Uvek se čudom čudim naslovima tipa – izdvojiće se 20 miliona eura za povratak naših stručnjaka u Srbiju, ili – sa elektroinženjerima je otišlo i 12 milijardi eura, i ko zna šta i kako.
Kad sam prvi put počela da viđam takve vesti, odmah mi je pao na pamet jedan kolega iz moje generacije…
Studirao je opštu medicinu, pa smo mnoge ispite zajedno polagali, jer smo imali vrlo sličan program.
On je diplomirao u roku, sa jednom devetkom – verujte da je realno zaslužio, znam šta zna.
Odmah posle toga se spakovao i otišao u USA, iako su mu ovde oba roditelja bili lekari, specijalisti i profesori univerziteta.
Otišao je primarno zbog toga što ga je interesovalo polje rada koje je tada bilo u začetku, čak i na svetskim univerzitetima.
On je profesor na jednom univerzitetu, i bavi se 20 godina baš onim što je želeo, a što kod nas I DALJE nije ni u začetku.
To pod jedan.
Pod dva, on ima svoju “malu laboratoriju”, opremu i tim koji vodi – on radi posao koji voli, za kojim je čeznuo celog života, u svojoj sredini je veoma srećan, i iako redovno dolazi, ne pomišlja da ostane.
I sad, ako – čisto hipotetički – razmotrimo šta bi bilo da on dođe natrag…
Prvo, 20 miliona eura je premalo za njegovu opremu i polje rada – da ne govorim o ljudima.
Čak i kad bi radio za džabe, mi nemamo para ni mogućnosti ni gde da ga smestimo, a kamoli da radi to što radi.
Drugo – njegove diplome, specijalistička, subspecijalistička, druga specijalistička, doktorske studije…
Sve to ovde ne vredi ništa – morao bi nostrifikovati.
Treće: za koga bi radio?
Ko bi mu bio šef?
Ja bih imala poneku ideju, ali je bolje da prećutim.
On nije jedini.
Ima još jedan iz moje generacije (stomatolog) koji radi u Harley street, ima još jedan (londonski ginekolog) koji je daleko nadišao svoje kolege odavde (povremeno dolazi da operiše, kao gost), ima još jedna mala dama, internista iz Nemačke, i još jedan (maksilofacijalni) hirurg iz Ingolstadta, još jedan (oralni) hirurg iz Norveške, još jedan iz Italije, jedan hematolog iz Norveške, jedan doktor nauka javnog zdravlja iz Finske (inače, neurohirurg!)….
To je samo moja generacija.
Ne jedna ili dve kasnije ili ranije.
‘Ajde da mi neko objasni kako zamišlja da ih vrati?
Ima li taj neko ideju zašto su otišli, kako im je tamo, kako im je na poslu, kako upisuju decu u vrtić, kakva kola voze, kakvim sredstvima raspolažu za rad…?
I dokle ću ja da čitam budalaštine? :)
Ilustracija: http://www.beyondthesea.co.uk/
13/04/2011 at 13:11
Nisam lekar, ni zubar… Ali isto planiram da idem odavde. Svoje znanje i svoje vestine da uposlim preko. Ne zato sto je ovde meni lose, ja sam se vec savrseno dobro snasao.
Nego jednostavno mogucnosti koje mi se pruzaju ovde i mogucnosti koje mogu ostvarim preko su totalno drugacije. Pitanje je izazova na pravom otvorenom trzistu.
Razumem ljude koji zele da ostanu, ali nemam nikakvu grizu savest sto idem. Nije cak za kruhom, nego za onim sto me ispunjava.
13/04/2011 at 13:48
Bottom line je bottom line – budalaština!
Prvo ovoj zemlji ne trebaju stručnjaci i sposobni ljudi. Tačka. Sve ostalo je budalaština.
…Inače, skoro sam otkrila Vaš blog, pročitala SVE napisano i mnogo mi se dopada
Pozdrav
13/04/2011 at 14:09
Bojane,
ja od srca podržavan one koji žele da odu, kao i one koji žele da ostanu.
