Pre nekoliko nedelja zovem nekog tapetara iz oglasa da mi pretapacira dve stolice.

Jedna mala kancelarijska je bila gotova za par dana.
Urađeno vrlo pristojno.
Platim za obe stolice koliko je zatraženo, dakle – plaćeno je unapred.

Za drugu – drvenu, nalik na trpezarijsku – sam molila da skine (belu) farbu i pretapacira sedište.

A onda priča ide ovako.

Tapetar (mlad čovek, od oko 35 godina), mi kaže da će to biti malko sporije, ima mnogo posla; odgovaram da nije problem.

Posle mesec dana, šaljem poruku – odgovara da će je doneti u taj petak.
Nema ga.

To se ponavlja još jednom.

Treći put zove moj muž, tapetar opet kaže da će stolicu doneti u petak (sveti Stevan), posle 17 h.
Ja otkažem pacijente, dođem kući, čekam… Ništa.

Muž sledeće nedelje opet zove tapetara, on kaže da će doneti, ali muž kaže – neee, ja dolazim po stolicu.

Juče ode, a posle pola sata me zove tapetar i besno kaže:
Tako drskog i bezobraznog čoveka kao što je vaš muž video nisam.

Na čega ga kažem:
Je l’?
E, to je slama kako ću JA sad da budem drska i bezobrazna…

I ospem drvlje i kamenje u punom kafiću :D, da bih najzad shvatila da tapetar traži još 2.000 dinara.

Obećam da ću platiti.

Po dolasku na posao, tapetaru šaljem poruku: da li odgovara da pošaljem pare u narednih sat vremena – odgovara.
Onda zovem kurira i kažem: Molim vas, idite tamo i tamo, dajte tom i tom čoveku 2.000 dinara, dođite kod mene po pare i “putarinu”.

Posle 15 minuta me kurir zove i kaže – vrata su zaključana, majstor je negde otišao.
Majstoru šaljem SMS: Otvorite kuriru, pred vratima vam je.

On odgovara: Otišao sam po dete u zabavište, vraćam se za pet minuta…

half wit

Da skratim, posle cele priče – druga stolica je odrađena veoma lepo, ali boja laka nije NI BLIZU onome što sam rekla.

I šta sad čovek da mu radi?

Da mu pošaljem muža zajedno za zetom zbog reklamacije?

I onda mislim.

Tapetar ima jedan pošten, tražen, pristojan posao.
On sam kaže da ima mnogo posla i ne postiže.

Ono što mu nedostaje je: profesionalizam, poslovnost, odgovornost, tačnost, reč.
Ukratko, u mom poslu ne bi opstao ni mesec dana.

I šta je ono što me dovodi do ludila…
Pričam pacijentima, a oni mi redom govore: Hja, tako vam je to sa majstorima, ja sam prošao/la sa ovim ovako, s onim onako…

Dokle, bre?!

Više od 25 godina niti mi kasnimo, niti iko od saradnika kasni.
Možda zato i radimo više od 25 godina.

Ovaj momak ima radnju koja radi od jesenas, videćemo koliko će opstati ovim načinom….

EDIT:
20.05.2015.
“Majstor” je zatvorio radnju.

 
Ilustracija: http://www.thefreedictionary.com/half-wit