je bila vrlo duga, i VRLO precizna priča – ovoliki peškiri, ovolike i ovakve sveće, ovo da mu poje, ovi sveštenici da budu, ovakva da bude daća, tu da stoje ovi, a ovde oni… Rodbina sluša pobožno.
Kad je završio, čika reče glasno i odsečno:
Jerbo, ako ne bude BAŠ TAKO, pa ja popi*dim pa se vratim, ima RŠUM da napravim!!
I tu neko od uplakane i sluđene rodbine ukopča najzad da ih čika z :), da je daleko od svakog umiranja, poče poneko i da se smeje… :).
Umro je posle ovogodišnjeg rođendana.
Bio je 1918. godište.
Ja još mislim, nekako, da će da se vrati….
Ilustracije: freedesignfile.com, www.dreamstime.com
Leave a Reply