Ogovaranje inženjera

Rekoh već u jednom komentaru da se na poslu izuzetno dobro razumem sa inženjerima, mada se to može reći i za većinu pacijenata sa tehničkim obrazovanjem ma koje vrste.

Sad, da bi se ovo razumelo, moram prvo inženjerima da objasnim kako oni razmišljaju…:).

Moj utisak je da inženjeri imaju… sistematičan pristup problemu, kao prvo.

Kad gledam ljude koji mi servisiraju računare, recimo, onda gledam kako prvo smireno razmotre šta je, pitaju šta sam (mu :) pre toga radila, i onda sukcesivno eliminišu jedan po jedan mogući uzrok, ako ih ima više.
Mislim, obično ima, da se sad ne hvalim, jel’ :).

Sad, vidite – isto tako i mi funkcionišemo; procenimo simptome (ono što pacijent kaže) i znake (ono što objektivno vidimo), eventualno tražimo nešto od pomoćnih dijagnostičkih metoda (RTG ili sto drugih stvari), zaključimo šta bi moglo biti, i krenemo da radimo.

A – kada radimo, opet sve ima svoj red stvari; kako inženjer prvo npr. otvara kućište računara, tako mi prvo peremo ruke, navlačimo rukavice, pored nas je “pregled” – skup tačno određenih pet instrumenata, sve ide zadatim redom.

Mislim, bila bih spremna da potpišem da inženjeri ma koje vrste isto imaju dijagnostiku, terapiju, prognozu itd. :).
Sa sve predračunom, tehničkim detaljima, tome slično…

Najozbiljnije – moj utisak (kao posmatrača) je da inženjeri isto – postavljaju dijagnozu, kao i mi: recimo – uzrok malfunkcije može biti ili hardverski ili softverski; pošto je “loš” disk već iskopčan, a gospođa zubarica je radila to-i-to, veća je šansa da je registry base…. itd. itd.

Elem, meni je trebalo par godina da shvatim da se sa većinom inženjera razumem više nego odlično :).
Ja sam od onih ljudi kojima je Bog dao dar da umeju nešto da objasne jednostavno, a još ako crtam – oni čak i dovršavaju moje rečenice, ponekad i kod vrlo složenih protetskih radova.

Opaska: crtanje nije zbog njih nego zbog mene :) – neke stvari tako lakše i brže izrazim nego verbalno.

Sa građevinskim inženjerima se sita nadiskutujem o aksijalnom opterećenju prednjih zuba i statici zubnih mostova, sa mašinskim inženjerima o kvalitetu i vrsti plemenitih legura ili čelika koje koristimo, sa saobraćajnim o veznim elementima, inženjeri elektrotehnike jako vole naše pincete i često traže naša karbidna svrdla…:).

Ali uvek ima neki problem, normalno.
Do dana današnjeg nisam uspela da ubedim nijednog inženjera, makar bili i prijatelji 25 godina, da je kod nas mnogo stvari MOŽDA, odnosno – da mi funkcionišemo na daleko manje… “egzaktnim” osnovama.

Mali primer: jedan moj prijatelj, elektroinženjer (on za sebe kaže “sistemaš”, šta god to značilo :), dođe jer ga je BAŠ zaboleo zub.
Čovek ima preko 50 godina, vrlo inteligentan, znatiželjne naravi, nimalo se ne boji ni mene ni zubara uopšte, s te strane nema problema.

Dam mu anesteziju, stavim otrov u zub, kažem da dođe za dve nedelje.

Onda dalji razgovor ide ovako:

– Jel’ sad on mene sigurno neće više boleti?
– Najverovatnije.
– Kako misliš najverovatnije?
– Pa, može da te prestane kad prođe anestezija, a može da te boli i do 24 sata kasnije, znaš.
– A zašto?
– Vidi: otrov deluje samo na živ zub (“živ živac”, jel’). Ako upala duže traje, živac je sve “mrtviji”, te od toga zavisi i kakva će biti reakcija na otrov. Sad, kojom brzinom napreduje upala, to je individualno…

– A nema neki način da se egzaktno utvrdi u kojoj fazi upale je živac?
– Ima. Zub se izvadi, smrzne, nareže mikrotomom na slajsove, pogleda pod mikroskopom, i precizno se zna u kojoj fazi je upala…:).

Eto tako vam to izgleda :).
Drugim rečima, kod inženjera teško ide ono “možda”; oni naginju ka “egzaktno toliko”, i uvek imam problema da im objasnim da je biološki momenat onaj koji nas “minira” u radu…

Jedno od čestih “inženjerskih” pitanja je i – koliko dugo će most od tog-i-tog materijala da traje.
Ako je moguće – egzaktno, kako drugačije :).

Onda im kažem da most, kao takav, ima da traje 300 godina, i da može kolima da se pređe preko njega,  doslovno, ali se desni povlače tokom godina – i da ZBOG TOGA recimo dom zdravlja dozvoljava na četiri godine da se rade nove proteze ili mostovi, a ne zato što je nešto od ovog ili onog materijala…

Mada, kad se naviknu na mene, i kad malko duže pričamo, kao i svi inteligentni ljudi, sve brzo shvate. Ponekad se nikad ne prebace na ono “možda” :), ali bar shvate da mogu da mi veruju, to je pola posla.

Eto, Milane, vama jednog malog amaterskog razmatranja na temu kako neko može naći sličnost između ETF-a i medicine ili stomatologije…:).

Naravno, ja vas i kolege najlepše molim da ne zamerite što sam uzela sebi slobodu da vam “objasnim” kakav je vaš mehanizam razmišljanja :), to je samo moje laičko mišljenje kao dugogodišnjeg posmatrača ljudi. Meni bi bilo drago da mi kažete da li se mnogo varam – hvala :).

A sad nemam vremena da još ogovaram posebno baš elektroinženjere, to ću sledeći put…
 
………
Ilustracije: blog.octo.com, godfrey.com