Prevariti nekog je vrlo zanimljiv fenomen – kako vidim, retko se događa da osoba to radi iz pune svesti, da ume sve da izvede da niko pojma nema, i da smišljeno vara partnera tako inteligentno da se ništa ne može upratiti.
Šta hoću da kažem: prevara obično vrlo lako izađe na videlo.
Viđala sam da čak i kod vrlo inteligentnih sistema i načina – informacija tako volšebnim putem (čak i posle više godina!) dođe do prevarenog da je to neverovatno.
Pre milion godina, sa mnom je radila stomatološka sestra koju je muž na vrlo gadan način varao i ostavio.
Ona za prevaru nije znala, i u prvom momentu pojma nije imala da je to u pitanju (znate onu staru – ko poslednji sazna…).
Mislila je da se muž odselio zbog nekog trenutnog hira, pa će da se vrati kad se ohladi.
Nije mogla s njim nikako da stupi u kontakt, i jedno mesec dana nije znala ni gde je.
Onda je jednog dana vodila dete u crkvu za praznik, i idući peške usput pričala sa drugom majkom, koja je vodila svoje dvoje dece, a koju je znala vrlo površno.
U tom čavrljanju, ispostavlja se sledeće: da komšinica ima bivšeg muža, koji izdaje stan u gradu – i to baš mužu moje stomatološke sestre.
I njegovoj devojci…
Velika je umetnost varati supružnika godinama, a da ne vidi, preciznije – da niko ne vidi.
Imam dvojicu takvih kolega, znam ih bar 25 godina…
Oni su kao na isti kalup: zgodni ljudi koji mnogo zarađuju, sa profesijom koja ne dozvoljava da se zna tačno gde je dotični i koliko će tamo biti :), natprosečno inteligentni.
Možda nas nekoliko u gradu zna šta rade; tvrdim da ostali samo naziru, jer je tu potrebno prilično “akrobatike” i klikera.
No, ova dvojica su (mi kažemo) “rekreativci”, “sportisti”.
Imaju divne žene i porodice, samo pate od toga da se dokazuju i slično, i čisto sumnjam da bi svoje brakove doveli u krizu…
S moje tačke gledišta, stvar je jako jednostavna.
Ili sam s nekim, ili nisam.
I obrnuto :).
Nisam u životu prevarila ni momka, a ne muža, prosto jer ne odgovara mom sistemu vrednosti.
Mislim, daleko je lakše raskinuti/razići se, pa se onda upustiti s drugim. Em ne iziskuje laganje i slične akrobatike, čupanje iz vremenskog cajtnota i slično, em je “čist rez” i nema repova, koliko god se nekom dopadalo ili ne.
S druge strane, ne mogu da shvatim ženski svet koji se “zaljubljuje” u oženjene.
Najiskrenije, ne zato što sam posebno moralan čovek, nego prosto zato što kao sama – uopšte ne vidim ni jedan dobar razlog što bih čekala da neko slaže, izvuče se i dođe, zbog – čega, konkretno? :)
I da se krijem, i da se pribojavam da će nas neko videti, da ne mogu kao čovek da se prošetam, izađem, idem na more…
Pa – ja vredim daleko više od toga.
Osim što neću da budem druga, i ni slučajno ne volim da delim :D.
Da se ne lažemo – ima vrlo mnogo i žena i muškaraca koji znaju da ih bračni drug godinama vara, i ćute, jer im je to u interesu; Bože moj, svako ima svoju računicu.
Pa da, jer to i jeste.
Uprošćeno: kako ja mislim, ima onih koji varaju rekreativno, onih koji se stvarno zaljube, i onih koji imaju neku računicu.
Ali uopšteno, to varanje je po meni – samo jako mnogo nepotrebnih komplikacija.
Svako malo gledam neke ljude kako imaju po dva partnera (i više :), to je ludilo.
Više ne znaju koga kad lažu…
I nikad neću uspeti da shvatim što prvo ne posade tog nekog svog i kažu mu otvoreno da se razilaze. Pa – ko živ, a ko mrtav.
A (kaobajagi) odrasli ljudi…:).
Ilustracija: sutra.ba
03/06/2011 at 09:17
Znam jako mnogo ljudi koji varaju, i to je uvek iz istih razloga. Muškarci su uglavnom nesigurni u sebe i imaju potrebu na sve moguće načine (a posebno na ovaj, jer su tu obično "najtanji") da se dokažu. Žene to rade jer su nesrećne i nezadovoljne, najčešće zbog svoje suštinski nezadovoljne prirode, kojoj šta god da daš tražiće još.
Devojke koje pristaju na to da neko sa njima vara nekog, to uglavnom rade iz dva razloga – ili im je potrebna samo finansijska (ili ređe neka druga) podrška od te osobe i zapravo im ni ne odgovara da budu u javnoj vezi, ili se nadaju da će se same sebi dokazati kao bitne i velike tako što će se on zbog njih razvesti ili ostaviti svoju stogodišnju devojku.
U svakom slučaju, tu uvek leži neko žestoko nezadovoljstvo sobom, koje se ničim, a posebno ne seksom, neće zalečiti.
03/06/2011 at 09:56
Draga Anja,
otprilike tako, samo si ti preciznije :).
Meni je posebno fascinantan fenomen da su ljudi s nekim (ko ih vara i još koješta) – "jer ne mogu sami".
Ma, toliko ima stvari da mi nisu jasne da mogu roman da napišem…:).
Fala :).
03/06/2011 at 18:32
Draga zubarice,
Jedan off-topic komentar. Mislim da biste mogli već jednom da napišete tu knjigu o kojo govorite u prethodnih X postova. Bez imalo sumnje bih rekao da će biti bestseler. ;)
03/06/2011 at 19:28
Eee, kad mi TI to kažeš, onda je vreme da promislim..:).
28/02/2013 at 17:59
Vrlo lep blog. Ovo mi je posebno zanimljivo:
“I da se krijem, i da se pribojavam da će nas neko videti, da ne mogu kao čovek da se prošetam, izađem, idem na more…
Pa – ja vredim daleko više od toga.”
Ja imam isti stav, ali sam zaradi očuvanja žive glave prinuđen da se ponašam skroz suprotno, pošto je moja seksualna orijentacija prohibovana u ovom društvu. Ako ikada započnem svoj blog, poslaću vam zahtev da ovo postavim kao šlagvort.
28/02/2013 at 18:37
Ne znam šta da vam kažem – a da već ne znate :(.
No, ako vam nešto znači – imam jednog dragog prijatelja koji je (uglavnom) iz tih razloga otišao pre 20-tak godina u inostranstvo, često ga viđam, čujemo se, tamo se oženio svojim partnerom… I verujte da je veoma srećan :).
Ja, kao posmatrač sa strane, vidim još ponešto: uprkos veoma teškom životnom putu, on ne samo da je srećniji nego ovde, nego je kao osoba u prilici da pokaže sve svoje vrline, a verujte na reč da ih ima baš mnogo.
Htedoh reći – i ja vama želim nekad (i negde) nešto slično, ako ikako u ovom životu bude moguće.
Ako nekad postanete bloger – samo ostavite poruku, ovde imate podršku. A ako slučajno pre toga odlučite da napišete tekst da mogu ja ovde da ga podignem – biće mi čast i zadovoljstvo.
Hvala na poseti i komentaru :).