Viđam više ove prve (preciznije, svaki da po nekoliko u poslednje vreme), to su ljudi koji ne idu bezglavo (kao što su '93., recimo), oni znaju tačno gde će, znaju jezik, znaju kako je, obično se već dopisuju sa nekom firmom ili univerzitetom, oni su "već tamo".
Ja vam želim mnogo sreće :).
Ivana,
hvala najlepše :).
13/04/2011 at 14:22
Ako se uzme u obzir prosečna plata u zdravstvu i pogleda jedan bruto prinos na godišnjem nivou i ako pridodamo tome ceo radni vek (naravno i dalje govorim o bruto računici), dobićete da lekar na našim prostorima zaradi za ceo život oko 180 000 eura. Što znači da bi bilo bolje da sa tih 20 miliona eura pokušaju da zadrže 120 stručnjaka.
A razlika u plati ovde i tamo negde preko bare, jeste što ovde radnik (bez obzira na struku gledano) ne može da potroši platu isto kao i radnik u nekoj ekonomski bolje razvijenoj zemlji, tj nemaju iste uslove trošenja.
13/04/2011 at 15:03
Stajo,
ta budalaština o tome koliko para je "država dala" na stručnjake koji odlaze mi je poseban biser.
Ako zanemarimo moju struku, gde ima strahovito mnogo sveta koji se posle osnovnih studija narednih (i dvocifren broj) godina školovao o svom trošku, sve to smo MI platili.
Pod MI podrazumevam sve zaposlene, i sve bivše zaposlene – moje roditelje, mene, vaše roditelje i vas.
Neće biti baš da me je "država školovala", sve te pare su došle odnekud, da zanemarim sada konkretnu računicu koju ste vi izneli.
Sjajan vam je blog, Stajo :).
13/04/2011 at 15:36
To je placeno kroz placanje poreza pre svega. To je u svakom slucaju primarni nacin punjenja drzavne kase u svakoj zemlji. Hvala na pohvali, misljenje je obostrano. Nastavi sa dobrim radom… :)
P.S.Nema potrebe za persiranjem, mladji sam dosta… :)
13/04/2011 at 15:43
Stajo,
tačno tako – što znači da smo svi mi koji smo se školovali uz rad, plaćali studije na ma kom nivou i slično – praktično dvaput platili svoje školovanje, neki i triput i više puta (da ne gnjavim sad sa detaljima iz obrazovanja moje profesije).
Hvala, trudiću se, stara navika :).
13/04/2011 at 15:51
Ma cela prica o povratku strucnjaka je samo zamazivanje ociju. Bolje bi im bilo da pokusaju da ocuvaju to malo strucnih ljudi sto trenutno obrazuju, mada vidim da i tu rapidno pada kvalitet i da kojesta u nekim granama izlazi sa diplomama..
Ne želi tu niko da se mi vracamo, zato sto znamo vise, imamo vise iskustva i kompetentniji smo od vecine onih koji bi trebali da nas na taj posao prime. Srbija vec godinama unazad forsira iskljucivo mediokritete u svim sferama a oni koji su istinski kvalitetni ne mogu da se probiju jer su pretnja za pozicije onih iznad njih.
O nostrifikaciji diploma da ne pricam… OK je da se polaže ispit za državnu licencu ako hoces da radis kao lekar, zubar, psiholog… ali da te neko vraca na osnovne studije da polažes ispite iz nekih prevazidjenih udžbenika kod profesora sumnjive stručnosti, to je već ponižavajuće.
Mada, mislim da ipak nije sve toliko crno i sa skillsetom i znanjem koji si stekao u inostranstvu uz socijalnu inteligenciju i poslovne sposobnosti, to znanje može i da se unovči u nekoj varijanti sopstvenog biznisa i da se živi sa istim standardom kao i ovde (s tim sto su neke stvari lepse i opustenije u Srbiji). To pod pretpostavkom da se ipak bavis stvarima za koje ti nije neophodna oprema od 20 mil. e :)
13/04/2011 at 16:15
Samo da se nadovežem na post:
Ima, u nas, takvih mnogo, samo bih pomenuo jednog od njih koji je, između ostalog, "izmislio" harddiskove koje imate danas u maxinama (ovo što se mere sa 500GB i više a brzi ko zmajevi).
Tamo (silikonska dolina, ali prava, američka) ima sve. Sve treba shvatiti bukvalno: počev od placa sa 300ha i više, preko kompleksa za život sa "radionicom i opremom za istu" nešto malo skupljom od (svih) instituta u Vinči, do ponude da porodično, turistički, odu u svemir na par dana)…
Kada smo pričali poslednji put, došao je do jedne moralne dileme: "da li da nastavim da radim to što želim da radim, jer ako uspem pomažem uništenje čovečanstva… a uspeću…"
Nego da ne dužim, jedno od izlaznih rešenja te nedoumice mu je bilo da se vrati ovde i da sav svoj rad "donira" državi u cilju razvoja tehologije, privrede, i ostalog u pomenutoj.
Razgovarao sa mnogim nadležnima a odgovor koji mi je izdvoijo kao ključni za ostanak "tamo" je:
"Si ti, bre, normalan?!? Pa kome ja da prodam svu ovu robu ako ti možeš ovde, za tako male pare, da praviš bolju?!?!"
13/04/2011 at 21:03
Samo ću navesti par mojih kolega sa faksa koji su pre prošle nedelje otišli da rade u Facebook! Da li država može da ih plati i da im obezbedi posao da bi se vratili? Neka lepo za tih 20 miliona kupe još jedan leteći tanjir, da špijuniraju ljude u dijaspori. :)
13/04/2011 at 21:21
Ne gubiti vreme, ne trošiti snagu. Mi smo godinama daleko, ne od povratka onih koji su otišli, već od ostajanja i minimalnog preživljavanja onih koji ne mogu da odu.
Ovde bolje neće biti sledećih par godina. Zašto to vreme ne bi proveli na putu? …a posle, sami odlučite. Budite praktični, a ne sentimentalni. Patriotizam nema veze sa sentimentalnošću.
13/04/2011 at 22:23
Izvinite, ja malo kasnim, pa me zanima gde je onaj tekst za mene :)
14/04/2011 at 04:43
Nikolina,
da potpišem od reči do reči.
Ne znam šta bih dala da ste mi bliže, kao i kolege koje sam nabrojala, kao i mnogi drugi.
Čak i kad bi ti ljudi želeli da se vrate, čak i kad bi država želela da ih podrži – oni nemaju više gde, niti s kim.
Znam da je tako u mom poslu, a smem da tvrdim da je i u vašem.
U mom poslu, da ne govorim o medicini u širem smislu, postoje cele "nove" oblasti kojih kod nas nema, niti ko radi na tome da ih IKAD bude.
Jedino ne mogu da se složim da su za privatnika neke stvari lepše i opuštenije u Srbiji :), ali to je sasvim druga priča…
Noćna Ptico :).
Videh u životu i par takvih (Microsoft, Yahoo, rođak profesor na MIT). Tu nema šta da se kaže…
Nazarećanine,
ni tvoje moći ne znam koliko bi pomogle :).
Tokugawa,
moje mišljenje je da smo sada već decenijama daleko, ne godinama.
Decenijama jer nama treba jako mnogo vremena da još jednom iškolujemo kvalitetan kadar, koji će da iškoluje kvalitetan kadar. Ne mislim samo na stručno znanje, nego na sve od početka kako treba da bude, sa sve odnosom prema radu…
Sunašce,
'ajte me podsetite :).
14/04/2011 at 06:39
Postoje svuda cele nove oblasti kojima se jedva saka ljudi u svetu bavi…pa i ova moja sajberpsihologija je jedan takav naucni zvrk :D Za razliku od prirodnih nauka gde istraživanje podrazumeva mnogo novca i ulaganja u društvenim naukama ulaganja su mnoogo manja, samo treba elana, dobre volje kreativnosti i znanja. Steta je samo sto neke prilike niko ne prepoznaje i ne koristi a univerzitetski profesori baljezgaju kako je tesko publikovati u drustvenim naukama jer nema dovoljno tema (!!).
