Jednom davno mi je jedan psiholog objasnio da svi mi imamo “personu”, lice koje pokazujemo spoljašnjem svetu, ono što drugi ljudi vide.

Persona, kako sam shvatila, ne mora da ima nikakve veze s onim što čovek zaista jeste.
To je ono što nam daje socijalna adaptacija, što tokom godina – preko slojeva i slojeva onoga čemu smo učeni – prikazujemo okolini, maska.

I sad, kakve to veze ima sa zubarijom?
Pa – mi spadamo u profesije koje imaju savršenu personu.

Stomatolozi koji su zaista dobri u svom poslu su odreda šarmantni, empatični, obraćaju pažnju na pacijenta, mogu na 1001 način na bilo kom nivou da objasne pacijentu šta treba da se radi, rečiti su, imaju šlifa, sve tome slično.

O čemu je reč: većina nas radi na taj način da pacijenta skenira u prvih pet sekundi, i onda mu priča ono što želi da čuje, na način na koji može da prihvati, i prikazuje (za taj trenutak) odgovarajuću masku.

Ako je u pitanju patrijarhalni oficir bivše JNA, tema će biti kako se današnja omladina/politika/država… iskvarila, a kako je nekad JNA bila nešto…
Ako su deca od 20-tak godina, tema je ‘net, momci/devojke, modeli mobilnih…
Ako je pacijent profesor književnosti, onda emitujemo svoju načitanost, kulturno i dozirano, Bože moj – ili pak neznanje i nepismenost, ali na kulturan i simpatičan način :).

Drugim rečima, pacijent može lako da pomisli da je njegov zubar sasvim ista vrsta osobe kao što je on sam.

Ili – još jasnije: mnogi od nas mogu izuzetno ubedljivo, sasvim autentično, da prikažu personu kakvu god žele, a ako su zaista iskusni u tome, nemoguće je ustanoviti koja je prava ličnost ispod maske.

Da ne bude zabune – to umeju svi vrsni komercijalisti, glumci, mnoge druge profesije – ne samo da “prikažu” savršenu personu, nego su i odlični igrači igara.

Igranje (socijalnih) igara zahteva dobro poznavanje ljudi, njihovog “sklopa” – i modela, shema prema kojima funkcionišu. Ljudima koji rade sa ljudima obično nije nikakav problem odmah ustanoviti koju životnu “ulogu” igra pacijent – i postaviti se prema tome.

Šta je sad tu (meni) zanimljivo: većina ljudi koja nas “poznaje” u ordinaciji nas ne prepozna van ordinacije :).
Ili obrnuto.

persona

Meni su prijatelji rekli 1001 put da kada obučem uniformu i stanem pored mašine, ja “izlazim na pozornicu” – toliko se vidi. Ali – samo ako me neko zna 25 godina…:).

Posledica ovoga je i da se ljudi jako, ali BAŠ jako iznenade kada iznenada promenite personu ili pređete u Pravo Ja – kada sevnem da nekog izbacim napolje, kada otpuštam, kada dođem na šalter ili slično :).
Meni je to jako zanimljivo – onda najbolje vidim kako ljudi vide samo ono što žele da vide…

A još jedna posledica je – da mi sami često lutamo po pitanju toga šta nam je autentičan Self…
Posle toliko godina vežbanja maske, jako mnogo doktora i ne zna da ima neki autentičan self, a možda se “dotični” i stopio sa maskom…

Kako god, sve ovo je jako zamorno.

Rad sa ljudima žestoko crpi energiju, jer se od nas očekuje da potpuno apstrahujemo lično.
Nikog ne zanima – i ne treba da zanima – da li mene boli nešto, da li imam brige, da li mi je dete bolesno, to ne sme da se vidi.
Mi smo Oslonac, mi smo Kompetentni, mi Znamo… I nama ništa ne fali. Nikad.

Ja svoje persone negujem i volim, ali baš :).
Znam da u privatnom životu mogu bilo koga da ubedim da sam bilo šta, jedino je pitanje da li me mrzi ili ne :). Obično me mrzi, doduše, ali ako ne – bude vrlo veselih scena.

Personom se poslednjih godina služim samo kada mi dete naredi da treba nekom da se svidim ili šta slično :). “Žrtva” bude očarana….:)).

Kako god, videh dosad samo jednog čoveka koji je svoju personu nosio (za mene) toliko ubedljivo da sam se zadivila; čovek je bio malo mlađi od mene, nudio je životno osiguranje, i ja sa ga sa velikim zanimanjem slušala 20-tak minuta.

Njegovo izlaganje je bilo remek-delo ubeđivanja – probao je na svaki jedan način da mi “priđe”, ali sa zavidnom veštinom, šarmom, inteligentno, ali – sve na vrhunskom nivou….
Kad je završio, ja sam morala da mu kažem:
Da ću kupiti osiguranje – neću :), ali kao profesionalac profesionalcu, takav nivo komunikacije i ubedljive priče nisam videla – svaka čast….

Kao i svaki pravi majstor, taj inženjer je samo vedro trepnuo i rekao da se zahvaljuje – ionako je već video sve :).

Jeste – i taj problemičić nisam pomenula: ako svesno vladate personom i selfom – jako, jako lako to prepoznate na drugima…
Nemate iluzije, koje ponekad vrlo dobro dođu :(.

Eto, ko i dalje želi da ga uzmem na zanat, ja još neću u penziju….:).

 
Ilustracije: http://www.grahamkean.co.uk, www.dhgate.com

Pročitajte i ovo: