Prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti iz 2003., “radi se” na ovome.
Potpuno je jasno da objedinjavanja privatnog i državnog sektora zdravstvene zaštite ne može biti bez informacionog sistema koji će sve da otprati.
Kod nas je to još uvek na nivou rekla – kazala, ali hajde da pokušamo da pretpostavimo kako bi to izgledalo.
PRVO
Privatniku treba računar, normalno.
Mnoge ordinacije ga nemaju, osoblje ne ume njime da se služi itd., no – to je sve lako rešivo.
Koliko sam imala priliku da vidim – softver u domu zdravlja (stomatološka služba) “trči” u DotNet-u, dakle – potreban je internet, i ne baš Pentium III.
I štampač.
A to košta.
DRUGO
Softver su privatnici u Rumuniji, na primer, plaćali oko 350 eura.
Dakle, treba još para.
TREĆE
Privatnička pamet je đavo i po.
Koliko ja znam kolege i Komoru, a mislim da ih dobro znam, dalje ide otprilike sledeće:
1. Ko će da plati sve ovo?
Privatnik, kao i dosad.
Kao što je bilo za fiskalne kase – platim i kasu, i modem, i GPRS, i nadalje plaćam troškove trake, Telekoma i ostalog.
Može eventualno da se desi da Komora traži pomoć od odgovarajućeg ministarstva u vidu povoljnih kredita i sličnog – i to je to.
2. Ko će da održava sve ovo?
E, to je već jako veliki problem.
U domu zdravlja (ovde) softver održava njihova služba; juče sam pričala sa jednom koleginicom o tome kako sve to izgleda – ne želite da znate.
Za štampač koji ne radi može da se desi da čeka i mesec dana (i piše rukom nalaze, izveštaje itd.), za softver do nedelju dana… Događa se da sistem padne na par dana – pa prima samo najhitnije pacijente jer ne može da stigne, uz sve pisanije itd.
E, to kod nas ne može.
Bilo kakav da je kvar – sve se pokrene najdalje za par sati. Meni se dešavalo da crkne kompresor – i da majstor donese drugi, odnese stari – i ja krenem opet da radim, u roku od jedan sat i 40 minuta.
I sad zamislite situaciju u kojoj ne radimo dva dana jer softveraši iz održavanja ne stižu?
Prvo što će se desiti je da ih tužimo.
Da ne bude zabune, događalo se – privatnik će da tuži za bilo šta, posebno ako Udruženje i/ili Komora stanu iza njega, a verujte da hoće.
Drugim rečima – objedinjeni sistem, u kojem npr. karticom zdravstvenog osiguranja plaćate usluge ima da bude mirakul.
Da ne bude zabune, ja ne sumnjam da će to da se uvede, i to relativno brzo; međutim, da će biti nevolja, biće itekako.
A o tome što bi privatnik uopšte potpisivao ugovor sa Fondom da radi po njihovim cenama, bolje da i ne počinjem :).
Pošto nas EU “čeka”, ovo će morati uskoro da se desi… A ko preživi, pričaće :).
Na primer:
SRAMOTA, PAO SISTEM: Beograđani danima ne mogu da overe zdravstvene knjižice?!
Šta mislite da ja pacijentu kažem – hja, ne mogu ništa, SNAĐITE SE, eto pao sistem…
Ilustracije: http://tei.maincms.com, http://dvd-copying-software.no1reviews.com/
11/09/2013 at 09:38
Amin!
Samo još da dodam to isto (prošarano nedostajućim “zahtevima”) sa tehničke strane:
– CENTRALIZACIJA (generalno, manje para): Da bi jedna država uspešno tehnički funkcionisala, neophodna je centralizacija softvera. Na jednom mestu se nalaze SVI “kartoni”, “kartice”, “knjižice”, šta-god… Na tom mestu se čuva sve ono što se unese/izmeni/doda/”obriše” iz CELE zemlje…
ili
– DISTRIBUCIJA (generalno, više para): Svaka “republika” ima svoje mesto gde čuva svoje “klijente”, a informacije se dele između “republika”.
i neophodno nužno
– INFRASTRUKTURA : oprema, lokacija/lokacije (fizički: server-sale), komuinikacija i na kraju i sav softver (bilo u centralizovanom, bilo u distribuiranom sistemu)
Sve ovo gore, MORA da obezbedi država (republika, opština, grad, MZ, ko god…), pa tek onda da se priča o nekom objedinjavanju (nebitno da li je privatno/državno ili samo državno ili samo privatno ili…)
A ko će prvo ovo da plati?
…
Da. Zna se.
11/09/2013 at 12:28
Hvala Ptico :).
Da ne bude neke zabune, ne samo da podržavam nego smatram da je stvarno potrebno – i nama privatnicima, i svima nama – korisnicima.
Ali će biti gusto, bogami.
Koliko se sećam g. Šabića – ovde je ogroman problem npr. i sigurnost podataka, to će biti tek za čuditi se…
11/09/2013 at 16:07
Da se nadovežem i ja.
Ovaj softver bi bio u rangu najozbiljnijih ERP sistema, trebalo bi da bude cloud based i koštao bi mnogo. Kad kažem mnogo, mislim između 4 i 40 miliona evra.
Izrada specifikacije – 6 meseci godinu dana
Kodiranje – godinu, dve
Testiranje i QA – godinu, godinu ipo dana
Migracija podataka i verifikacija – 6 meseci.
Ako zanemarimo cenu u novcu i vremenu ovo je jako neisplativ projekat.
Neisplativ jer se ovde mnogima ne isplati da postoji red u zdravstvu… A u suštini je jako jako jednostavan :)
11/09/2013 at 17:44
Vrlo zahvalna na komentaru :).
Ja vidim samo ovo malo što bi mene kačilo, a nemam nikakvu predstavu o SISTEMU kao takvom… A volim da čujem :).
Ako stigneš nekad da mi napišeš kod tebe malko duže?
12/09/2013 at 13:46
Da “doobjasnim” kolegu…
“Neisplativ jer se ovde mnogima ne isplati da postoji red u zdravstvu… A u suštini je jako jako jednostavan :)”
Logika je prosta (:
1:1
Jedna osoba (jedinka, žitelj srbije) : Jedna oznaka (broj, kobinacija, JMBG, šta god)
Ovim konceptom se rešava (dokument – pripadajuća oblast/ministarstvo):
– LK (MUP, SUP, PU)
– Pasoš (MUP, SUP, PU)
– Vozačke i Saobraćane (MUP, SUP, PU, Sudstvo)
– Zdravstvene (Zdravstvo, RZZO, MUP)
– Radne knjižice (RZZZ)
– Vojska i Policija i Službe
– Katastar
…
Otprilike, sve…
Imam malo neslaganja po pitanju vremena i cene, ali više akademskog karaktera jer može da bude i mnogo manje i mnogo više (ako hoćemo odmah i sad i za sve = skuplje) ali je to otprilike to…
PS.
A najbezbolniji, najjednostavniji, najbolji korak ka tom sređivanju je samo jedna “uredba” (ili šta već, jer to nije ZAKON):
– Na svakom dokumentu (do)štampati JMBG! –
i ne tražiti/davati izveštaje po brojevima dokumenata (br pasoša, br. zdravstvene i sl..) već samo i jedino po JMBG.
12/09/2013 at 17:56
Još jednom vrlo zahvalna :).