Kad neko želi da otvori stomatološku ordinaciju, čeka ga sledeće.

PREDRADNJE I BANALNE SITNICE
Treba samo da postoji odgovarajuća diploma, položen državni ispit, da je stomatolog upisan u imenik Komore i da ima licencu.
Što se tiče opreme i prostora, dileme nema.

Postoje vrlo jasni propisi kolika treba da je ordinacija, koje uslove da ispunjava (visina 2.80 m, sam radni prostor bar 14 kvm itd.), gde da bude topla voda, dve kvake do WC šolje itd.

REGISTROVANJE RADNJE
E, ovde nastaje veselje.

Za otvaranje ordinacije vam treba sledeće:
1. Uverenje o opštoj zdravstvenoj sposobnosti osnivača radnje.
Ukratko, 2.600 dinara i najmanje jedan dan (laboratorija i pregledi).

2. Dokaz o stručnoj spremi.
Overena kopija diplome i uverenja o položenom stručnom ispitu.

Ako uzmemo da ovo već imate, overa ova dva papira košta 2×340 + 2×30 din administrativne takse.

3. Rešenje o upisu u imenik Stomatološke komore.
Ne znam pošto je to sada i koliko se čeka, ali mi smo tada (2009.) platili muški i čekali 8 meseci.
Uzmite u obzir da sada naša Komora radi “napola”, dakle – da dugo nije radila, i da još neke stvari ne funkcionišu kako treba…
Overa kopije: 370 dinara.

4. Licenca.
Važi kao gornje. Ne znam koliko se sada plaća, ali čeka se vekovima. Pod uslovom da već imate licencu, overa kopije 370 dinara.

Licenca je poseban problem – dobija je onaj ko je ZAPOSLEN.
Kako nezaposleni, dakle – onaj koji otvara ordinaciju – može da priloži licencu, nisam razumela.

5. Dokaz o radno-pravnom statusu.
NSZ stomatologu da uverenje da je prijavljen na evidenciju, jedan dan.

6. Uverenje nadležnog suda da stomatologu sudskom odlukom nije izrečena krivična sankcija – mera zabrane obavljanja zdravstvene delatnosti.
Kad podnesete zahtev i platite 190 dinara (za nezaposlene besplatno), uverenje dobijete prekosutra.
Tri dana.

7. Uverenje nadležne Komore da radniku nije izrečena disciplinska mera zabrane samostalnog rada.
Platite 200 dinara, date molbu napismeno, i čekate – rok im je 15 dana. Obično se ovo uverenje dobije za 20 dana.

8. Dokaz o ispravnosti obezbeđene propisane opreme.
Za novu opremu – garantni list, za polovnu – potvrda ovlašćenog servisera o ispravnosti opreme. Jedan dan, nepoznato para.

9. Dokaz o pravnom osnovu korišćenja prostora.
Dokaz o vlasništvu, ugovor o zakupu i slično. Par dana plus nepoznato novaca, hajde da kažemo 500 dinara za takse, overe i to.

11. Skica prostora.
E, skicu mora da napravi ing. arhitekture sa licencom, od zvanično opunomoćenog projektnog biroa.
Nekoliko dana + od 100 eura pa naviše.

12. Dokaz o izvršenoj uplati takse i troškova postupka.
Otprilike 23.500 dinara ukupno.

Sa zahtevom se sve ovo preda Inspekciji, oni izlaze na teren i “primaju” radnju u roku od 2-3 dana do par nedelja.
Kada stomatolog od njih dobije rešenje, plaća (opet) taksu APR-u, podnosi zahtev s ovim dokumentom i još ponečim i čeka APR rešenje.

Ukratko:
Ukupno bar 40.000 dinara, pod uslovom da stomatolog ima licencu i upisan je u imenik Komore.
Otprilike 40 dana čekanja na sve i svakog, pod uslovom da sve ide BRZO, odnosno da ih stomatolog zove svako malo i redom moli da bude brže.

IMAJTE U VIDU DA JE ZA SVE OVO VREME STOMATOLOG NEZAPOSLEN, dakle – ne radi, nema od čega da plaća struju, vodu i slično, kao i da su nezaposleni oni koje budući srećni vlasnik radnje misli da uposli (stomatološka sestra, kolege itd.).

O tome kako može da kupi opremu kao nezaposlen – dakle, kao fizičko lice, odnosno – kako može da dobije privremeno rešenje, pa da tako kupuje opremu (kao pravno lice) bolje da i ne počinjem.

Posle dobijanja APR rešenja, novopečenog preduzetnika čeka:
– kupovina i fiskalizacija kase, GPRS-a i ti troškovi,
– otvaranje računa u banci,
– zapošljavanje nekog,
– prijavljivanje radnje (kao korisnika) Toplani, Elektrovojvodini, Čistoći, Telekomu itd.
– sklapanje Ugovora o sanitetskom prevozu, uklanjanju medicinskog otpada,
– prijava reklama (ako postoje) ZIG-u i odgovarajuće takse, molbe, čekanja… itd.

I da ne gnjavim, ima (uz posao) još mesecima da se šeta unaokolo.

Zašto ovo pišem…

Nije istina da stomatolog koji otvara ordinaciju leži na parama, i da jedva čeka da da državi još nekoliko stotina eura na papire – tim pre što ne može da počne da radi i da “vraća” novac.
Obično su to ljudi koji su se izuli za opremu i lokal, i žele što pre da počnu da rade.

Pošto verujem da je slično sa svim drugim početnicima koji otvaraju radnju, da pitam:
Zar državi nije u interesu da zainteresovani počne što pre da radi?

Da li je državi u interesu da birokratija uzme što više para, a da preduzetniku ne uzme porez i doprinose bar za mesec-dva?

Koliko sam razumela, za otvaranje firme (tipa DOO ili tako) je potrebno 100 dinara i lična karta, da ne govorim tek o tome što to možete i sa osnovnom školom, verovatno.

A šta kažete – vlasnik firme (za razliku od vlasnika radnje) ne odgovara ličnom imovinom za dugove “svog” pravnog subjekta?
Podsticaj preduzetništvu, nije šala…

Ilustracija: http://stumpyheaven.blogspot.com/2012_12_01_archive.html