Sinoć sam gledala neku “raspravu” o ovome na svom TL, pa pošto smatram da je tviter potpuno neprimeren za ovakvu temu – evo da napišem neku reč o svom stavu.

Uslovno rečeno, jer “moj stav” nema ovde neku posebnu težinu, sve je sasvim jasno i odavno poznato.

Svi znamo zbog čega se radi prekid (neželjene) trudnoće, razloge mi ugrubo svrstavamo u:
medicinske (postojanje oboljenja koje bi moglo ozbiljno ugroziti zdravlje/život žene);
etičke i pravno-kriminogene (ovde spada i obljuba zloupotrebom službenog polozaja i incest, da ne bude zabune);
eugeničke;
socijalne (loše materijalno stanje, veći broj dece, vanbračna trudnoća itd.).

Očigledno je da o svakoj od stavki možemo letnji dan od podne, međutim, stvar je jako jednostavna.

Ako imamo ženu koja je trudna, i ne želi dete, a ne može na legalan način da prekine trudnoću, šta mislite šta će se desiti?

Od 46 miliona prekida trudnoće koji se danas godišnje obave na svetu – bar 20 miliona se obavi u zemljama u kojima je prekid trudnoće zakonom zabranjen.

Ili, direktno rečeno: NEMA SILE koja će devojku/ženu naterati da iznese trudnoću ako ne želi dete, iz ma kog nebeskog razloga.

Devojka/žena koja ne želi dete je spremna – i to bez kolebanja – da iznakazi sebe, da bi TAKO dospela u bolnicu, i u medicinskim uslovima bio dovršen započet prekid trudnoće.

OVO je više nego realna opasnost, i ovo je problem koji uzrokuje sterilitet, a češće – smrt.

Mi nemamo adekvatne podatke; ali ako ćemo na primeru Rumunije, recimo – godinu dana posle legalizacije prekida trudnoće smrtnost sa ovim uzrokom je pala sa 142 na 47 (na 100.000).

Da ne govorimo o zemljama kao što je Gvajana, na primer.
Šest meseci posle legalizacije je broj prijema u bolnicu trudnica u septičnom stanju pao za 41% (!), a pre toga je nedovršen prekid trudnoće sa sepsom bio TREĆI vodeći uzrok prijema u bolnicu uopšte.

A neće me niko ubediti da se u Beogradu (u privatnoj praksi) obavi 250 prekida trudnoće godišnje.
Mi nemamo pojma, da se ne lažemo.

Ovde imate broj prekida trudnoće i broj živorođene dece u Srbiji (2005. – 2008.) sa referencama, ali to je vrh ledenog brega.

I zaključak iz jednog drugog rada:

…In developed countries with high abortion rates, use of abortion is likely to fall rapidly when a range of contraceptive methods become widely available and effectively used.

Legalization of abortion and access to abortion services do not lead to increased reliance on abortion for fertility control in the long term; in developed countries with these conditions, the predominant trend in abortion rates has been downward.”

I posle ovog zaključka, MOLILA BIH SVE ČITAOCE DA PROČITAJU OVAJ RAD; mislim da je zaista od ogromnog značaja, i da treba da se zna.
Na strani 40 imate koliko samih ginekologa ima direktna iskustva sa prekidom trudnoće, šta zna o istom, šta savetuje pacijentkinjama…

Ginekolozi i pitanje abortusa u Srbiji

P.S.
Da ponovim: ovde nema ličnog stava. Molim posetioce da se uzdrže od “rečnika”, da probaju da shvate, da izguglaju, da pokušaju da promisle o nekom voljenom i svom…
Hvala.

 
……….

“The Public Health Impact of Legal Abortion: 30 Years Later,” Perspectives on Sexual and Reproductive Health 35:1, January/February 2003.

Ilustracija: johnstonsarchive.net, http://www.safetinspector.com/index.php/2006/07/