U ponedeljak u 3 ujutru je izgoreo jedan auto ispred moje zgrade, maltene meni pod prozorom.

U sredu uveče je umrlo dvoje meni dragih ljudi, nezavisno jedno od drugog; umrli su od najteže bolesti, oboje starosti ispod 30 godina.

I nikako da se povratim.

Što se tiče kola – nemam strah od takvih stvari; kad sam videla (i čula) da bukti, skočila sam s fotoaparatom da slikam.

001

reality check

Problem je što sam sutra, kad sam se malo naspavala, privezala dušu i “probudila” se, shvatila da gledati izgorelu olupinu pod prozorom znači da praktično živim “u Bronksu”.

To je OSMI auto koji je u Novom Sadu izgoreo za poslednja tri meseca.

Potom me “sustiglo” ovo dvoje prerano umrlih…
Ceo dan sam premotavala svoja sećanja unazad.

Do moje recimo 35. godine, “otišla” su DVA moja prijatelja: jedan se udavio u Dunavu, jedan se ubio.

Bilo je udesa, lomljenja ovoga i onoga, ali smrti – i to od najtežih bolesti – to ne.

Pitala sam okolo, od milion ljudi iz približno moje generacije, sećaju se samo jedne smrti (koleginica koja je od malena imala dijabetes, pa kao devojka imala udes i od posledica umrla).

Onda sam sve to pričala svojim voljenima, pa su mi oni otvoreno rekli:

To je reality check.

A zbog toga što moj mozak to sve “does not compute” (kako ćerka vedro reče :), meni je i šok, neke vrste.

Dakle, osoba koja je kako tako “apdejtovana”, koja sebi umišlja da živi u današnjem vremenu, koja je realno “trenutna” i “pali na keca” (kako mi deca često kažu) je šokirana spoznajom da živi u “poslednjem” vremenu…

reality

Kasnim strašno, kasnim u vremenu.
Povremeno živim u SFRJ, kad problem nastane prvo krenem da osciliram između ONDA i SADA, i jedva se nekako zaustavim u SADA.

Jer, problem je – kuda dalje?

Kako JA da rešim problem “slučajnog” potpaljivanja kola po gradu?
Kako ja da utičem na umiranje mladog sveta od malignih oboljenja?

Kako…

Kako da naučim da živim u ovom svetu kakav JESTE?

 
Ilustracija: http://www.mediaintegration.biz/online-business-development/can_your_business_pass_this_online_reality_check