…tako mi je utuvljeno od malena :).

Moja stara mati mi je uvek govorila: imaj bar toliko mozga da gde i kada zatreba držiš jezik za zubima. 
I da se lepo smeškaš :).

Mali primer: na specijalističkom stažu me je (posle par nedelja) načelnica službe zvala na razgovor.
Lepo i ljubazno me je dočekala u svojoj ordinaciji, krenula sa pričom od Bog zna odakle, trebalo mi je malko vremena da shvatim šta ZAPRAVO hoće.

Htela je da joj kažem da li moj mentor radi privatno, tj. da li “državne” pacijente vodi negde u svoju (u to doba jedino ilegalnu) privatnu ordinaciju.

Sad, ja nisam radnik doma zdravlja, i briga me baš koja je njihova situacija, a pogotovo neću ofirati mentora – jednog izuzetno časnog čoveka i doktora, za kojeg sam znala da sigurno ne radi privatno.
Međutim, jednako jasno mi je bilo i da neće valjati i da joj jasno kažem da ne radi privatno, neće mi poverovati.
A za njega je to značilo otkaz, da ne govorim o drugom čemu.

Elem, ja izabrah srednje rešenje.
Namerno i sasvim svesno sam zijala u nju sve vreme otvorenih usta, odgovarajući kao sa graničnim kvocijentom, pri čemu je morala da ponovi po triput svako pitanje, a sve vreme sam se bezazleno smeškala i divila njenim cipelama, frizuri, tome slično…
Ćurka, očigledno :).

Razgovor je pokušala da ponovi posle par meseci, ista priča.
Gospođa je ostala u dubokom i istinskom uverenju da sam ja na granici retardacije, i posle pričala okolo kako je sramota za profesiju ko sve danas može za pare da se školuje, kako takvu glupaču u životu nije videla i još daleko živopisnije :).

Ihaj, samo ti misli šta god da hoćeš, ja za 20 meseci odoh iz tvog kolektiva, slatka :).

Onda, osim toga, postoji i taj Kodeks.
Kad čoveka od mladosti uče da ĆUTI, onda on zaista počne da ćuti.

A kasnije shvati da je to vrlo često jaaako korisno i potrebno :).

Ima dvoje ljudi, moj muž i moje dete, koji jedini na svetu znaju šta znam, šta sam sve radila. šta umem i šta mogu.

Ostali svet ne da blagog pojma nema, nego i ne nazire.
Uključujući i moje roditelje.
A moj mozak vrti neprekidno 82 stvari, sa alternativnim razvojima u ekstrapolaciji, fizičko telo sve to provodi i tako je 48 godina.

Zašto je sve to korisno?
Prvo, izbegnete “uletanje u makaze” kao iz gornje priče.
Spasete sebe, a često i drugog.

Drugo – izbegnete more jedno tuđeg mišljenja i soljenja pameti, po pravilu od strane ljudi koji veze blage ne da nemaju, nego nikad neće ni imati.
Mislim, naš narod generalno pati od toga da vam kaže šta misli o vama, počev od frizure pa do izbora fakulteta/muža/kola…
Što im dati priliku baš da svakom jednom stvari ispiraju usta? :)

Moj muž mi je idol u takvim stvarima – ja slušala kako mrtav ozbiljan i sasvim cool govori ljudima da je nezaposlen, samo da ne mora da sluša njihove priče o SVOM poslu :).
Koji oni bolje poznaju, normalno :D.

Treće…
Ćutanje je vrlo koristan vid manipulacije.
Primetili ste sigurno bezbroj puta da ako vi ćutite, drugi kreće da priča kao navijen. U blagoj formi, a ima daleko boljih načina za manipulaciju ćutanjem.

Ne bi verovali koliko profesionalaca se na ovo navuče, to Bog nije video :), samo ako ih dobro procenite :).
Možda vam bude od koristi :D.

I, uvek dođemo do ALI.

U ovim pričicama, ALI je: sujetu ostavite kod kuće.

Ako je čovek dovoljno sujetan, moraće da se eksponira (šta znam, šta umem, ko sam, koliki…:), a to već nije dobro za igrice ove vrste.
Ako vaše Ja ne dozvoljava da se pravite glupi (ili ekstremno glupi, kao što se meni događalo :), onda nemojte ovo raditi :).

Obaška što možete i sebe i drugog dovesti u neprijatnu situaciju…
U nizove neprijatnih situacija.

E, da: na koji god način da “odradite” ćutanje – gledajte da bude JAKO ubedljivo.
Ako ste glupa guska, hihihi, onda neka bude BAŠ to.
Ako ste oštar poslovan čovek koji odseca, kraj-priče varijanta, onda budite upravo TO.

Bude jako zabavno, verujte :).

U celoj priči nije loše da uvek budete svesni koju igru igrate, i pazite na trenutak kada treba da iskoračite iz igre….

I – srećno :).

 
Ilustracija: http://www.mulgravemakersmarket.com.au/

Pročitajte i ovo: