…a dooobro vodite računa i da ne uspete, saklonibožeisačuvaj.
Prvo, problem je što ćete imati more jedno kritizera i oponenata, to je tako normalno, to zna svako živi.
Kako svi znamo, mišljenje je kao onaj deo tela, svako ima jedno, na to ne vredi obraćati pažnju.
Mišljenja laika, po mom dosadašnjem iskustvu, treba pažljivo saslušati uvek – ali dvaput promisliti šta je zapravo iza tog stava.
Drugo – stručnjaci će se ostrviti na vas.
Nije bitno da li su “stručnjaci” ili pravi autoriteti u svom polju, neće propustiti da vas ocrne i sapletu na ma koji način.
Uopšte nije bitno da li vam samo neće pomoći kad zamolite, da li će (čak i fizički) pretiti vašim saradnicima (i to iz sasvim nezavisnih institucija), da li će direktno da vas onemoguće…
Ali neće ponuditi makar mrvu saveta ili pomoći.
Isto tako, što je meni uvek bilo posebno interesantno – neće nikad, ali NIKAD, doći i reči vam u oči: brate sestro, to ne valja ništa, ja te neću podržati jer je u pitanju ordinarna glupost.
Ili – neće doći i reći: to je moja specijalnost, angažuj me, plati, pa ćeš da vidiš kako sve može da poleti…
I treće: odmah ćete videti ko su vam prijatelji.
O, to ume da bude bolno.
Sa svakim korakom napred ćete videti odmah ko vam od srca želi dobro, a ko vam od srca želi da slomite vrat.
Pre hiljadu godina, kad sam diplomirala na osnovnim studijama, moji (ponosni) starci su napravili jednu gala večeru za svoje prijatelje.
Dva bračna para nisu došla.
Nije za priču kakvom decom su oni mogli da se “pohvale”.
Kasnije je to sačekalo i mene kao roditelja.
I kao doktora, i kao čoveka, i kao ženu, i kao preduzetnika, i kako god hoćete.
Sa svakim korakom napred – ili nazad, jer je i tako bivalo – odmah gubite “prijatelje”.
Ili, ako ćemo da obrnemo sliku: ne obraćajte pažnju, gledajte da napredujete, da učinite nešto dobro i korisno.
Kako reče naš pokojni premijer: radite na sebi, naučite nešto, uradite ma šta dobro i korisno, onda vaspitajte svoje dete i pokušajte da načinite čoveka od njega, dalje okrečite i sredite malko stan, pa onda popravite ta ulazna vrata, posle doterajte baštu, pa sredite sve na svom radnom mestu, pa onda izađite na ulicu i pokušajte da učinite nešto dobro, lepo i korisno za sve ljude.
Ako ste ikad bili u ma kakvoj dilemi po pitanju toga kako vas gleda rodbina, prijatelji, komšije, ko će vas podržati, a ko ne – ovom metodom ćete namah doći do prave, ogoljene istine.
I – srećno.
For the record: ja ću vas uvek podržati :).
Ilustracija: http://digitalmarketing.ac.in/digital-marketing-success-mantra/
28/06/2011 at 09:04
Poznato mi je to gubljenje prijatelja. Kažu i u dobru i u zlu, a nekim čudom neki su bolji prijatelji u (tvom) zlu..a kad ti krene dobro onda se nekako stvari promene. Ali i to je zapravo jako dobro jer se neke stvari konačno razreše i na kraju priznate sebi ono što ste u stvari sve vreme negde duboko i osećali – da te osobe i nisu bile vredne vremena i truda.
A podrška… lepo ju je imati, ali nekad se desi da je nemate čak ni od najbliže porodice (jer prosto misle da nešto zaista ne može i neće valjati, barem to tako izgleda iz njihovog ugla). Na kraju smo ipak sami sa sobom i svojim uverenjem da li radimo pravu stvar.A ako radimo stvari dodju na svoje mesto, pa i najveci pesimisti priznaju da nisu bili u pravu.
28/06/2011 at 09:06
:)
Znam da znate, zato se i smeškam :).
Hvala :).
28/06/2011 at 09:28
Zanimljivo je da se gotovo isto desava i kada je situacija obrnuta. Kada jesi na nekoj poziciji, kada jesi, uslovno receno, neko i nesto, da bi zbog samovolje nekih osoba ostao bez te neke "pozicije". Odjednom, dosta "prijatelja" se ne seti ni da te pita kako si, da ponudi eventualnu pomoc. Naravno, to su upravo oni koji su bili "najbolji prijatelji" kad god je nesto trebalo da se uradi. Daleko od toga da oni nisu pomagali nazad, ali je velika koincidencija da su se izgubili bas onda kada ti se desi da nasilno "zakoracis" unazad.
28/06/2011 at 09:47
Jeste, komšo, to je sa svim položajima i profesijama gde čovek prominira, gde ljudi misle da će imati koristi i sve slično.
Meni se (kao doktoru) npr. ponekad desi da nekom ne mogu da pomognem iz objektivnih razloga (nema vode, daleko sam 900 km od ordinacije ili slično), to se odmah shvata lično, interpretira bezobrazno (neradnik sam i tako to), i nadalje ne komunicira, u idealnom slučaju.
U manje idealnom slučaju, zavisi od okolnosti, gledaju i da zabodu nož u leđa, pa da malko i okrenu, čisto da bude veća rupa :D.
Hvala na poseti, kolega :).
28/06/2011 at 12:17
o, da.
"kad je muka, gde je đuka?
kad je8ete, đuku ne zovete!" kako ono kažu lale, jel'te
više puta iskusila na svojoj koži
da izjave saučešće, javiće se i znani i neznani
da kažu: bravo! javiće se samo odabrani
hvala im :)
i hvala, zubarice
28/06/2011 at 13:17
Najslađe je kad sami otpadaju od muke oni koji sa mojim uspehom imaju problem. Zbog njih sam sve uspešnija i uspešnija… Kod mene je inat zaebana igračka :)
28/06/2011 at 14:05
Na sve te situacije, i u plusu i u minusu, navikla sam -iskusila.
S obzirom da "brzo učim" i usvajam gradivo, nemam nikakav problem.
Neka njih, neka mene. Kome je lakše-teže, sam u svojoj duši najbolje zna.
Možda se varam, ali ma kako meni bilo teško, mislim da je njima teže:)
28/06/2011 at 14:16
Sandra, Anja, Snežana,
hvala mnogo.
Ali jeste, BAŠ je skroz kad otpadaju od muke :D.
Jeste, inat je vrlo zaebana igračka :).
28/06/2011 at 19:04
“Life can only be understood backwards; but it must be lived forwards.” Soren Kierkegaard
28/06/2011 at 21:32
Imam amandman na drugi deo rečenice "Sa svakim korakom napred ćete videti odmah ko vam od srca želi dobro, a ko vam od srca želi da slomite vrat". To ne važi, osim ako neko nije jal vidovit, jal sjajan psiholog. Ja, na žalost, nisam ni jedno ni drugo. Ja ih prepoznam tek kad slomim vrat… ;)
28/06/2011 at 21:40
Ja se pređem redovno i svaki put iznova…
28/06/2011 at 21:51
Vidim da si stigla do momenta kad si izasla na ulicu i pokusavas da ucinis nesto dobro, lepo i korisno za sve ljude!
Ja cu te podrzati iz sve snage, jer ne vidim te stvari tako kao da su prema meni usmerene, vec zelim da ih poguram sopstvenom aktivnoscu.
28/06/2011 at 22:08
Lajavi,
nedostaješ mi na tviteru :).
Pedya,
ja obično brzo osetim koga treba da se klonim, mislim na ozbiljnije opasnosti. Ako smem da kažem, mislim da je to više neko "žensko" poimanje ljudi i okolnosti – videla sam bezbroj puta da se moj matori zaleti u nešto na čega mu keva odmah kaže da mu ta osoba nije (pravi) prijatelj, i to i bude tako, iako se znaju 30 godina.
Mada, mislim da ljudi sa strane generalno bolje vide nego mi koji se trenutno time bavimo :).
Dejane,
lako je tebi, ti imaš ONOLIKOG alter ega :). Samo da ga slušaš :).
Miki,
hvala. A osim toga – h-v-a-l-a :).
Doduše, prvi put sam izašla na ulicu 1997., ali pravila se stalno menjaju, a onaj koji sudi ima vezane oči…:).
28/06/2011 at 23:08
@zubarica
To mi ni keva u zivotu nikada nije rekla :DDD
Ti meni ne nedostajes jer te tajno i stalno citam dok ne vidis :PP a komentarisem bas kada moram
apropo tvog teskta citah skoro knjigu "Erlend Lu – Dopler" i plakao sam od smeha. Radi se o samoci u zivotu, kvazi prijateljima i begu od ljudi. (mozda mi se svidja jer sam se nasao i u prici i u narativnom duhu knjige).
Video sam danas Brajsona, ali nisam imao para da kupim, kupio sam nesto drugo pa nije ostalo i za to. A citah kao klinac slicnu takvu knjigu "Isak Asimov – uvod u nauku", vrlo slicne teme i razvoj knjige. Stim sto je Asimov dosta star, mozda 20 godina, ovaj Brajson je aktuelniji.
29/06/2011 at 06:05
Lajavi,
a kome bre zubar nedostaje, ako ćemo fer :).
Hvala još za knjigu, a Brajson je duhovit, ali oštar, i zna odlično o čemu priča.
Naiđi opet, samo kaži 'mah-mah' :), da znam da si tu.
29/06/2011 at 11:39
@zubarica
Ih kako kome da nedostajes?
Pa pacijentima i eto da nema tvog bloga ne bih imao sta redovno da citam :)