Za privatnu praksu, nismo se razumele..znam dobro kako izgleda privatni posao u Srbiji (firma sa 50 plus programera, kad smo se prvi put vratili tu). Mislim generalno na tempo života i neke svakodnevne lepe stvari..koje valjda vidis samo kad si malo dalje :D
14/04/2011 at 08:48
Nikolina,
izvinjavam se – vi od svih ljudi znate kako je lako pogrešno razumeti nekog online :).
Na žalost, i te neke lepe stvari unaokolo se gube velikom brzinom; mesecima viđam samo očajne, deprimirane, apatične, pesimistične… I još uvek ide na gore.
Što se tiče vaše nauke, ne znam šta da vam kažem; vi znate da ja volim i cenim vaše kolege ovde i imam jako lepu komunikaciju sa njima, međutim – kao posmatrač sa strane – vidim isto što i na mom fakultetu.
Nizove vrata sa istim prezimenima, neke ljude koji su decenijama profesori koji mrdnuli nisu, a da "iznebuha" imaju tri rada publikovana 2010., i sve ostalo što znate.
Nećete zameriti, ali moje mišljenje kao laika je da ovde sajberpsihologija (i sve povezane nauke) ima šansu tek kad Velika Imena shvate da internet postoji i da je vrlo značajan (mislim primarno na svoj fakultet).
Ako profesor kvalitativne analize, koji nadugačko predaje nr. upitnike, ne zna šta je web (HTML) survey (lekar, na mom fakultetu) i neprekidno me vraća na mail anketu, popis, registar i koješta, onda dalje nemamo šta.
To što "nema dovoljno tema" je isto kao i u mojoj struci; po meni, problem proizilazi i iz tih decenija negativne selekcije, i iz i danas trajućeg davljenja neke nove misli, novih lica, mlađih (i – verovatno – ugrožavajućih!) generacija…
14/04/2011 at 09:00
Tokugawa,
još jedna reč: neki dan sretoh jednog kolegu, malko starijeg od mene, koji je završio i medicinu i stomatologiju, specijalizirao jednu zahtevnu hirurgiju, inače vrlo pametan čovek koji je svaku mrvu znanja zaradio i zaslužio, profesor.
On mi reče sasvim ozbiljno kako je svojim studentima i kolegama rekao ovako:
Ako mu pozli pa ga donesu u urgentnu, ne dao Bog, i ako ga ko prepozna – a unaokolo nema nikog ko je diplomirao PRE 1990. godine, da ga samo šutnu u stranu.
Ako krepa, Bože moj, a ako mu bude bolje, onda će sam da traži ko će da ga leči.
Ovo može da zvuči nepravedno prema vrlo čestitim mlađim kolegama, ali verujte da nije tako daleko od istine kako bi čovek u prvi mah pomislio.
Dakle, još uvek tvrdim da nam treba daleko, daleko više od 2-3 ili čak deset godina da iškolujemo kvalitetne ljude, koji će (Bože zdravlja) dalje da školuju još bolje od sebe.
Za tako šta treba BAŠ jako mnogo toga da se promeni….
14/04/2011 at 09:32
Te njihove parole služe da im vreme prodje i da zamajavaju narod. Jasno ti je da ti slogani zvuče jako lepo, optimistički, uspokojavaju. Naravno da su deo predizborne kampanje. Ti si postavila niz odličnih hipotetičkih pitanja, koja ti pružaju sve odgovore i onda ti postaje sasvim jasno, o čemu oni pričaju. Srbija TM.
14/04/2011 at 11:00
Pa ono gde treba da mi objasnite zasto ste vi opasna gospodja :)
14/04/2011 at 13:00
Miki,
ja sam praktičan čovek; čim mi neko da problem, ja počnem da mozgam kako dalje. Ako je problem samo "problem", politička frazetina, onda ne treba to ni čitati :).
Zato i rekoh – kud i čitam budalaštine :).
Sunašce,
izvol'te :).
16/04/2011 at 23:06
I ja radim na Univerzitetu u Francuskoj!!Kakvo vracanje,ljudi!!! Bas da vidim sta ce mi i KO ponuditi??!!!!