Pre mnogo godina, muž me je (oko ponoći) odvezao u porodilište, i vratio se kući.

On i moj matori su se u prvo vreme bodrili rakijom (znate one posebne, zakopane u zemlju decenijama ranije), a onda su seli da gledaju film.
Znate onaj fazon – “nije mi ništa” :D.

Tu negde oko 5 ujutru je obojici krenulo malko srce da preskače, ali srećom – javili su im da sam se porodila, tako da niko nije dobio srčku.

Posle sam ih pitala koji film su gledali (Apocalypse now) – NE SEĆAJU SE :).

Jedna koleginica je osetila trudove usred noći. Probudila je muža, trezveno uzela ranije pripremljen paketić za porodilište, obukla se…
Muž – oštar, inteligentan inženjer, uspešan poslovan čovek.

Na brzinu je voljenu smestio u kola – na Limanu I, dao gas i posle slaloma se sjurio – u dvorište stanice saobraćajne policije u Miše Dimitrijevića.

Bunovni policajci su naoružani poizletali u dvorište, i videli da iz kola sa ugašenim motorom (i upaljenim svetlima) izlazi vesela trudnica sa molbom da je odvezu u porodilište :).

Nju su odvezli, a muža su napojili sa par rakija i pustili kući.
Na ovoj slici možete videti crvenu liniju koja spaja njihovu ulicu i porodilište – kružić je policijska stanica gde je čovek odvezao svoju trudnicu.

porodilje i njihove jače polovine

Pazite – policijska stanica je bar kilometar ULEVO od prave linije koja povezuje njihov stan i porodilište… A srećni taja je rođeni Novosađanin :D.

Drugu koleginicu je muž – isto tako brzo, sigurno i samouvereno – odvezao u dvorište kafane koja radi 24 sata…
Doduše, vrlo blizu porodilišta, pa je ona lepo sama otišla u susednu ulicu, a srećni budući taja je ostao oko 2 ujutru da visi za šankom, tešen od lokalnih profesionalaca :).

O tome koliko je srećnih budućih tata ostalo da čeka u kolima, da noći na klupi u porodilištu, odvelo kuma u burekdžinicu na rakiju (da časti :), bolje da ne pričam.

Ili ćemo o povratku?

Meni je muž doneo sve što žena treba da obuče kad izađe iz porodilišta: grudnjak, potkošulju, haljinu, najlon hulahopke, laki mantilić, odgovarajuće cipele.
Primetili ste da nešto nedostaje?
Gaćice.

Ma šta, imala sam najlon čarape, jaka stvar, a i bio je baš lep sunčan dan, kraj februara :).

Jednoj koleginici muž nije doneo cipele, drugoj je sve doneo, ali je došao peške (blizu stanuju, pa mu nije palo na pamet da žena možda teže hoda :), trećoj je doneo KOFER stvari da sama izbira šta bi ona volela….

Jedan kolega porodilji od odeće nije poneo ništa, ali je zato doneo šerpu sarme i buket ruža. Po njemu – najveći znak ljubavi ikad viđen od strane muškog bića :).

I tako.

Kako da vas čovek ne voli? :)

(Kolega je lekar u USA)
 
Ilustracija: http://www.allinea.com/blog/

Pročitajte i ovo: