Potencijalna tašta

Kad ćerka ode da živi s momkom, onda imam potencijalnog zeta, jeltatkotakoje :).
Samim tim, ja dođem potencijalna tašta.

Ja u šali kažem i “zet u pokušaju” i “tašta u pokušaju” – pošto za mene, staru gardu, dok se neko formalno ne venča to dođe otprilike kao da smo samo ušli u kvalifikacije :).

E sad, nevolja je u tome što je to za mene potpuno nova uloga, znate.

S jedne strane, verujte da nikad nisam ni razmišljala o tome kakav taj neki zet treba da bude, niti sam “crtala” nešto na tu temu. Mislim, nije moja stvar.

S druge strane, ja sam roditelj jednog i to ženskog deteta, dakle – slabo nešto znam kako s muškom decom, i kako to uopšte ide.

Onda sam malko promislila, lepo posadila momka i rekla mu:
Vid’ sine, ovako: pošto je za mene ovo nova situacija koliko i za tebe, bolje da se odma’ dogovorimo.

Ja imam sledeća tri pravila:
1. Gledam svoja posla,
2. Gledam svoja posla, i – kao ključno:
3. Gledam svoja posla.

Nisam nimalo sklona da se bavim time kako vi živite, od čega, zašto, na čega trošite pare, da li perete sudove ili ih bacate kroz prozor, ko kome kuva ili ne, i sve tome slično.
Uopšte, ali UOPŠTE ne razmišljam o takvim stvarima.

Ukratko, sine: ako ti nešto treba ili ‘oćeš nešto od mene, lepo pošalji SMS i kaži šta bi, direktno i bez ustezanja, ako ikako mogu – biće kao za moje dete.

Momak je samo trepnuo, široko se osmehnuo i sve primio K znanju :).

Mislim, ja sam vam onako – no-nonsense vrsta osobe.
Sa mnom je vrlo lako komunicirati ako je direktno i jasno, no strings attached, stvarno.
Sve suprotno – sa okolišanjem i manipulacijom i tim rabotama, ne samo da me zamara, nego ima zle posledice, momak ukopčao trenutno.

E problemi su nastali kasnije.

Došao dečku rođendan… Šta ću sad?
Da mu kupim novčanik – to je naumila ćerka. Da mu kupim knjigu – šta? Znam da čita, ali sam viđala samo stručne knjige, veze nemam… Ja još malko promislim, i lepo izvadim najveću Zepter šerpu.

Napravim sarmu – znate ONAKO.
Kao kad Sosa kuva :D.
Mnogo “začina” (moj muž butkicu, dimljenu slaninu i slično u sarmi zove začinima), mnogo sarme, kuvano desetak sati, kupus – providan.

Nazovem, pitam kad je zgodno da dođem da čestitam, zovem taksi…
Taksista je posle 100 m pitao šta to TAKO miriši, a do ćerkine zgrade je već došao do pitanja – da li sam slobodna…:)

Kako god, moj zet se očarao – niko srećniji :).
Znate, poveliki je dečko.
Osim što je poveliki, jede kao ala.
A gledala sam kako jede i procenila da je više “tip sarma” nego “tip torta” – rešen problem :).

Onda namislim da mu kupim majicu.
Ćerka donese njegovu staru košulju, premerim, napišem mere, i sad mislim kakvu.
Aman.. KAKVU?

I onda se setim: odrasla sam kao jedina devojčica u 3-4 ulice. Ako neko zna kako muški svet razmišlja po pitanju garderobe, ta sam :).
Nađem jednu majicu odgovarajuće veličine, pitam muža kako mu deluje (ekstra :), kupim, zovem zeta da navrati minut, ništa ne govorim.

Jao, kako se očarao :).

Mislim, “frag out” ga odlično opisuje :D, nije moglo da omane.

I tako, so far so good :).

Zasad nam ide dobro – ćerka ponekad kaže: lepo je kad čovek ima mušku mamu pa se dotična dobro slaže sa zetom…:).

Sledeće je podvarak :).
 
Ilustracija: ©Zubarica.