Pre neku godinu nama dođe dopis da treba sa odgovarajućom ustanovom (konkretno, lokalni Dom zdravlja tada) da sklopimo ugovor o obezbeđenom sanitetskom prevozu.
Odem u pravnu službu Doma zdravlja, naiđem na jednu finu, postariju pravnicu, i onda razgovor ide ovako…
– Dobar dan, ja sam htela da pitam za sklapanje ugovora o sanitetskom prevozu.
– Dobar dan, za to vam treba (nabraja dokumente) i pečat radnje.
– U redu je to, nego – mislim, čemu to služi?
– Pa… vidite, gospođo, ako nekom u vašoj ordinaciji pozli, a vi ne možete da mu ukažete pomoć, onda imate ugovor sa našom službom da će da dođe, da mu ukaže pomoć i preveze ga na kliniku.
– Čekajte – želite da mi kažete da ako nemam sklopljen ugovor sa vama hitna NEĆE DOĆI na poziv?
– Pa doći će, normalno.
– A zašto onda meni treba ovaj ugovor?
– Tako piše u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti (pokazuje mi Zakon).
– I koliko to košta?
– Pa… Vidite, vi ćete to plaćati 1.000 dinara mesečno, znate – to je jedan paušal…
– MOLIM?!
– Da, ali vidite… Usluga košta oko 3.000 izlazak, plus cena intervencije na licu mesta – prema cenovniku…
– Bez obzira na to što je pacijent možda redovno osiguran i ima zdravstvenu knjižicu?!
– Pa da.
– Dakle, ako pacijentu pozli, i meni i njemu se više isplati da ga iznesem na ulicu, pa da zovem hitnu, odneće ga “na knjižicu”, jel’ tako to dođe?!
– Doktorice, nemojte biti bezobrazni.
Tek malko kasnije sam shvatila u čemu je stvar.
Pošto se u zdravstvu “skida” ko god može sa budžeta, i “ide na tržište”, kako to kolege kažu, to je potkačilo i sadašnju “urgentnu”.
To, uprošćeno rečeno znači da što više rade za “gotove pare”, a što manje para da “vuku” iz budžeta; pošto je (osim stomatološke zdravstvene zaštite) i urgentna “gurnuta” na tržište, “neko” se lepo dosetio i ovom mehanizmu.
Jer vidite – u tom momentu je u gradu bilo oko 450 stomatoloških ordinacija – puta 1.000 dinara, eto vam.
A gde su sve ostale ordinacije, laboratorije, Bog zna ko sve ne ko takođe ima kontakte sa pacijentima i ko je obavezan da sklopi ugovor sa urgentnom.
A urgentna je u tom momentu imala oko 200 zaposlenih – dakle, eto njima plate da prstom ne mrdnu.
Molim da me neko ne razume pogrešno: imam vrlo drage prijatelje u urgentnoj, to je proklet posao, i ja im želim da imaju 20 puta veću platu nego što je imaju.
Ali ovakve “mere”, koje – kako rekoh – uvek i najviše idu preko leđa pacijentima…
Zaključak donesite sami.
Ilustracija: http://www.swhealthcaresystem.com/hospital-services/emergency-department
10/12/2010 at 07:20
Ao, ne kažu džabe da je nekad bolje ne znati.
Znam ja da svuda ima svega i svačega, al' još je gore kad saznam šta tu sve spada…
Eh, Srbijo.
10/12/2010 at 07:42
E, Šovljo, ja kad kažem da "mora negde da izađe" i da mnoge stvari nije zdravo znati, niko mi ne veruje….:((.
Trenutno je "mrtva lopta" po ovom pitanju, jer Zakon zaista kaže da nam to treba, ali ne piše i da se plaća, tako da je stav inspektora i SLD da se ne plaća, videćemo još kako će biti…
10/12/2010 at 09:33
Bože sačuvaj. Kao što kažeš, ljudima u urgentoj želim što veću platu i što manje posla, ali ovo je van svake pameti. Kada sam čula da u Nemačkoj ako vidiš čoveka koji je pao na ulici i pozoveš hitnu, to znači da ti snosiš troškove koji uslede i ako ne poznaješ povređenog, čudila sam se, a po svoj prilici tako će biti i kod nas. Ma više me stvarno ništa ne čudi.