Godinama i godinama želim da imam jednu određenu vrstu stolice.
Znate i sami kako je – pošto je to što se meni dopadalo zapravo stilski nameštaj, nikad nemate više stotina eura viška da kupite sebi tako neku lepu, posebnu stvar.
Onda sam nedavno na na Limundu videla stolicu koja je najsličnija tome što se meni dopada – i kupila.
Onda sam iznela stolicu na terasu, kupila Skidol, šmirglu i koješta još, i počela polako…
Stolica je imala sloj bele boje, pa još jednom bele, pa drap, pa sive, pa crne… Bilo je strašno :D. Progorela sam tri para rukavica dok nisam došla do drveta.
A kad dođoh do drveta – beli jasen, bentwood…
Šta dalje?
Srećom, drugari farbari mi preporučiše Belinku, i objasniše kako – šta…
Evo.
Eh, tu nastade “mali” problem.
Shvatih da stolica zapravo nema sedište… Ono na slici sa aukcije, koje je stiglo sa stolicom je bilo samo parče špera, a i to ne pasent.
Setih se jednog poznanika koji se bavi restauracijom nameštaja, zamolih…
I evo.
Prava koža, boje vanile.
I tu priča tek počinje…
Jer – videla sam slova sa unutrašnje strane rama.
Jednu reč sam mogla da pročitam, drugu nisam.
Tu jednu reč ukucam u Google – ispade neka austrijska/nemačka firma.
Pošaljem im mail da pitam da li je stolica njihova – odgovoriše za jedan sat, da pošaljem još slika.
Pošaljem slike, sutra stiže odgovor…
UKRATKO.
Za 750 dinara na Limundu kupih stolicu; sa zadosta rada i dodatnih 30 eura za pravljenje sedišta i tapaciranje pravom kožom + oko 1500 dinara za Belinku i šmirglu, dobih stolicu kakvu želim.
Stolica je original Thonet iz 1930., potpisana (watermark), ima serijski broj.
Takve prodaje Sotheby’s, recimo…
Inače, moje stolice u prodaji nema – postoji samo u Thonet katalogu iz 1930.
Ne umem da vam kažem koliko sam se obradovala :).
Pratite Limundo.
Ima smisla.
Nije reklama – kako ja volim da kažem, plaćam ja njima, a ne oni meni :).
Priča je istinita.
Slike su moje lično, Copyright © 2015 Zubarica.
Probajte i vi, em odmara, em imate nešto divno…
Srećno :).
19/05/2015 at 14:43
Svaka cast. Rezultat je fenomenalan a prica filmska! Nikad nisam pratila Limundo, ali sada cu definitivno poceti.
20/05/2015 at 09:01
Svaka čast! Ja mislim da nikad ne bih videla neki potencijal u onako ružnoj stolici. Moram da naučim da srugačije gledam na stvari :)
20/05/2015 at 10:42
Ahahah :)
Nije lepo da se kaže, ali meni je ipak profesija da vidim ono lepo što bi moglo biti – jednog dana, kad se sve poradi… :)
20/05/2015 at 23:00
Ih kolko sam ja tih krseva prodao…
21/05/2015 at 10:30
sediste je verovatno bilo originalno, ukoliko ga niste bacili vasa stolica bi se mogla prodati i u srbiji za oko 500 evra…
22/05/2015 at 16:24
Ja sam ovo odavno iskusio i na Limundu,a i na još mnogo drugih sajtova,vašara i raznih drugih mesta,jer se bavim antikvitetima,a i kolekcionar sam raznih predmeta…
Svaki predmet ima neku svoju priču,s time da one nisu sve baš lepe.Ima i nekih,odnosno mnogo vrlo tužnih,,,
Eh,kada bi svi ti predmeti mogli da pričaju gde su sve bili i šta su sve prošli..Ne bi to bio jedan film,već stotine…
22/05/2015 at 20:09
Na ovoj stolici je bila malena metalna (inventarna) pločica sa natpisom ustanove koja odavno ne postoji. I mene bi stvarno zanimale priče o pojedinim predmetima…
Hvala na poseti i prijatno veče :).
22/05/2015 at 23:27
Divna priča, a stolica je prelepa!
Kada bih imala vremena i mogućnosti sigurno bih sakupljala stolice.
Kada gledam slike raznih modela (starih ili novih) uvek me impresioniraju jer mogu da ih okarakterišem baš kao i ljude.
Od svih delova nameštaja jedino stolice (i fotelje) mogu posmatraču da prenesu poruku.. ne znam.. kao da govore…
23/05/2015 at 04:05
Iskreno, nije baš da imam vremena za ovako šta… Ali po mom dubokom uverenju, šmirglanje garantovano leči od gledanja TV-a ili sličnih radnji pogubnih po zdravlje :D.
Onda uveče kad dođem kući navučem rukavice i – polako… Ili ujutru kad popijem kafu (što je oko 5 sati :), makar pola sata i – ja srećna. Srećnija nego da čitam vesti, znate i sami.
29/05/2015 at 08:54
Ovo je zaista savršeno.
Bravo za vešte ruke i dobre ideje!
04/06/2015 at 20:04
Bila jedna stolica jako bolesna i stara
otpad cak i za najvestijeg umetnickog stolara;
posla se jakom voljom latila
i vestim rukama dusu joj vratila;
i gle ljudi nevidjenog cuda
od ruznog paceta evo prelepog labuda;
Verujte nije izmisljotina iz nekog vica
nego je to zaista uradila “Zubarica”;
Svuda ce to da se prepricava i pise,
zar za stolicu moze da se uradi vise.
Zivot stvarno pise romane,
samo na Limundu to moze da osvane.
10/10/2015 at 23:41
Divna prica.
13/08/2016 at 12:29
Bukvalno filmska priča :D Svaka čast, zaista ne postoji način na koji bih opisao ovako nešto :D Bravo
17/04/2018 at 07:04
Odličan post, jako mi se dopada tvoj blog :)
20/08/2019 at 18:31
Dobar dan. Vasa prica je fantasticna. Mi smo takodje nasli thonet stolicu i hteo bih da Vas zamolim, ako je moguce, za thonet email adresu na koju ste poslali Vase pitanje u vezi stolica. Puno hvala unapred.
Milan