Nikad neću imati dobar auto :)

Sticajem okolnosti, imam vrlo mnogo virtualnih prijatelja, naravno – vrlo šarolikih :).
Jedno veče mi sa foruma koji inače ređe posećujem stigne privatna poruka: čoveku treba pomoć. Petak uveče.
Normalno, pojma nemam ko je, samo znam nick…

Odmah pošaljem broj mobilnog (to je sada već 21.30), javi se jedan vrlo pristojan, mlađi muški glas, i sad priča ide ovako…

On je mladić od oko 22 godine, kojeg je zabolela jedna gornja jedinica; mladić je otišao kod vrlo poznatog stomatologa u mom gradu, jer je čuo od prijatelja da je taj kolega “nešto posebno”…
Kolega je otvorio zub, malko kao pokušao da ga leči, rekao da je nemoguće, i zakazao momka za operaciju vrha korena zuba – u subotu ujutru.

Sad, mladić se ne plaši toliko – koliko sumnja: da li ima neko drugo rešenje, da li može to i drugačije, itd….
Ja mu odmah kažem da ode ujutru da napravi jedan snimak, ako treba da pogledam i u 6 ujutru – nije problem, pa ću mu reći tačno; ali ovako – na prvu loptu – lečenje gornje jedinice na mladom i zdravom čoveku od 20-tak godina je mačji kašalj.

Dogovorismo se da se vidimo ujutru, da dođe sa snimkom, a meni – matoroj i ciničnoj zubarici je stvar više nego jasna.
Mladić je iz poznate porodice, a cenjeni kolega je naumio da umesto “nekakvog” lečenja (koje dugo traje i malo košta) odmah uzme neku stotinu eura za hirurgiju, jasno kao dan.

Ujutru se vidimo, pogledam snimak – ništa posebno. Probam da prođem pažljivo iglicama kroz kanal korena, vidim odmah gde je greška, da ne zamaram sa zubarskim finesama…

Počnem lečenje, kroz nekoliko poseta ga završim, za par meseci…  Ukupna cena je bila oko 2.500 dinara samo lečenje, i možda oko 1.500 dinara plomba, ne sećam se više dobro.
To je bilo u novembru prošle godine, mladić je i dalje dobro :).

Ali, ima još nešto što moram da kažem, da ne trune u meni :).

Moj mladi pacijent je – kako sam odmah shvatila – izuzetno, ali izuzetno pametan, veoma duhovit, sa mnogo stručnog znanja – i vrlo poznat u svom svetu; pošto smo se viđali samo vikendom (jer živi u drugom gradu), ja sam i naučila svašta korisno, mnogo smo se smejali, i bilo mi je pravo zadovoljstvo da baš za to dete učinim nešto korisno.

Znam da ovo zvuči totalno déclassé za današnje vreme :), ali – verujte, bilo mi je pravo zadovoljstvo komunicirati sa jednim blistavim umom punim duha; za pare ili bez para :).

Sine mili, još jednom ti čestitam što si diplomirao, hvala ti na svom razumevanju koje si imao za tvoju matoru zubaricu, hvala na strpljenju, pomoći i učenju.

A tvojima sam već rekla da imaju jedno posebno dete…:).

 
……….
Ilustracije: rodney’s art bits, iphone.appstorm.net