Često se da pročitati u vestima da su patolozi i anesteziolozi deficitaran kadar u Srbiji.
Sad, to je za očekivati sa ovakvom politikom školovanja u struci – jer su ovo zahtevne, ozbiljne specijalizacije, a ne baš glamurozne.
Mislim, znate kako je – većina mladih lekara gleda u hirurške specijalnosti, a – patologa pacijent ne vidi, i zdrav svet nije svestan njihovog značaja, u senci su.
Prosto rečeno, to su oni ljudi koji npr. i za vreme operacije koja traje, pregledom uzorka tkiva određuju da li je uzorak malignog tipa ili ne – i hirurg čeka da sazna da li će radikalizovati operaciju u skladu sa nalazima.
Koje znanje, iskustvo i odgovornost su potrebni – sasvim vam je jasno.
Elem, ja imam jednog prijatelja koji je patolog.
Život ga je, bez ičega, bacio u mesto od 50-tak hiljada stanovnika, Bogu iza nogu.
Tamo je dobio posao – i nastavio dalje da se školuje.
Završio je specijalizaciju iz patologije, magistrirao, dalje i subspecijalizaciju, pa doktorske studije.
Sve vreme putujući 70-tak kilometara u jednom pravcu, i sam plaćajući svoje školovanje, sa svim nedaćama koje prate školovanje uz rad: nerazumevanje kolektiva, nespavanje, porodica, zidanje kuće…
Sada ima oko 40 godina.
Najbolje godine za patologa – ima veliko iskustvo i stručno znanje, voli svoj posao, on je up-to-date, ali…
Koliku platu ima – ne želite da znate, ovde vozač GRAS-a bolje zarađuje.
Pokušao je više puta da konkuriše u velikim kliničkim centrima – problem uvek isti: nije Član, nema zadatu sumu novca, ili – najlepše od svega – ima viška kvalifikacija.
Da, to je moguće, ako dosad niste čuli za tu pojavu.
Vidite, ako je načelnik neke patologije lekar (samo) sa specijalizacijom, i sa par godina specijalističkog staža – novozaposleni koji (sačuvaj me Bože i sakloni) ima 7 godina školovanja i 8 godina specijalističkog staža više – u stvari automatski postaje konkurent za mesto načelnika.
A što bi to načelnik sebi činio?
Da skratim: moj vrlo savestan, odgovoran, pedantan, pametan, neljudski vredan, sposoban, stručan i iskusan kolega – odlazi u inostranstvo.
Njegova specijalnost i uža specijalnost, godine i godine staža ga čine izuzetno poželjnim kadrom za stranu zemlju u koju želi da ode.
Da sada odmah sve krene kako treba, nama trebaju godine i godine da iškolujemo samo jednog takvog.
Preciznije, da se sam iškoluje, jer ovom čoveku, kao i meni, ni država ni ustanova nisu nikad ništa platile ni pomogle, dapače…
Nedostaju nam patolozi?
Ilustracija: cksinfo.com
04/02/2011 at 14:49
Isti slučaj… doduše u mašinstvu.
Bože zdravlja, pisacu vam iz inostranstva.
Šire gledano, političarima ne odgovara školovan kadar … znamo kako se ovde dobija posao.
04/02/2011 at 14:55
Prvo, da vam poželim sve najbolje, da vam se ostvari to što želite.
Drugo… Sve znate.
Negativna selekcija je dovela do čuda u mojoj struci, neka je pola od toga u ostalim sferama, čudi me da postojimo.
A najbolje mi je kad pročitam neku od "onih" izjava: Nas su inženjeri (ili bilo ko) koštali xx milijardi eura, a sad odlaze…
Nismo mi nikom ništa dužni, bogami je sve plaćeno, i po triput…
Sve najbolje :).
16/06/2011 at 11:06
A pucku materinu!
napisah kilometarski kom i crko mi net i izbrisao se!
24/07/2011 at 12:20
Ah evo me opet na ovoj temi :)
pricao mi drug da su anesteziolozi vrlo trazeni po inostranstvu i da je jako tesko da se specijalizuje jer on zna kao hirurg a mozda i vise iako banalno gledajuci daje samo jednu inekciju, a zapravo u toj inekciji je sadrzana cela medicina, znana i neznana.
Ja to nisam imao pojma dok mi ovaj sa medicine nije objasnio, a kaze i da patalozi imaju jako tezak posao, ako se ne varam to je sa mrtvacima da radis. On kaze ne bi mogao nikada to da radi.
Kod nas nista ne treba, samo politicko i licno aminovanje. Ne cudi me nista.