Pogledajte MENE!

Zamislite jedan gradić u kojem NEMA pasa i mačaka lutalica.
Gradić ima azil – jedno mestašce na periferiji koje im je grad dao, jednu staru malenu kuću da se smeste, i to je to.

Onda su oni našli volontere, sve spremili, napravili maleno jezerce (za kornjačice), svojim dobrovoljnim radom napravili još “kaveze” za mačke, pse, morske prasiće, ptice….
Zelenilo je prekrasno i odlično održavano, mestašce je pored reke.Sada “glavna” kuća – u kojoj je “recepcija”, izgleda ovako:

E, sad, koliko sam ja mogla da shvatim, oni rade ovako…

Po radnjama postoji staklena kutijica (ili mali “kavez”) u koje ljudi usput mogu da stave neku paricu, a spuštaju i hranu za pse i mačke..

Azil ima “vikend akcije” tipa – “dođite da se mazimo”: ulaznice se ne naplaćuju, a kad neko dete ili odrasli dođe, i vidi ovako neke – mislite da će otići sam kući? :)
Taman posla.
Uzeće ih kad-tad :).

No, nisam to htela da kažem: azil ima:
– pansion za životinje (gde će biti u sigurnim rukama i voljeni, verujte – samo da vidite zaposlene),
– dresuru životinja i učenje “lepom ponašanju” (tu postoji i neka vrsta “socijalizacije” za nađene životinje),
– dnevno ažuriran sajt,
– slike i priče o životinjama koje su našle (srećan) dom (kako vidite, fotografije su izvanredne!),
– odgovaraju na mailove (odmah),
– odraše se od traganja za donacijama, volonterima… i sve nalaze bez otpora, verujte,
– imaju knjigu gostiju…

Pazite, ovo nije dranje kože i otimanje para od ljubitelja životinja; sve je besplatno, sve je vaša dobra volja – a samo kad vidite te ljude, sve vam je jasno.

OSIM TOGA, koliko ja znam, ne samo da ih grad pomaže (vrlo skromno), nego su i npr. veterinari oslobođeni poreza u visini iznosa donacije azilu.
Znači, postoji i sistemsko rešenje u ovoj priči…

ŠTA JE POSLEDICA:
– nema pasa ni mačaka lutalica,
– ko ne zna više šta će sa životinjom, iz ma kojih razloga, ne izbaci ga na ulicu, nego dovede u azil,
– oni zidaju novi zgradu – od donacija, poreza, sa volonterima – gde će životinjice imati smeštaj kakav treba (mada je i ovako da se zapanjite).

Ovaj azil me je uvek impresionirao kao živi primer kako neko može ozbiljnim, pametnim, organizovanim radom, sa malo podrške države i grada, tokom godina da napravi čudo.

Njihova komunikacija sa posetiocima sajta je impresivna; jednom su stavili ovu sliku:

…i napisali:

Molim vas, sledeći put samo zazvonite na kapiju… Volećemo ga kao svoje, ali da ne stoji dugo na zimi.

P. S. Grad ima status grada, ali ima oko 16.000 stanovnika, da ne bi neko mislio da je Ženeva…:).

Ovo su neki od najnovijih stanara – lepo piše: POGLEDAJTE ME :).