Sinoć sam gledala neku “raspravu” o ovome na svom TL, pa pošto smatram da je tviter potpuno neprimeren za ovakvu temu – evo da napišem neku reč o svom stavu.
Uslovno rečeno, jer “moj stav” nema ovde neku posebnu težinu, sve je sasvim jasno i odavno poznato.
Svi znamo zbog čega se radi prekid (neželjene) trudnoće, razloge mi ugrubo svrstavamo u:
– medicinske (postojanje oboljenja koje bi moglo ozbiljno ugroziti zdravlje/život žene);
– etičke i pravno-kriminogene (ovde spada i obljuba zloupotrebom službenog polozaja i incest, da ne bude zabune);
– eugeničke;
– socijalne (loše materijalno stanje, veći broj dece, vanbračna trudnoća itd.).
Očigledno je da o svakoj od stavki možemo letnji dan od podne, međutim, stvar je jako jednostavna.
Ako imamo ženu koja je trudna, i ne želi dete, a ne može na legalan način da prekine trudnoću, šta mislite šta će se desiti?
Od 46 miliona prekida trudnoće koji se danas godišnje obave na svetu – bar 20 miliona se obavi u zemljama u kojima je prekid trudnoće zakonom zabranjen.
Ili, direktno rečeno: NEMA SILE koja će devojku/ženu naterati da iznese trudnoću ako ne želi dete, iz ma kog nebeskog razloga.
Devojka/žena koja ne želi dete je spremna – i to bez kolebanja – da iznakazi sebe, da bi TAKO dospela u bolnicu, i u medicinskim uslovima bio dovršen započet prekid trudnoće.
OVO je više nego realna opasnost, i ovo je problem koji uzrokuje sterilitet, a češće – smrt.
Mi nemamo adekvatne podatke; ali ako ćemo na primeru Rumunije, recimo – godinu dana posle legalizacije prekida trudnoće smrtnost sa ovim uzrokom je pala sa 142 na 47 (na 100.000).
Da ne govorimo o zemljama kao što je Gvajana, na primer.
Šest meseci posle legalizacije je broj prijema u bolnicu trudnica u septičnom stanju pao za 41% (!), a pre toga je nedovršen prekid trudnoće sa sepsom bio TREĆI vodeći uzrok prijema u bolnicu uopšte.
A neće me niko ubediti da se u Beogradu (u privatnoj praksi) obavi 250 prekida trudnoće godišnje.
Mi nemamo pojma, da se ne lažemo.
Ovde imate broj prekida trudnoće i broj živorođene dece u Srbiji (2005. – 2008.) sa referencama, ali to je vrh ledenog brega.
I zaključak iz jednog drugog rada:
“…In developed countries with high abortion rates, use of abortion is likely to fall rapidly when a range of contraceptive methods become widely available and effectively used.
Legalization of abortion and access to abortion services do not lead to increased reliance on abortion for fertility control in the long term; in developed countries with these conditions, the predominant trend in abortion rates has been downward.”
I posle ovog zaključka, MOLILA BIH SVE ČITAOCE DA PROČITAJU OVAJ RAD; mislim da je zaista od ogromnog značaja, i da treba da se zna.
Na strani 40 imate koliko samih ginekologa ima direktna iskustva sa prekidom trudnoće, šta zna o istom, šta savetuje pacijentkinjama…
Ginekolozi i pitanje abortusa u Srbiji
P.S.
Da ponovim: ovde nema ličnog stava. Molim posetioce da se uzdrže od “rečnika”, da probaju da shvate, da izguglaju, da pokušaju da promisle o nekom voljenom i svom…
Hvala.
……….
“The Public Health Impact of Legal Abortion: 30 Years Later,” Perspectives on Sexual and Reproductive Health 35:1, January/February 2003.
Ilustracija: johnstonsarchive.net, http://www.safetinspector.com/index.php/2006/07/
30/10/2011 at 01:53
Odličan tekst.
