Protiv fiskalizacije

Oh da, ja sam protiv.
Već sam se hvalila svojim “poznavanjem” ekonomskih nauka :), pa ću da pokušam da objasnim zašto sam protiv fiskalizacije…

Ako pretpostavimo da je osnovni cilj uvođenja fiskalnih kasa u zdravstvu – praćenje toka novca, odnosno sticanje (realnog) uvida u obim finansijskog poslovanja radnje/ustanove – a samim tim i realno oporezivanje dotičnih, onda stvari stoje ovako.

PRVO: 
Svaka ordinacija ima (kao zakonsku obavezu) da vodi cele nizove evidencija; među njima su i dnevni, mesečni, tromesečni itd. izveštaji, čije kopije se kvartalno šalju lokalnom Zavodu za zdravstvenu zaštitu, a originali čuvaju u ordinaciji.

Ovi obrasci (“čaršavi”) se vode po dva osnova:
– prema vrsti i broju urađenih intervencija,
– prema vrsti oboljenja, po WHO međunarodnoj klasifikaciji.

Osim ovoga, svaka ordinacija je (kao i svaka druga radnja) obavezna da ima istaknut cenovnik, i da svaki dan uplaćuje pazar.

Drugim rečima:

Dovoljno je da inspektor uđe, traži dnevni izveštaj o vrsti i broju intervencija, poredi taj papir sa cenovnikom i uplatom pazara za taj dan, i to je to.

Nema imena, nema povrede zaštite podataka o pacijentu.

Ne postoji ordinacija koja ima 1.200 intervencija dnevno – inspektor može da (za 6-8 sati rada jedne smene) vidi možda nekoliko plombi ili vađenja zuba, neku protezu ili slično – i, to je to.
Nije nuklearna fizika.

Dakle, i dosad je postojao način da se sve vrlo jednostavno “uprati”. 

Osim ovoga, da ne bude neke zabune – svaka ordinacija itekako plaća porez, paušalno ili prema knjigama.

Dakle, one silne priče i medijske akcije protiv gnusne zubarije koja “ne plaća porez”, a sada će ga plaćati, ne stoje…
Pazar ne uplaćuje, ne kažnjava se i porez ne plaća neko drugi, da se odmah razumemo.

DRUGO:
U novije vreme je uveden negde pri kraju studija predmet “Ekonomika zdravstva”.
Da ponovim: ne govorim o doktorskim akademskim, nego o osnovnim studijama medicine/stomatologije.

Taj predmet (između ostalog) uči koji bazični sistemi zdravstvenog osiguranja postoje, odakle se finansiraju, koje su im mane i prednosti, u kojim zemljama koji koliko funkcioniše….
I kako se prate tokovi novca.

U vrlo skraćenoj varijanti, praćenje toka novca se postiže “najjednostavnije” – objedinjenim informacionim zdravstvenim sistemom.

A pre toga (zamislite) treba da postoji objedinjen sistem zdravstvene zaštite…
Kako god, u našem Zakonu o zdravstvenoj zaštiti (2005.) se kaže “da se radi” na formiranju ovakvog informacionog sistema.
Koliko su moje oči videle, on funkcioniše savršeno u Britaniji i Norveškoj, recimo.

Informatičari znaju koliko je teško ovako nešto napraviti; to su projekti na kojima rade celi timovi, u pitanju su sistemi koji imaju različitu hijerarhiju pristupa, odličnu zaštitu, i dnevno ažurnu evidenciju.

Dakle, recimo u Norveškoj, ja mogu da se ulogujem kao medicinska sestra, i imam pravo samo unosa podataka.
Ulogovana kao doktor, mogu da dobijem uvid u stomatološke intervencije za određenog pacijenta, bilo gde izvršene – ali i uvid u oboljenja i stanja koja su meni od značaja (dijabetes, recimo), što je sasvim druga sfera.

Pazite, sve je u sistemu.
I lekovi, i zdravstveno osiguranje, i novac koji cirkuliše, i medicinske informacije… Pretežno sve ide bezgotovinski, svemu ima traga, sve je transparentno.

Zašto ova varijanta ne valja nikako?

Prvo što bi budali kao što sam ja palo na pamet – to je da nađem način da proverim gde sve idu pare od mog zdravstvenog osiguranja, date za poslednjih par decenija, a nikad iskorišćene (kuc-kuc-kuc).
Sledeće što bi mi palo na pamet je da pokušam da vidim za koliko para je više puta za kratko vreme renoviran jedan klinički centar, i pošto su bili čiviluci…
Mislim da dalje ne moram da nabrajam.

Zašto je dobra fiskalizacija?

Zato što će biti prodate fiskalne kase, i samim tim – ne samo da će se kupovati rolnice trake, plaćati Telekomu, plaćati (ovlašćeni) serviseri i tako – nego i što se otvara ogromantan prostor za kazne od kojih odmah možete zatvoriti ordinaciju.

Mislim da trenutno ima oko 6.600 stomatologa sa licencom u Srbiji, od toga možda jedna trećina u državnoj službi.

Onda to sračunajte: puta fiskalna kasa plus GPRS, puta 50-tak dinara dnevno za rolnice trake, puta 500-600 dinara mesečno Telekomu (toliko košta prenos 15-tak Mb podataka, za neinformisane), puta oko 50 eura zakonski obavezan servis, puta “neki euro” za promenu sata na kasi kada dođe sezonsko pomeranje sata unazad ili unapred, i tako dalje i tome slično.

Uzmite u obzir da sve ovo važi za SVE.
Hipotetički.

Jer – normalno, dom zdravlja ima jednu fiskalnu kasu na nekoliko dispanzera.

Velike ustanove sada po zakonu na sajtu moraju da imaju dnevne izveštaje, pa možete i sami transparentno videti da poneka ogromna i ugledna klinika, sa bezbroj usluga koje se naplaćuju u gotovini, iz džepa pacijenta, ima uplatu pazara od nekoliko hiljada dinara za 24 sata.
Čita se: nekoliko hiljada dinara.

Dakle, ja sam za objedinjeni sistem zdravstvene zaštite; objednjeni informacioni sistem; transparentnost finansijskih podataka.

Takođe sam i za to da se jednog dana probudim u finskom zdravstvenom sistemu, ali da klima vuče malko na Bahame…:).

 
Ilustracije: http://www.fiskalnakasa.com/, www.sas24.pl