“…Medicinske sestre su došle da je pripreme za transfuziju.
Jedna je držala kesu sa krvlju, a druga medicinski dosije moje ćerke.
Prva je naglas pročitala natpis sa kese, „Krvna grupa A“, na šta je druga pročitala naglas iz dosijea, „Aleksa Holms, krvna grupa A“.
Zatim su, po unapred utvrđenom scenariju, zamenile predmete i uloge, tako da je prva sestra pročitala iz dosijea, „Aleksa Holms, krvna grupa A“, a druga sa kese, „Krvna grupa A“.
Zašto se dobro obučeni profesionalci, kada se uhvate u koštac sa hitnim slučajevima, pridržavaju unapred postavljenih pravila?
Glavni razlog je taj što ljudi u trenucima krize, uglavnom usled panike, čine predvidljive greške koje se mogu izbeći.
Vremenom, razvili su se detaljni protokoli za takve zbunjujuće situacije, kako bi se glava održala hladnom i umanjio rizik od predvidljivih grešaka.”
Isto važi za sve profesije.
Mi smo učeni nizovima i nizovima pravila – počev od toga šta gledate na pacijentu kad kroči unutra, kako govori i izgleda, preko toga kako se mi njemu obraćamo, do toga kako radimo.
U radu – postoje nizovi protokola.
Da ne gnjavim ceo dan, samo jedan mali primer.
Mi smo učeni s koje strane pacijenta (mašine i stolice) stojimo u zavisnosti od toga koji zub se radi, u kojoj ruci šta držimo od instrumenata (i na koji način)…
I ne samo to: nego i kojim prstima KOJE ruke držimo instrument, a kojima se oslanjamo i na koji zub.
Do detalja pojašnjeno, i vežbano beskonačno, to toga da postane automatizam.
S druge strane – stomatološko osoblje pretežno funkcioniše u timovima.
Vrlo tačno se zna šta ko radi i kada.
To se najbolje vidi kada zajedno rade dva stomatologa – jedna kao asistent, druga kao doktor, znamo tačno šta ide dalje i koji je sledeći potez, ali…
Događalo se i da se sudaramo i čepamo :), i da se “otimamo” oko istog predmeta – jer nemamo na odgovarajući način razrađen sistem zajedničkog rada.
I to se uči.
Pravila službe.
Zašto toga nema u drugim profesijama?
Ili, da obrnem pitanje: zašto u privatnoj praksi sve fercera kao sat, ma koliko nas bilo radnika i saradnika?
Po meni, samo iz tri razloga:
– znamo i uvežbani smo,
– imamo zajednički interes,
– niko od nas ne želi da ga pacijent da u novine.
Drugačije rečeno:
– znanje, iskustvo, rad (i rad, i rad),
– nagrada,
– kazna.
U životu mi se događalo da radim u nekim drugim timovima neke druge stvari, nesrodne stomatologiji; učinak je uvek bio izvanredan.
Zašto?
Iz gornjih razloga.
Kada se kaže PRAVILA SLUŽBE, to jako podseća na vojsku… Ali drugačije ne može.
Zašto je to bitno?
Japanci (Toyota, recimo), imaju tri jako značajna pojma u svojoj radnoj (proizvodnoj) ideologiji:
Muda, Muri, Mura.
Ova tri pojma imaju za krajnji cilj UMANJENJE GUBITAKA, redukciju štete.
Svesti gubitke ljudi, materijalnih dobara, škarta i sl. na najmanju moguću meru.
Gde su nam pravila službe?
Koliki su naši gubici?
Izvori:
Peščanik.
Rohlen PT. Order in Japanese Society. Journal of Japanese Studies; 1989:15(1), pp. 5-40
Ilustracija: Serbia Flood
Leave a Reply