I večeras se polemisalo o tome…
Ja bih i ovde ponovila moja dva tvita:
http://favstar.fm/users/bBrankica/status/130397702151344128
http://favstar.fm/users/bBrankica/status/130399451557789697
30/10/2011 at 07:53
Black alley prekid trudnoće ženu može vrlo lako dovesti do smrti, na žalost; ali u najstrašnijim mukama koje živ čovek može da smisli, i koje medicina poznaje…
To niko ne kaže :(.
30/10/2011 at 02:02
Hmmm, ne znam šta je bilo sporno u toj raspravi. Ovde su iznete sve same činjenice. Moram samo da kažem da je podatak da se u Beogradu obavi 250 abortusa godišnje toliko nestvaran, da me interesuje da li je to neki zvanični, statistički podatak ili je u pitanju nečija pretpostavka? U pitanju je jako ozbiljna tema i nije umesno da se iznose tako neozbiljni podaci.
30/10/2011 at 02:07
Romi,
izvinjavam se, to je za privatnu praksu, odmah ću ispraviti, mislim da je 256, da me ne držite za reč. Inače je oko 8-9.000, ali je i to ‘odokativno’. Hvala što ste rekli, ja očito pogubim ponešto kad sam budna u ovo doba :).
30/10/2011 at 02:13
Ovde sam vam podigla još jedan rad koji govori o tome koliko su i zašto ovakvi podaci (ne)realni.
30/10/2011 at 02:21
Zabrana abortusa je atak na slobode i prava čoveka. Kratko i jasno. E sad, lepo bi bilo da (osim u navedenim slučajevima nasilne obljube po bilo kom osnovu) partneri vode računa o zaštiti od trudnoće. U praksi to nije baš uvek slučaj, na žalost.
30/10/2011 at 02:30
Nado,
kako rekoh, ovo je (bazično) “jednostavno”: ako uradite ovo – desiće se OVO.
I to je to.
Inače u tom radu koji je u tekstu je izvanredno dobro objašnjeno sve o stanju naše preventive, savetovanja i svega toga…:((
30/10/2011 at 06:39
Драго ми је да се неко бави овом темом (или било којом темом) уз конкретне бројке уместо уобичајених ничим непоткованих препуцавања.
Да видимо: број абортуса у Румунији годину дана после легализације је био 177,6 на 1000 жена односно 17.760 на 100.000 жена. Ако је број самосталних абортуса пре легализације био сличан броју легалних абортуса после легализације а смртност узрокована самосталним прекидом трудноће била 142 на 100.000, то ће рећи да се 0.8% самосталних прекида трудноће завршавало смртним исходом. Ако се у Београду годишње обави 8.000 абортуса, кад би се абортус забранио умрле би 64 жене годишње.
Са друге стране, пре легализације је у румунији број рођења био 16 на 1.000 да би две године после легализације абортуса пао на 12 на 1.000. У Србији (не могу да нађем податке за Београд али претпоставимо да је он неки просек) је број рођења 9,6 на 1.000. Ако би се после забране абортуса број рођења повећао као што се у Румунији после легализације смањио, скочио би за 3,2 на 1.000 т.ј. на 12,8 на 1.000. А пошто Београд има 1.576.124 становника (2002), то значи да би имао и 5.044 више новорођенчади годишње.
Мени замена 64 жене за 5000 новорођенчади делује сасвим прихватљиво.
30/10/2011 at 07:22
Ne umem da kažem da li je “prihvatljivo”; smrtnost od ilegalnih prekida trudnoće može biti i 90% i 0.4% ako želimo tako da postavimo stvari, zavisi od godine, države, populacije koja se posmatra.
O metodologiji da ne pričam – obično su izuzete smrti koje se prijavljuju kao posledica komplikacija opšte anestezije… A mi imamo ogroman broj lekara van sistema, i bez jasne evidencije.
