Pretpostavljam da i vama smeta što sve češće u komentarima (čak i u novinskim vestima) vidite ono čuveno NEZNAM.

Nekim slučajnim pregledom, u nasumično izabranim vestima po raznim portalima jutros nađoh od 11 do preko 30 NEZNAM po vesti (svaka je imala najmanje po 200 komentara).

Pravopis i neznam
U Srbiji je oko 850.000 stanovnika (nešto manje od 14% populacije) bez dana škole ili sa nekoliko razreda osmogodišnje, a nepotpunu osnovnu školu ima oko 677.000 stanovnika Srbije ili 11%.

Srbija ima preko milion i po stanovnika koji su doslovno nepismeni.

Ali, đavo je još crnji, jer – pismenost je mnogo više od čitanja i pisanja.

Prema definiciji Projekta međunarodne pismenosti odraslih (IALS), pismenost se definiše kao:
prozna pismenost (razumevanje i korišćenje informacija dobijenih iz tekstova),
dokumentaciona pismenost (informacije koje se nalaze u različitim formularima) i
kvantitativna pismenost (razumevanje, na primer, izveštaja o stanju na računu u banci, određivanje poreza, kamata…).

Kad bi ovako osmotrili stvari, verujem da bi ispalo da je nepismeno bar 80% stanovništva.
Dao Bog da nisam u pravu…
Poslednje PISA istraživanje pokazalo je da su naši učenici na začelju liste, jer pokazuju samo enciklopedijsko i nefunkcionalno znanje.

S druge strane, “izranja” i tzv. nova pismenost, odnosno informatičko opismenjavanje i nove forme komunikacija.
Po jednom tekstu Dragana Varagića, u poslednjih godinu dana je 600.000 osoba nešto kupovalo online.
Kupiti nešto online znači da taj neko treba i da se registruje, da ume da se koristi mailom i slično – znači, mora da je elementarno računarski pismen.

Kako bi sad laik kao ja mogao da shvati ovako neke podatke, nasumično izvučene iz konteksta?

Ako sudim po sebi (normalno :), stvari stoje ovako:
– elementarnoj pismenosti, koja ne dozvoljava NEZNAM i NEMOGU me je učila škola, ali i majka.
– funkcionalnoj pismenosti (onako kako je definiše IALS) me je učila porodica – i ja sama.
– računarskoj pismenosti sam se sama naučila.

Dakle – bitna je škola.
Bitna je porodica – koja treba da ceni pismenost i da se bori za istu.

A šta je ono što meni stvarno nije jasno:

Ti koji pišu NEZNAM “neznaju” da su nepismeni.
I nije ih sramota.

Ako im se slučajno kaže – reaguju bezobrazno, glasno, napadom ad hominem.
Ja probala, verujte da bude vrlo ružno – tim gore ako su npr. doktori.

Zašto?
Zato što (često) imaju formalno obrazovanje.
Zato što u ovom društvu izgleda nije više sramota biti nepismen.

Ali, ima nešto po meni daleko bitnije od ovoga…

Pismenost je demokratsko ljudsko pravo svakoga pojedinca.

To je jedan od razloga što je UNESCO 1967. inicirao da se svakog 8. septembra obeležava Međunarodni dan pismenosti kojim se ukazuje na njenu važnost, ali i na veliki broj nepismenih osoba u svetu.

Ako slučajno sebe ne smatrate pismenim (kao što ja sebe ne smatram :), pokušajte bar ovoliko – da naučite da sebi slobodno kažete NE ZNAM i da kupite jedan Pravopis srpskog jezika.

A koga interesuje, ovde imate šta se piše zajedno, a šta ne :).

 
Ilustracija: http://www.nezavisne.com