Pošto smo mi poznati kao štreberi :), u ono doba ništa čudno nije bilo da neko ima prosek preko 8.50.
Takođe (posebno na opštoj medicini) nije bilo neobično da ima (i to dosta) studenata sa prosekom 10.00 – ili sa samo jednom devetkom do kraja studija.
U načelu, malo ko od nas je stvarno “ganjao prosek”.
Sećam se možda samo par kolega (od oko 350) da su s namerom poništavali ispite jer žele višu ocenu. Mi ostali smo pretežno radili po principu “unutrašnjeg osećaja” – učimo dok ne steknemo “osećaj” da znamo, i onda je logićna posledica visoka ocena.
U načelu, “običnim” štrebanjem nije bilo nemoguće dobiti ocenu do devet; ali – na tzv. jakim katedrama (anatomija, fiziologija, patologija, patofiziologija, interna, hirurgije, stručni predmeti) desetka se dobijala za mnogo znanja van preporučenih udžbenika i/ili za retko viđen kliker :).
Normalno, gledalo se i da li je student umiven, izbrijan, rečit, pismen, ima li tremu…
Otvoreno rečeno, imala sam samo dve vrlo praktične koristi od visokog proseka na osnovnim studijama.
Prvo, u ono doba država je davala neku paricu (nepovratno) svim studentima sa prosekom preko 8.50, tako da sam ja u ono doba dobijala neki iznos… red veličine današnjih možda stotinak eura – za studenta više nego dovoljno da se malko provede i slično :).
Drugo – za onog ko možda želi dalje da se školuje, zaista je jako korisno. Na upisu na doktorske studije, moja kuma je sa prosekom 8.99 bila 47-ma na listi; ja sam bila treća…
A osim toga – osim što lepo zvuči kad se izgovori i što doktori cvetaju kad neko zapazi visok prosek na diplomi na zidu, neke druge koristi nema.
Visok prosek na studijama naravno ni slučajno nije značio da je neko sposoban stomatolog, kamo lepe sreće…
I najzad, jedan moj kolega i prijatelj je jedini čovek iz struke kojeg poznajem da je imao od svih 39 tadašnjih ispita sve šestice :).
Vrlo ležeran, natprosečno inteligentan, ali same šestice.
Mislim, i da je hteo namerno ne znam kako bi mu uspelo :), i ja ga jednom pitam – kako mu to polazi za rukom?
On opušteno reče:
Vidi, triput pročitam, triput se prekrstim, izađem i dobijem šest :).
Danas je vrlo ugledan specijalista u inostranstvu, i realno je od njega ispao veoma sposoban stomatolog…
P. S. Jeste, ja sam jedini student iz svoje generacije sa prosekom preko 9.00 koji je još uvek u zemlji….
……….
Ilustracije: sapergalleries.com, moviecutouts.com
08/08/2011 at 19:51
Nama je profesor na prvoj godini govorio da je uspeh, kada neko položi sve ispite u godini sa ocenom 6 (normalno u roku). Jer on uči taman onoliko koliko mu treba za prolaz, a ima vremena i da se provodi. Ne zna svako da nauči baš za 6, treba dobro proceniti….
Isto tako dobri su oni studenti koji ne pipaju knjigu cele godine, oni se provode uživaju, jeste da ne polože ništa ali bar znaju da su se dobro provodili.
Međutim, najgori su oni studenti koji kao nešto uče, ne provode se, ne izlaze i na kraju opet ne polože skoro ništa.