Da ne bude neke dileme – situacija u kojoj se kontracepcija rešava prekidom trudnoće je katastrofalna; ovo je jedan od pokazatelja kvaliteta zdravstvene zaštite sasvim isto kao što je i smrtnost novorođenčadi (beba do 30 dana starosti).
Da bi ovoliko detence ostalo živo i zdravo – mora biti ispunjen ceo spisak kvaliteta (počev od zdravlja žene pre trudnoće, zdravlja trudnice, do tehničke opremljenosti i stručnosti službi koje će je poroditi, održati dete na životu i sve to).
Ako je mortalitet novorođenčadi veoma visok, onda znamo gde smo. Isto tako – ako je broj prekida trudnoće veoma visok – potpuno je jasno šta je sve zakazalo.
Ovo je samo posledica.
I sad šta: zabraniti prekide trudnoće SADA je potpuno isto kao kad bi se npr. sutra udvostručile plate svim zaposlenima na budžetu (što se može pravdati 1001 “korisnim” i “emotivnim” razlogom).
To bi dovelo do katastrofe druge vrste, a nama bi ostale sve nevolje koju naša privreda ima, jer i u ovakvom primeru nema ničega što može da amortizuje ono što bi se posle desilo.
As simple as that.
I – nešto što je legalno, nije obavezno i MORALNO, kako se obično smatra :((.
Puno hvala na poseti i komentaru :).
30/10/2011 at 11:21
Meni je u celoj toj priči ipak najgori društveni stav prema abortusu: naježim se kada čujem termin “čišćenje”, tako se kaže – zatrudnela, pa ode da se “počisti”. I naravno, to je NJEN problem, muškarac je samo veći baja jer ga kondom “žulja”, i tako dalje, i tako dalje…
Upravo zbog toga, mislim da tragično mnogo žena nije svesno ozbiljnosti intervencije, kao ni mogućih posledica po dalje reproduktivno zdravlje. Koliko je meni poznato, abortus može znatno da smanji šanse za uspešnu trudnoću u budućnosti, i to je svakako informacija na koju bih računala kada bih došla u situaciju da moram da razmotrim prekid trudnoće.
Kao i uvek, jedino idealno rešenje problema je – edukacija. Ali ona zahteva strategiju, ulaganja, trud, godine i godine rada… daleko je lakše pričati o oštrim zakonskim merama koje zvuče kao da bi sasekle simptom (abortus), ali ne i samu bolest (neznanje i neodgovorno ponašanje). A kad na ovo dodamo činjenicu da edukacija nije potrebna samo po pitanju abortusa i kontracepcije, već i po pitanju osnovne zdravstvene nege, onda se tek vidi koliki problem u stvari imamo. U Rusiji se, na primer, kod ginekologa ide, pa ide – jednom godišnje, trebalo ne trebalo. Ovde mi je već par ljudi na spomen #mojedojkesuok reklo: “Daj, nemoj me paranoišeš, opusti se…” A obrazovani, inteligentni ljudi, da ne bude zabune.
Sve u svemu – tuga! :(
30/10/2011 at 11:33
Ne zna čovek šta je strašnije.
Koliko znam, prekid trudnoće je uvrežen ‘kontraceptivni’ metod još iz vremena moje majke, i samim tim strahovito mnogo MAJKI ide na to da vrlo olako shvati ovu (hiruršku!) intervenciju, i onda se to tako dalje nastavlja.
Meni je potpuno neverovatno bilo što sam viđala mlađe žene sa ovom “filozofijom” koje posle 25+ prekida trudnoće dođu dotle da materica više ne može da iznese ni jedno ni drugo – zidovi su pretanki i za prekid trudnoće, i za trudnoću… Onda ide histerektomija :( strašno da ne može strašnije. I to u urbanoj sredini, u daleko srećnija vremena.
