Pokojni otac mu je bio finansijski direktor vrlo velike, vrlo ugledne firme u Titovo doba. Obrazovan, kulturan, vrlo zlatan čovek, sećam ga se odlično.
Majka – takođe, učiteljica poreklom iz građanske porodice.
On “nije voleo” školu, a i “mrzeli su ga nastavnici”; kao i mnogi slični iz moje generacije, živeo je – za današnje pojmove raskošno.
Taja ga je provukao kroz nekakvu trgovačku školu, u jednoj od robnih kuća očeve firme se zaposlio kao trgovac.
Oženio je koleginicu, jednu prelepu, vrlo finu damu, ne glupu – ali svilenu i nežnu…
Firma u kojoj su radili je odavno propala.
On povremeno radi u nekim marketima i buticima za minimalac, žena čuva nečije dete za 15.000 mesečno.
Žive u kući, baštu ne rade – to je seljački.
Pre neki dan moj drugar dovede ćerku – imaju blizance od oko 20 godina.
Ćerka – frizerka bez posla. Ono, traži posao – Boga moli da ga ne nađe… Lepa, visoka, bistra, veštački nokti, garderoba od likre veličine dve papirne maramice…
Devojka se ponaša prema meni dosta pristojno, a prema ocu kao prema posluzi. I seljačini…
Pregledam zube, imalo bi ponešto sitno da se radi, ali – para nema.
Malko dalje čavrljamo, i ja – da ne trune u meni, pohvalim tetovažu na devojci.
Maltene cela nadlaktica sa spoljne strane, po meni, laiku – vrlo lepo urađeno.
Ona se zahvali, oteže dugu priču gde je i kod kog eksperta išla za to.
Ja upitah pošto to može biti, ali neka malena (žvaka tipa “pitam za ortaka” :), pokazujuću prstima par kvadratnih santimetara.
Devojka odgovori da ne zna tačno, zavisi od površine i koliko je složeno, ali najmanja – te veličine što sam pokazala – je 20 eura.
I onda se ona i otac smeju i zavitlavaju na temu – sreća da nisam njenog brata pitala, on ima bar pet velikih tetovaža…
Momak – naravno – takođe niti je šta posebno završio, niti šta radi.
Dakle, to je druga generacija od gospodna direktora i gospođe učiteljice.
Nekadašnja srednja klasa.
Da li će njihova deca ikad doći na nivo babe i dede?
I – kada?
Što bi zlobno rekao moj otac, gledajući neke svoje zemljake…
U trećoj generaciji će se najesti, a u petoj svirati klavir.
Možda.
@zubarica i onda je nastala klasa "lezi lebu da te jedem"
— vratiosamse (@Zubazubic) August 19, 2013
……….
Ilustracije: favething.com, buzzle.com
24/08/2013 at 19:43
Hm, meni se čini da su upravo baba i deda napravili od roditelja to što su, pa su ovi prenosili dalje na potomstvo. Ali nema brige za ovakve. U opasnosti su oni što obitavaju u njihovoj blizini.
24/08/2013 at 19:45
Jeste. Neprekidno govorim da je “kvar” negde od moje generacije, i da se dalje samo nastavlja – i to sve gore. A kako može da se popravi – i kada, nemam pojma :(.