Uvek se čudom čudim naslovima tipa – izdvojiće se 20 miliona eura za povratak naših stručnjaka u Srbiju, ili – sa elektroinženjerima je otišlo i 12 milijardi eura, i ko zna šta i kako.

Kad sam prvi put počela da viđam takve vesti, odmah mi je pao na pamet jedan kolega iz moje generacije…

Studirao je opštu medicinu, pa smo mnoge ispite zajedno polagali, jer smo imali vrlo sličan program.
On je diplomirao u roku, sa jednom devetkom – verujte da je realno zaslužio, znam šta zna.

Odmah posle toga se spakovao i otišao u USA, iako su mu ovde oba roditelja bili lekari, specijalisti i profesori univerziteta.

Otišao je primarno zbog toga što ga je interesovalo polje rada koje je tada bilo u začetku, čak i na svetskim univerzitetima.

On je profesor na jednom univerzitetu, i bavi se 20 godina baš onim što je želeo, a što kod nas I DALJE nije ni u začetku.
To pod jedan.

Pod dva, on ima svoju “malu laboratoriju”, opremu i tim koji vodi – on radi posao koji voli, za kojim je čeznuo celog života, u svojoj sredini je veoma srećan, i iako redovno dolazi, ne pomišlja da ostane.

I sad, ako – čisto hipotetički – razmotrimo šta bi bilo da on dođe natrag…

Prvo, 20 miliona eura je premalo za njegovu opremu i polje rada – da ne govorim o ljudima.
Čak i kad bi radio za džabe, mi nemamo para ni mogućnosti ni gde da ga smestimo, a kamoli da radi to što radi.

Drugo – njegove diplome, specijalistička, subspecijalistička, druga specijalistička, doktorske studije…
Sve to ovde ne vredi ništa – morao bi nostrifikovati.

Treće: za koga bi radio?
Ko bi mu bio šef?
Ja bih imala poneku ideju, ali je bolje da prećutim.

On nije jedini.

Ima još jedan iz moje generacije (stomatolog) koji radi u Harley street, ima još jedan (londonski ginekolog) koji je daleko nadišao svoje kolege odavde (povremeno dolazi da operiše, kao gost), ima još jedna mala dama, internista iz Nemačke, i još jedan (maksilofacijalni) hirurg iz Ingolstadta, još jedan (oralni) hirurg iz Norveške, još jedan iz Italije, jedan hematolog iz Norveške, jedan doktor nauka javnog zdravlja iz Finske (inače, neurohirurg!)….

To je samo moja generacija.
Ne jedna ili dve kasnije ili ranije.

‘Ajde da mi neko objasni kako zamišlja da ih vrati?
Ima li taj neko ideju zašto su otišli, kako im je tamo, kako im je na poslu, kako upisuju decu u vrtić, kakva kola voze, kakvim sredstvima raspolažu za rad…?

I dokle ću ja da čitam budalaštine? :)

 

Ilustracija: http://www.beyondthesea.co.uk/