Ali kad u radu koji je gore na Scribd veliki procenat GINEKOLOGA kaže da ima lično iskustvo, i to ne kao posledicu statističke greške, da je 26% njih uopšte odgovorilo na anketu, da 75% ne savetuje pacijentkinje prema savremenim saznanjima…
Inače, što se tiče kontrolnog pregleda – kod nas je do prošle godine važio tzv. oportuni skrining: da se žena ne kontroliše redovno (poziv u firmu i slično), nego – kad dođe kod ginekologa.
Pošto je to u našoj kulturi ili porođaj ili prekid trudnoće – ogroman broj žena praktično vidi ginekologa par puta u životu.
Posledica ovoga je ovakvo stanje zdravlja žena kakvo jeste; da se ne lažemo, oportuni skrining je definisan nacionalnom zdravstvenom strategijom, na državnom nivou, i ovo je trajalo više od 10 godina – više nego dovoljno da povedemo na ‘top listama’ najstrašnijih oboljenja.
O čemu dalje da govorimo…:((
30/10/2011 at 12:57
Ako ćemo već do zakonske regulacije abortusa, onda lekar koji ne kaže pacijentkinji koje su moguće posledice abortusa (i prvog, a kamoli dvadeset petog!) mora da bude krivično gonjen. Mislim, sve i nekako, ali kad čovek kome je POSAO da bude informisan, i da informiše druge, mirne duše navuče rukavice i obavi devojci dvadeseti abortus… >.<
30/10/2011 at 13:24
Pa da, kraja nema.
Ja sam onemela od čuda kad sam čula da (u današnje vreme) mnoge žene zaposlene na Medicinskom fakultetu (!) ne koriste priliku da odu na godišnji pregled koji im firma plaća; to sam čula i za Elektrovojvodinu…
A ginekolozi (kao i svi drugi) koji ne znaju savremene tokove makar samo da im se uzme licenca, kad bi tako moglo…:(.
Privatnici rade, ali ne prijavljuju prekid trudnoće jer su potrebni posebni uslovi (anesteziolog, oprema, ovo, ono); ali mislim da je malo poznato da su se prekidi trudnoće radili i u Domu zdravlja, na crno, samo par stotina doktoru u džep… Pa ko živ, ko mrtav :(.
Doktor za kojeg znam da je to radio je sada u penziji, a da li se sada radi, ne znam, beli zid… Kraja nema :(.
30/10/2011 at 22:11
Naravno da je bolje prekinuti trudnoću u odgovarajućim medicinskim institucijama nego u šupi nekog samozvanog “stručnjaka” koji često ni ruke ne pere.
Potreba za prekidom nastaje najčešće kao posledica nepoznavanja metoda i potrebe za sprečavanjem začeća.
Nepoznavanje je, opet najčešće, posledica dvoličnosti i licemerja društva!
Naime, ne samo kod nas, sasvim je “pristojno” napijati se , pušiti, drogirati se, lagati, krasti, pljačkati pa i ubijati (i još se hvaliti svim tim!), ali je “nepristojno” i “sramotno” govoriti o seksu!
Šta onda treba i šta se može očekivati?
31/10/2011 at 04:12
Jako ozbiljna materija za moj način razmišljanja. Preozbiljna.
Ali da probamo da se vratimo na onu prostu seljačku.
Dece (željene i neželjene) i abortusa će uvek biti.
Ne treba zaboraviti da su čovek i delfin jedini sisari (i životinje) koje upražnjavaju seks iz zadovoljstva. Ako je prisutno ZADOVOLjSTVO, teško je tu bilo šta urediti obrazovanjem, prevencijom, pripremom dece za taj čin (što bi rek’o Momo Kapor – “Još malo pa će roditelji sa psihologom posmatrati prvi seksualni čin svog deteta da bi, Bože moj, sve bilo u redu i da slučajno “dete ne doživi stres”). A tek zakonima to uređivati (posebno zabranjivati abortuse) je kao i zabrana pečenja rakije koja je na snazi još od II svetskog rata do danas (opet Zadovoljstvo).
Da malo ogolimo stvar. Kad čoveka (i ženu) obuzme požuda, i kad čuka u grudima počne da “tahikardira” na 160 do 180 obrtaja u minuti, ko će tada reći: “Čekaj, stani – polako! Ajd’ da se prvo organizujemo! Idem ja (ona) da stavim “film”, a ti stavi “gumicu” i ne zaboravi lubrikant ali gledaj da ga malo staviš na radijator (lubrikant) jer mi je odvratno kad je hladan, pa čim završiš zovi me i onda….prženje”.
Kada bi svaki seksualni odnos počinjao ovako “prosvećeno”, osudjen je da postane rutina k’o gledanje nedeljnog popodneva (uz koji se obično malko i pridrema) pa bi u roku od par godina bio i zvanično “jedna od dosadnijih stvari”, bar što se muške strane tiče (u žensku psihu nisam zalazio).
I iz naše želje da sve “uredimo”, da se svi “edukujemo na vreme” mi bi upropastili jedno od najvažnijih čovekovih zadovoljstava – a ono to jeste!
Zamislite klince, a setite se sebe, od 17 – 18 godina (valjda ovi moji neće poslušati B.Đorđevića sa onom “Nevinih preko 14 nema”) i uhvatili ste sat vremena kad nema matoraca.
Čoveče! Prvi put! Ona se trese k’o prut! (pazi stihova!), a ti (on) se ne treseš spolja, ali od udaranja u glavi postoji realna šansa da dobiješ blaži potres mozga. Doživeo si erekciju, ali ako se ne “plasiraš” hitno, od silne treme odvuče njega sila gravitacije u nepovrat. Njoj svakako više nije ni do čega (čak se i predomislila), ali jednom mora probiti led, pa sad – ‘ajde i to ćemo izdurati. I sad samo još fali da neko spomene pripreme i preventivu i biće “ludo burazere”.
Da smo u životu sve radili s prethodnom edukacijom i pripremom da li bi to bio život ili “avanture jednog zombija”.
I da gospodji (ili gospodjici) koja je spominjala “baju koga kondom žulja”, “otkrijem” nešto. Za muškarca je raditi to s kondomom isto što i prati noge u čizmama.
Pozdrav, Sindža Mrsomud.
31/10/2011 at 06:47
Joj, baš me nasmeja :)
Mogu ti reći da danas itekako “prosvećeno” počinju, posebno mislim na ženski svet, nije ih malo da neće ako nema kontracepcije…
Heheh. u čizmama :).
16/08/2012 at 00:15
Hahah, tek sad videh ovaj odgovor, pa moram da se javim! :D
Hvala što ste mi otvorili oči a propo pranja nogu u gumenim čizmama. Verujte, ja veoma mnogo držim do toga da je i meni i partneru u seksu lepo. Zato, ubuduće ću pitati da li ga kondom žulja i je l’ mu nije spontano i lepo, pa ako je to slučaj – nije problem, mazićemo se i gledati filmove dok ja ne odem do lekara da izvadim krv i počnem da pijem propisane pilule, a on mi ne donese adekvatno zdravstveno uverenje da nema ni polne bolesti, ni HIV. I onda – milina, impulsivnost do mile volje! :D
Šalu na stranu, ma koliko ozbiljne bio problem “gumenih čizama” za muškarce, razumite i vi mene: iako sada nisam u socijalnoj i ekonomskoj situaciji da imam decu, u budućnosti bih ih jako, jako želela. Zbog toga mi je sopstveno reproduktivno zdravlje, u čije održavanje spada i izbegavanje abortusa, ipak bitnije od sitnih nelagoda oko kontracepcije. Pitanje je prioriteta, zaista. :)
07/11/2011 at 12:56
Ma sta pricate nista vas ne razumem :)
Recite mi, linkujte mi, te klinike koje rade vazektomiju, uslovi, cene, ponuda, necemo da se zezamo sa abortusima :)